Боеинг је потврдио да постоје упити о могућем поновном покретању производње тешког транспортног авиона Ц-17 Глобемастер ИИИ, али процене показују да је тај потез технички и финансијски веома тежак. Одбор за оружане снаге Представничког дома САД затражио је од Ратног ваздухопловства САД детаљну процену да ли је обнова производње уопште изводљива.
Главни проблем је то што је производна линија у Лонг Бичу затворена пре више од деценије, фабрика је пренамењена, а добар део добављачке мреже и стручне радне снаге више не постоји у некадашњем облику. Процене су раније говориле о најмање 8 милијарди долара почетног улагања пре испоруке првог авиона, а данас се и та цифра сматра ниском.
Флота је под све већим оптерећењем
Ратно ваздухопловство САД располаже са око 222 авиона Ц-17, док се број старијих Ц-5 Галаxy смањује због повлачења из употребе. Интензивне операције, од Авганистана и испорука Украјини до ротација снага у Пацифику, убрзале су трошење ресурса транспортне авијације.
Проблем је још озбиљнији јер САД тренутно немају стварну замену за Ц-17 и Ц-5. Комерцијални теретни авиони не могу да слећу на кратке и неподготвљене писте близу зоне борбених дејстава, док европски А400М има осетно мању носивост.
Кина и Русија настављају производњу
Програм Неxт Генератион Аирлифт требало би да донесе наследника за Ц-17 и Ц-5, али се нови авион не очекује пре 2040-их. То оставља дуг временски јаз у коме америчка војска зависи од постојеће флоте без могућности брзе допуне новим летелицама.
У исто време, Кина наставља серијску производњу Y-20, а Русија одржава производњу модернизованог Иљушин Ил-76МД-90А. Разлика је јасна: ко има активну производњу, може да надокнади губитке, обнови флоту и сачува индустријску базу за тешки војни транспорт.
За САД то постаје озбиљан стратешки проблем. Свако повлачење авиона или губитак у удесу директно смањује расположиви капацитет, а без снажног ваздушног транспорта нема брзог пребацивања људства, оклопних возила, ракетних система и опреме на удаљена ратишта.