Пише: Данко Боројевић
У јуну 1977. године, РВ Италије донело је одлуку о замени авиона ФИАТ Г-91Р/Y и Лоцкхеед Ф-104Г/С на јуришним и извиђачким задацима, новим авионом. У то време Италија је била део групе земаља која је развијала ловачко-бомбардерски авион Торнадо. Истовремено је РВ Италије изразило потребу за једноставнијем и јефтинијем авиону, који би био допуна постојећој флоти авиона Торнадо. Тадашња компанија Аериталиа (касније Алениа) радила је на новом пројекту од 1973. године. У одговору на захтев РВ Италије, априла 1978. године компанија Аериталиа заједно са компанијом Аермаццхи доставила је понуду која је у основи била нови пројекат који је означен као „Аериталиа Маццхи Еxпериментал – АМX“.
Истовремено, кад је РВ Италије изнело своје потребе за новим лаким јуришним авионом и РВ Бразила је показало своје интересовање за тај тип борбеног ваздухоплова. Због тога су покренути разговори између Италије и Бразила, који су крунисани потписивањем споразума о заједничкој спецификацији, који је потписан марта 1981. године, а од јула исте године бразилска компанија Ембраер придружила се развоју пројекта АМX. Током 1982. године потписан је меморандум о разумевању од стране Италије и Бразила, којим је одлучено да се формира конзорцијум АМX Интернатионал са седиштем у Риму. У настанку овог конзорцијума одлучено је да компанија Аериталиа учествује са 46,5%, компанија Аермаццхи са 23,8% и компанија Ембраер са 29,7% у структури власништва. Иако су компаније договориле поделу рада у изградњи делова и подсклопова, све три компаније су учествовале у финалној монтажи ваздухоплова.
Први лет прототипа изведен је 15. маја 1984. године. Прототип је изгубљен услед удеса 1. јуна исте године. Други прототип полетео је 19. новембра 1984. године. Италијани су изградили још три прототипа, док су Бразилци изградили два прототипа. Укупно је изграђено седам прототипова. Серијска производња отпочиње 1986. године.
Први серијски произведен примерак намењен РВ Италије извео је свој први лет 11. маја 1988. године. Први серијски примерак намењен РВ Бразила извео је свој први лет 12. августа 1989. године. У наоружање оба ваздухопловства авион АМX уведен је у наоружање 1989. године. Рад на двоседу АМX-Т отпочиње 1986. године. Први од три прототипа АМX-Т извео је свој први лет 14. марта 1990. године.
Дизајн авиона је чист и једноставан, а конструкција авиона је углавном изграђена од алуминијума уз мању употребу композитног материјала од карбона. Авион се контролише помоћу хидраулике, која је удвостручена како би се омогућило авиону да преживи током борбене мисије. Модуларни систем изградње омогућава брзу поправку и замену неисправног дела.
Авион покреће турбовентилаторски мотор Роллс Роyце Спеy РБ.168 Мк 807 потиска 49,06 килоњутна. Мотор по лиценци раде у сарадњи италијанске компаније Фиат, Пиаггио и Алфа-Ромео те бразилска компанија Цомпанхиа Елетро-Мацаница (ЦЕЛМА). За стартовање мотора користи се АПУ Фиат ФА 150 Арго. У трупу авиона налазе се два заптивена резервоара и по један резервоар у крилима, омогућавајући тако да укупна количина унутрашњег горива износи око 3555 литара. Са десне стране поред кабине, налази се фиксна сонда, помоћу које се авион може попуњавати горивом у лету. Хидраулички стајни трап типа трицикл, дизајниран је тако да може да издржи тешке теренске услове. Има једноструке точкове са гумама ниског притиска. Испод репа је постављена кука за кочење.
Пилот седи на катапулт седишту нула-нула Мартин Бакер Мк-10Л. У авион је уграђен систем ХОТАС, затим ту је и ОМИ/Селениа ХУД као и мултифункционални дисплеј Алениа МФД. Све остало су аналогни инструменти. Кокпит омогућује употребу и наочала за ноћно осматрање (НВГ).
