Примопредаја борбеног арсенала војне компаније ПМЦ Вагнер је веома интересантна по количини борбене технике са којом је располагала ова војна формација. То се посебно односи на артиљеријско оруђе од аутоматских, преко самоходних минобацача, вучних хаубица до ракетних система типа “Град” и “Ураган”.
На објављениом снимку Министарства одбране Руске Федерације се на вучном возу види и самоходни минобацач 2С9 Нона-С или Новейшее Орудие Наземной Артилерии. на гусеничарском возилу БМД-1 које користе падобранске једнице, а у украјинском сукобу се појавио још пре девет година 2014.
У периоду од двадесет година 1981-1998 Руси су први у свету у артиљерију развили, произвели и увели у оперативну употребу универзално самоходно артиљеријско оруђе типа хаубица/минобацач калибра 120 мм.
Прво оруђе 2С9 Нона -С развијено је 1981. године. Настао је на шасији гусеничног оклопног возила БТР-Д. Маса овог оруђа је 8.000 кг, домет је минимални 450 м, а максимални се креће од 7.100 до 12.500 м. Брзина гађања је 7-8 мина у минути, а опслужује га четворочлана посада.
Цев се креће по висини од -4 степена до +80 степени. У борбени комплет стаје 80 мина. Формацијски је распоређен у ваздушнодесантне јединице, а своје ватрено крштење доживео је за време рата у Авганистану.
За Нону СВК развијено је више врста муниције за хаубицу -разорна (ефикасност на циљу скоро једнака ефикасности хаубичног пројектила 152 мм и кумулативна , а за минобацач запаљива, осветљавајућа разорна и димна, У борбени комплет стаје 30 мина-пројектила, а оруђе опслужује четворочлана посада.