ПОСЛЕ ИЗБОРА РАФАЛА САДА НАС ЧЕКА И ИЗБОР НОВОГ ШКОЛСКОГ БОРБЕНОГ АВИОНА! ШТА ИЗАБРАТИ ЗА НАСЛЕДНИКА СУПЕРГАЛЕБА

Поставља логично питање који авион изабрати. Понуда је широка како на истоку тако и на западу.

Сага са избором новог ловачког борбеног авиона за РВ и ПВО Војске Србије је завршена 29. авгута када је потписан споразум о куповини борбеног авиона типа Рафал и то 12 летелица и то 9 у верзији једноседа и три у верзији двоседа по цени од 250 милиона долара по комаду односу 3 милијарде са разервних деловима и обуком.

Авиони су како се спекулише требало да први примерци слете у Србију 2028 године, а ескадрила формирана до 2030 године. Период је јако дугачак до стизања нових летелица.

Међутим, већ сада се намеће и потреба за новим млазним школско борбеним авионом који ће заментии одслуженог Супергалеба Г-4 који већ гази у четврту деценију, а обећана модернизација на стандард МД (модернизовани-дигитализовани) никада није урађена иако је требала пре 11 година да буде урађена.

Онда се поставља логично питање који авион изабрати.

Понуда је широка како на истоку тако и на западу.

На истоку доминира ЈАК-130, корејски Т-50 златни орао и кинески Л-15И, а на западу Аеромаки М-346, Албатрос Л-39 НГ, амерички Т-7 Црвени соко.

Свако бира према свом афинитету, а овде ћемо приказати укратко све типове летелица.

Јак 130

Конструкциони биро Јаквољев је средином 1990-тих представио нови школско борбени авион ЈАК-130 намењен за обуку будућих пилота ловачке и ловачко-бомбардерске авијације. У питању је летелица која има потпуно дигитализовану авионику. Авион је опремљен са интегрисаним дигиталним управљачким системом који омогућава стаилоност летелице у лету и одличну управљивост. Пилотска кабина је саврменеа. Инструмет плоча опремљена је са три колор екрана ЛLCD и HHD док је четврти HUD поставњен пред ветробранским стаклом. На сва три екрана приказују се сви подаци као и у борбеним авионима.

У ЈАК 130 уграђена су два нова турбоветилаторска мотора Ивченко-Прогрес који је развијен у сарадњи украјинско Мотор-Сича и Салута из Москве . Сваки мотор има 2.500 кг потписак и тежи 300 кг више од РД-35.

ЈАК-130 може да симулира динамичке способности авиона као што су: СУ-27, МиГ-29, Су-30, Су-35, Су-34, али како се наводи и западне попут Ф-16, Ф-15, Ф-18, па чак и Рафал, Мираж 2000 и европски Тајфун. Пилот иначе мора да у рачунар убаци одговарајућу програмску опрему. У овом послу од самог почетка са Русима учестоввали су Италијани, односно компанија Аеромаки који су хтели да створе један авион за западне и источне авионе, али су се погледи разишли, као и сарадња 1999 па су Италијани настави свој пројекат М-346 који је идентичан руском ЈАК-130. Као што је производња подељена, тако је подељено и тржиште.

ЈАК-130 има одличне борбене могућности. Испод крила има 9 подвесних тачака -носача оружаних система. На њих може да се постави укупна носивост од 3.000 кг борбеног товора. Од ракета ваздух-ваздух Р-73 до ракета ваздух -земља Х-25М, невођена ракетна зрна УБ-37 калибра 57 мм Б-8М1 калибра 80 мм, Б-13Л калибра 122 мм, као и авионске бомбе од 250 и 500 кг.

Авион у носу има радар Копјо и ИЦ осматрачко/пратећу справу. Осим Русије ЈАК -130 купили су Белорусија и Иран

Тактичко технички подаци:

Димензије: дужина 11.49 м. висина 4,76 м, размах крила 9,72 м

Маса: празног 4.500 кг, полетна 6.000 кг школски и борбено-школски 9.000 кг

маса борбеног товора 3.000 кг

маса горива нормално 880 кг, највећа 1,750 кг

Мотор: два турбовентилаторска Ивченко-Прогрес Аи-222-25 сваки са по 2.500 кг потиска

Највећа брзина: 1050 км/х или 0,95 Маха

Плафон лета: 12.000 м

Борбени радијус 540 без додатних резервоара за гориво и 880 км са додатним резервоарима за гориво

Максимални долет 2000 км.

Л-15 кинески ЈАК-130

За свој авион Кинези наводе да је Л-15 вишенаменска платформа која се одликује високим перформансама, поузданошћу и економичношћу. За обуку је способан да оствари напредну обуку за ловце 4 и 5 генерације, као и да предузме пратећу обуку у оперативним ескадрилама, подржану од постојећег система обуке, планирања мисије у ваздуху и на земљи.

Летелица има могућност допуњавања горива у ваздуху. У борбеним мисијама, Л-15 је способан је да изводи тактичке мисије као што су ваздушна борба, ваздушни напади, ваздушно извиђање, КРА, ЕЛИНТ, ЦАС и ФАЦ мисије.

