Руске оружане снаге, према доступним информацијама, увеле су унапређене системе навођења за балистичке ракете Искандер-М, са циљем прецизнијих удара по критичној инфраструктури. Нове модификације укључују оптичке и радарске главе за самонавођење, а већ се повезују са недавним нападима на велике мостове у Кијеву.
Суштина измене је у томе што ракета у завршној фази лета може да скенира терен и коригује путању непосредно пре удара. То смањује зависност од сателитске навигације, која је подложна ометању, и ублажава грешке инерцијалног навођења које се нагомилавају током лета.
Нови системи навођења
Као могућа решења помињу се оптичка корелациона глава 9Е436 и активна радарска самонавођена глава 9Б918. Оптички систем упоређује слику терена са унапред припремљеним подацима, док радарска глава самостално открива и прати карактеристике циљног подручја.
Таква комбинација, према украјинским тврдњама, омогућава прецизност мерену у метрима и у условима интензивног електронског ратовања. За циљеве као што су мостовске конструкције и коловозне површине, то значи већу вероватноћу прецизног погађања истих тачака.
Удари на мостове у Кијеву
Крајем октобра погођен је Јужни мост у Кијеву, при чему је оштећена коловозна површина. У ноћи између 6. и 7. новембра на удару је био и Северни мост, када је, према украјинским тврдњама, лансирано шест ракета, од којих су четири погодиле циљ.
Иако мостови нису срушени, последице су видљиве у саобраћају и јавном превозу између две обале престонице. Пошто Дњепар дели Кијев и представља кључну комуникациону линију, удари на прелазе директно погађају транспорт и кретање технике, муниције, горива и људства између источних и западних делова земље.
Русија је и раније користила ударне дронове против великих мостова у граду, али се сада све чешће ослања на балистичке ракете против већих конструкција. Ако се потврди шира примена нових глава за самонавођење, напади на кључне прелазе преко Дњепра могли би да постану ефикаснији у ремећењу саобраћаја и логистике.