Председник Русије Владимир Путин изјавио је на састанку са припадницима руске морнарице да ће велики површински ратни бродови остати окосница будућег развоја флоте. То је поручио у тренутку када руска морнарица ради на новом океанском борбеном броду депласмана око 9.500 тона, што се тумачи као покретање новог програма разарача.
Путин је нагласио да се то не односи само на нуклеарне подморнице, већ и на површинске борбене бродове, укључујући фрегате, крстарице и друге јединице. То указује да Москва не одустаје од флоте способне за дејство на великим морским растојањима.
Повратак великих површинских јединица
Ова потврда долази после година у којима су предност имале подморнице и мањи ракетни бродови. Истовремено, ранији програми великих површинских јединица, укључујући класу „Лидер“ и пројекат „Супер Горшков“, или су обустављени или су остали без јасног исхода.
Према доступним подацима, нови брод требало би да буде први руски разарач положен после распада Совјетског Савеза. То би за руску морнарицу значило почетак нове генерације великих површинских борбених јединица после више од три деценије застоја.
Зашто су разарачи поново у средишту планова
Иако фрегате и корвете носе далекометне крстареће ракете, већи бродови имају знатно ширу борбену вредност. Разарачи и крстарице носе снажнију ПВО, имају веће командне капацитете, дужу аутономију и простор за јаче радаре и већи број ракета.
Русија је последњих година модернизовала део старијих совјетских разарача и крстарица, али велики број тих бродова има озбиљна ограничења због старости. Изузетак су нуклеарне крстарице класе „Киров“, али их је у служби остало само неколико, уз високе трошкове одржавања.
Најава из Кремља показује да руска морнарица жели уравнотеженију структуру флоте, у којој подморнице и ракетне фрегате неће саме носити главни терет. Ако програм буде настављен по плану, велики површински бродови поново ће добити централно место у руској поморској стратегији.
Хтели или не, сада када праве Иван Рогов ААС морају да им дају одговарајуцу пратњу – барем по 1 брод са поврсинску/подморницку и противваздусну одбрану (плус 1 у резерви или као помоц за потребе мисије у коју се брод саље) плус подморницу и најмање 1 помоцни брод са залихама. А и бродови морају да имају јаце могуцности напада на мете на земљи/води.
Тј, сваки од ова 2 Иван Рогов брода тразе по 3 фрегате вецег депласмана или разараце – зато размисљају или о вецој фрегати типа Горсков (тј „супер Горсков„) или о новом разарацу – за сада, нов разарац доноси висе предности јер би са њиме заменили и низ старих крстарица и разараца (тј – разараци би били највеци бродови осим 1-2 брода класе Киров који би остали у употреби као пратиоци Иван Рогов бродова до довољног броја разараца – досли су у ситуацију да це Иван Р. бродови да буду готови а неце имати бродове за њихову пратњу).
Велики ратни бродови морају да се наоружају са барем пар стотина ФПВ дронова зарад одбране од пловећих дронова, које би летећи дронови уништавали нпр. противтенковском мином ТМ-62, коју често дронови носе данас на ратишту, а коју би летећи дрон спуштао на беспосадна пловила и тако их уништавао. Идеално би било да вођење одради вештачка интелигенција, како не би био потребан већи број оператера за вођење. А треба да велики бродови имају и пресретачке дронове да обарају летеће ударне дронове по много мањој цени него ракете брод-ваздух, које треба чувати за одбрану од противбродских ракета и евентуално авиона и хеликоптера.