Двоседа верзија АМX-Т има сличне димензије као и једносед, стом разликом што је простор за друго седиште у кабини добијено уклањањем једног резервоара за гориво у трупу и изменама система за контролу. Двосед је првенствено намењен као авион за напредну обуку и има дупле команде, али је и задржао потпуне борбене способности једноседа. У задњој кабини смештен је ГЕЦ ХУД. Седиште инструктора у задњој кабини је мало издигнуто због боље прегледности.
Авиони АМX имају различиту опрему и наоружање, зависно од тога да ли се налазе у саставу РВ Бразила или Италије.
Италијански авиони АМX у РВ Италије носе ознаку А-11А Гхибли (Гибли-Гхибли је врста ветра која дува у северној Африци. То је веома јак, врео и сув сахарски ветар. Највише дува у областима Либије и Туниса), док је двосед добио ознаку ТА-11А Гхибли. Авионика италијанских авиона обухвата УХФ/ВХФ радио и систем ИФФ, инерцијални навигацијски систем (ИНС) компаније Литтон, који је повезан са ТАЦАН системом. Систем ЕЦМ заједно са упозоривачем за радарску озраченост авиона (ЕЦМ) је производ компаније Елеттроница. Компанија Алениа је развила и уградила флајт рачунар (рачунар за контролу система лета авиона), који је интегрисан заједно са нападно/навигацијским системом исте компаније. У авион је уграђен једноставан радара израелске производње Елта ЕЛ/М-20001Б, који за потребе РВ Италије по лиценци производи италијанска компанија ФИАР. У фебруару 2005. године РВ Италије је покренуло програм надоградње авиона АМX/АМX-Т. Програм је означен као Аггионаменто Цапацитà Оперативе е Логистицхе – АЦОЛ. У авионику је уграђен нови ИНС/ГПС навигацијски систем, нови систем за комуникацију, као и нови ИФФ систем. У авион је уграђен и нови радар ФИАР Грифо.
Италијански авиони Гхибли од наоружања имају уграђен вишецевни топ калибра 20/6 мм М-61А1 Вулцан са 350 граната. На четири поткрилна носача, два носача на крајевим крила и једним подтрупним носачем носи до 3800 кг убојног терета. Централни подтрупни носач носивости је 910 кг, док су четири поткрилна носача носивости 460 кг, а две позиције на крајевима крила предвиђене су искључиво за ракете ваздух-ваздух. Авиони могу бити наоружани бомбама опште намене од 227 кг Мк-82, од 454 кг Мк-83, 907 кг Мк-84, ласерски вођеним бомбама ГБУ-12 Павеwаy ИИ, ГБУ-16 Павеwаy ИИ, ГБУ-32 ЈДАМ, касетним бомбама Матра Белоуга, бомбама за уништавање ПСС БАП-100 и Матра Дурандал, ТВ вођеним ракетама ваздух-земља АГМ-65 Маверицк, противбродским ракетама Корморан и Еxоцет, ИЦ вођене ракете ваздух-ваздух АИМ-9Л Сидеwиндер.
РВ Италије набавило је 110 једноседа АМX означених као А-11А Гхибли и 26 двоседа АМX-Т означених као ТА-11А Гхибли, а тренутно у употреби има 83 А-11А и 23 ТА-11А. На основу програма надоградње АЦОЛ, кроз процес модернизације је прошло 55 авиона АМX/АМX-Т који су у службу примљени под ознаком А-11Б/ТА-11Б (43 А-11Б и 12 ТА-11Б).
