ПРВИ ПАТОН: “СРЕДЊИ ТЕНК М-46 PATTON-I”

Пише: Данко Боројевић

Развој тенка М-46 започиње још у периоду 1945/46. године, кад су у америчкој армији формулисани захтеви за развој нове генерације тенкова. Био је предвиђен развој лаког тенка Т-41, средњег Т-42 и тешког тенка Т-43. Ограничена употреба тенка М-26 „першинг“ на крају Другог светског рата (200 тенкова учествовало у борбама у саставу 3. и 9. оклопне дивизије), довело је америчке конструкторе до убеђења да су створили успешан дизајн тенка за ново време. Међутим, тенк ипак није испунио постављене захтеве КОВ САД. Због избијања хладног рата, планови су нешто измењени. Одлучено је да се због убрзања развоја средњег тенка Т-42 искористи његова купола, која је већ била завршена и угради на већ постојећу шасију тенка М-26 „першинг“.

Рад на побољшаној верзији тенка М-26 першинг почео је јануара 1948. године применом оригиналног погонског блока са бензинским 4-тактним, водом хлађеним мотором, континентал АВ-1790-1 са 12 цилиндара у распореду В-12/90^о, снаге 740 КС и хидромеханичком трансмисијом џенерал моторс ЦД-850-3 са 2 степена преноса напред и једним степеном задњег хода. Уграђен је исти топ као на першингу калибра 90 мм М-3А1 олучене цеви, али са одводником барутних гасова (није стабилизован) и новом телескопском справом М-8. У прототипској фази означен је са М-26Е2, а од 30. јула 1948. године М-46 Џ. С. Патон (или само М-46 патон), као почаст америчком команданту оклопних снага у Другом светском рату, под којим називом је тенк произвођен од новембра 1949. до средине 1950. године, а назив патон додељиваће се и наредним серијама средњих (основних) тенкова М-47, М-48 (неки страни извори називају и тенкове серије М-60 – патон). Са појавом тенка М-47 патони ће имати додатни број уз именицу: патон-I, патон-II, а после њега М-48 патон-III.

Тако добијен тенк ушао је у наоружање оклопних јединица КОВ САД 1949. године.

Помоћно наоружање тенка М-46 чинили су: 2 митраљеза 7,62 мм браунинг М-1919А4, (један спрегнут са топом, други чеони) и ПАМ 12,7 мм браунинг М-2ХБ на крову куполе. Борбени комплет за топ износио је 70 једноделних метака (граната), а борбени комплет за митраљезе 7,62мм  5500 метака а за митраљез 12,7 мм 550 метака.

Амерички војни стручњаци су мислили да је то најбољи тенк на свету и неспремни су дочекали лекцију у Кореји, кад је легендарни совјетски Т-34/85 у сукобима са М-46 поново показао своје раније стечене предности у примени на корејском земљишту (земљиште брдовито и са великим површинама пиринчаних поља).

Још током рата у Кореји извршене су неке модификације на тенку М-46, пре свега замењен је мотор АВ-1790-1, новим такође бензинским мотором АВ-1790-5. Тај 12-цилиндрични ваздухом хлађени бензински мотор развијао је снагу од 810 КС. Мотор је омогућавао тенку да пређе 130 км током борбе (потрошња је износила око 700 литара горива на 100 км), и да развије брзину на путу од 48 км/ч. Трансмисија је била ЦД-850-4. Дебљина оклопа тела се кретала од 51мм (задњи део тела) до 102 мм (предњи део тела), а куполе  од 76 мм (задњи део куполе) до 110 мм (штит топа). Тако добијен тенк, добио је и нову ознаку М-46А1.

Посада тенка је бројала пет чланова и то: командир тенка, нишанџија, пунилац, возач и помоћник возача-митраљезац.

И поред свега тенк М-46 је повучен из наоружања ОС САД 1957. године.