Авион АМX одговарао је пре свега потребама РВ Бразила, јер је нови јуришни авион имао могућност да понесе 50% носивости убојних средстава авиона Торнадо и 40% његовог борбеног радијуса, за свега 25% његове цене. Бразилски авиони АМX/АМX-Т који су у РВ означени као А-1А (једносед) и А-1Б (двосед) имали су једноставнији навигацијски систем који се састојао од ВОР/ИЛС система, као и радар ФИАР-Тецхтелцом СЦП/01.
РВ Бразила набавило је 79 једноседа А-1А и 15 двоседа А-1Б. Уз авионе РВ Бразила набавило је и различиту извиђачку опрему.
У августу 2004. године, РВ Бразила потписало је са компанијом Ембраер уговор о процесу модернизације старијих авиона А-1А и А-1Б у верзију А-1М. Одлучено је да се авионика употпуни компонентама израелског произвођача Елбит. Уграђен је нови радар Мецтрон/СЕЛЕX СЦП-01 Сципио, Ембраер БР2 дата линк, ФЛИР систем, Елбит ИНС/ГПС, нови ОБОГС систем и нишански систем монтиран на кациги пилота ДАСХ ИВ компаније Елбит, нови ХУД и триколорни МФД. Одлучено је да се на стандард А-1М преведе 43 авиона А-1А/А-1Б, од тог броја 33 авиона су једноседа а 10 авиона су двоседи.
Бразилски авиони од наоружања имају уграђена два топа калибра 30 мм Бернардини Мк-164 (ДЕФА-554) са по 125 граната. На четири поткрилна носача, два носача на крајевим крила и једним подтрупним носачем носи до 3800 кг убојног терета. Централни подтрупни носач носивости је 910 кг, док су четири поткрилна носача носивости 460 кг, а две позиције на крајевима крила предвиђене су искључиво за ракете ваздух-ваздух. Авиони могу бити наоружани бомбама опште намене 110 кг Мк-81, 227 кг Мк-82, 454 кг Мк-83, 907 кг Мк-84, запаљивим бомбама БИНГ-200 и БИНГ-300, касетним бомбама БЛГ-120 и БЛГ-252 и БФА-920, ласерски вођеним бомбама Елбит Лизард, ИНС/ГПС вођеним бомбама ФПГ-82, ГПС вођеним бомбама СМКБ-82 и СМКБ-83, бомбама за уништавање ПСС БАПИ, невођеним ракетни зрнима калибра 70 мм Скyфире и СБАТ-70, невођеним ракетним зрнима калибра 127 мм СБАТ-127, противбродским ракетама МАНСУП МАН-1, противрадарским ракетама МАР-1 и ИЦ вођеним ракетама ваздух-ваздух МАА-1 Пиранха, МАА-1Б Пиранха и А-Дартер.
За потребе иностраних купаца произвођачи су понудили унапређени двосед АМX-АТА, који је имао унапређене сензоре, нови нишанско/нападни систем, уграђен нишан на кациги пилота, нови радар Елта ЕЛ/М-2032, ФЛИР систем. Авион је био понуђен РВ Венецуеле. Планирана набавка осам авиона за потребе РВ Венецуеле није реализована, због противљења САД.
Шест италијанских авиона А-11А учествоавало је у операцији Денy Флигхт током 1995. године, да би поново летели изнад Балкана у операцији Аллиед Форце током 1999. године. Од јесени 2009. године четири италијанска А-11А употребљена су у борбеним мисијама изнад Авганистана. До краја 2010. године авиони су извели 700 борбених мисија изнад Авганистана. Током 2011. године Италијани су своје АМX авионе употребили и приликом интервенције НАТО снага у Либији.
Планирано је да Италијани своје модернизоване авионе задржи у наоружању до 2027. године, док Бразил планира да их задржи у употреби до 2032. године. Међутим, Италијани су своје авионе почели да повлаче из наоружања почетком априла 2024. године.
За израду текста коришћена је књига у рукопису: Данко Боројевић, Драги Ивић, Жељко Убовић, Енциклопедија млазних ловачко-бомбардерских и јуришних авиона, Београд.