Укупно је преуређено 800 тенкова першинг у стандардни тенк М-46 патон, а још 360 модификовано у варијанту М-46А1 патон. Модификовани патон М-46А1, поред нове верзије мотора и трансмисије, добио је боље кочнице, систем за хлађење мотора, уређај за гашење пожара и побољшани електроуређај, а учињена су и одређена побољшања на мотору и трансмисији.

https://tvfront.rs/tenk-m-47-paton-ii-prvi-moderni-tenk-u-jna

У почетку хладног рата патони још нису били изразито присутни у савезничким армијама. Неколико комада је уступљено у току 1950. године белгијској, француској, италијанској и западнонемачкој армији ради обуке (под руководством америчких инструктора) и припрема за пријем новог тенка М-47 патон-II, и то онда, кад је већ започет развој тога тенка који је био предвиђен да се масовно производи.

Кад је избио рат у Кореји јуна 1950. године, америчке снаге (касније снаге УН) биле су инфериорне у тенковима са својим средњим тенковима М-4А3 шерман (679 тенкова) и лаким М-24 чафи (138 возила), против совјетских Т-34/85 у рукама Северних Корејанаца и Кинеза. Зазирући од могућег ангажовања совјетских тешких тенкова Јосиф Стаљин (ИС-2 и ИС-3), Американци убрзано експедују у Кореју своје тешке тенкове М-26 першинг (309 тенкова), а у августу 1950. године 6. тенковски ватаљон добио је тенкове М-46 патон, да би до краја године упутили још 200 М-46 патон (око 15% од укупног тенковског парка на томе ратишту). У току 1951. године пристижу им и модификоване верзије тенкова М-46А1 патон омогућујући да се до тада задржани М-26 першинг могу да извуку и индустријски дорађују у САД, а патонима попуњавају тенковске батаљоне у пешадијским дивизијама и тенковске чете у неким пешадијским пуковима, који су имали шермане, са новопристиглим патонима. Тако су попунили шест тенковских батаљона и неколико самосталних тенковских чета 1951. и 1952. године. Доласком тих тенкова на ратиште однос снага тенкова се поправио у корист америчке армије, пошто су патони имали бољи оклоп, већу ватрену моћ и савременије нишанске справе. Показали су и недостатке при кретању преко пиринчаних поља и на брдовитом земљишту по путевима који су били уски, стрми и са непредвидивим кривинама, на пошумљеном терену.

У току краткотрајне производње тенкова патон М-46/М-46А1 у 1949. и 1950. години појавиле су се само две варијанте: М-46, који је у основи био побољшана верзија (средњи тенк) М-26Е2 першинг и модификовани средњи тенк М-46А1 патон (прототип М-46Е1). У новије серије уграђиван је побољшани мотор континентал АВ-1970-5Б и хидромеханичка трансмисија ЦД-850-4 са системом за управљање типа крос-драјв. Испупчени део оклопа за вентилатор између возачевог и митраљешчевог седишта је одстрањен ливењем равног оклопа који је имао и бољи нагиб па је заштита побољшана. За израду заклона, на ватреним положајима тенкова у одбрани коришћени су дозери М-3, који би се монтирали на тенкове.

Маса тенка	44 т
Дужина са топом	8,48 м
Дужина тела	6,358 м
Ширина	3,51м
Висина	3,18 м
Клиренс	478 мм
Тип мотора	Бензински АВ-1790-5
Снага мотора	810 КС
Специфична снага мотора	18,4 КС/т
Капацитет резервоара	878 л
Максимална брзина тенка	48 км/ч
Борбени радијус дејства	130 км
Дебљина оклопа	51-102 мм (тело); 76-110 мм (купола)
Главно наоружање	Топ 90 мм М-3А1
Борбени комплет главног наоружања	70 граната
Помоћно наоружање	2 х 7,62 мм М-1919А4 и 1х 12,7 мм М-2ХБ
Борбени комплет помоћног наоружања	7,62 мм х 5500 и 12,7 мм х 550 метака
Посада	5 чланова