За погон Л-15 користи украјински турбовентилаторски мотор Ivchenko Progress AI-222K са допунским сагоревањем. Заправо у питању је највероватније кинеска копија која носи ознаку ВС-17.

Летелица има напредну аеродинамику, млазни мотори имају уграђен FADEC, који је скраћеница Full Authority Digital Engine Control- односно компјутерски управљан систем паљења и контроле мотора авиона који се користи у савременим комерцијалним и војним авионима за контролу свих аспеката перформанси мотора дигиталних, уместо техничких или аналогних електронских контрола.

За овај авион се каже да има супериорне перформансе попут ловачког авиона.

Л-15 поседује снажан радар и друге сензоре на летелицом са фузијом података са поптуно дигиталним стакленим копкитом што омогућава свест о ситуацији и оперативној способности.

Тактичко технички подаци:

Димензије: дужина 12,7 м, ширина 9,48 м, висина 4,17 м

Тежина: нормална при полетању 7.745 кг, максимална тежина при полетању 10.700 кг

Мотор: ВС-17 копија украјинског Ivchenko Progress AI-222K

Максимална брзина 1.000 км/х

Радар: ПЕСА passive electronically scanned array

Наоружање:

Контејнерски топ који се веша испод крила калибра 23 мм, подвесни контејнер са митраљезом калибра 12, 7 мм, саћасти лансер невођених ракетних зрна калибра 90 и 57 мм, гравитационе авио бомбе од 250 и 500 кг, ласерски вођене авио бомбе 250 и 500 кг, ракете ваздух-ваздух кратког и дугог домета, ТВ авио бомбе, противрадарске ракете.

Корисник: Кинеска морнарица 12 комада, Замбија: 6, Уједињени Арапски Емирати 12 комада (испоручена прва два).

Golden Eagle T-50

Овај авион настао је у погонима Корејске ваздухопловне индустрије. Настао је у кооперацији са америчким Локид Мартином, па отуда неодољиво подсећа на мини амерички Ф-16. Износи 80 посто величине америчког Ф-16. Са овим авионом Кореја планира наредну обуку пилота ловачке авијације.

Први лет Т-50 изведен је 20. августа 2002 године. Сам пројекат шкоско борбеног авиона Т-50 износио је 2 милијарде долара где је 70 посто ноца дала кореја, а остатак је покрила компанија Локид Мартин. Корејци су у целости били одговорни за развој овог пројекта . Помоћ Локид Мартина састојала се у техничким саветима и добаву авионике, система за управљање и крила авиона . Авион Т-50 може да се користи и за бреобуку пилота на ловац 5. генерације Ф-35. На крилу и трупу налази се 9 подвесних тачака на који се може наместити 4.300 кг ралиличитих ракета или три резервоара за гориво капацитета од 700 литара. Т-50 намењен је за завршну фазу обуку пилота тактика борбе ловачким авионима и употреба оружја. Авион може да понесе и 900 кг бомбе, вежбовне контејнере, ракете ваздух-ваздух АИМ-9, ваздух-земља, модул са интрументима за борбено маневрисање. Авион такође има уграђен топ калибра 20 мм

Осим свих очекиваних система HUD, HOTAS, MFD, Т-50 има и активну управљачку палицу, што значи да пило осећа силе које делују на управљачке површине. Рачунар прати податке лета и о летелици , које после слетања ученик и инструктор прегледају.

Тактичко технички подаци

Димензије: дужина 13,13 М, висина 4,90 М, распон крила 9,17 м

Маса: празан 6.441 кг, највећа полетна школска 8.890 кг, полетна борбена 11.975 кг

Брзина: највећа брзина 1,4 маха, најмања 163 км/х

Плафон лета 14.630 м

Максимални долет 3000 км

Aeromacchi M-346

Италијани су после разлаза са Русима од руског Јаковљева наставили развој свог новог школско-борбеног авиона коме су дали ознаку М-346. У свом пројекту су задржали све компоненте са авиона ЈАК-130, а обе летелице неописиво личе. Aeromacchi нису хтели одрећи саврменеих мотора који су уместо руских нашли замену на западу. Тако су у летелицу уградили Honeywell/Aviation турбоветиласторски мотори F-124 потиска 27, 8 кило њутна сваки. Зато М-346 у односу на ЈАК-130 има повећану полетну масу за 500 кг и већу брзину 1090 км/х и носи за 2000 кг више горива.

Италијани су овај авион наменили пилотима који се обучавају за Јурофајтер Тајфун 2000, Рафал и Ф-35. Електронска опрема је дигитална и пренесена је из италијанског Aeromacchi MB-339CD. У електорнску опрему спадају рачунар, систем HOITASAS ( руке на ручици за гас и управњачкој ручици) ласерска жироскопска справа. Летелица је управљива преко система Fly by wire, рачунар вештачки стабилизује летелицу при нападним угловима већим од 35 степени и спречава оптерећење авиона при оштрим маневрима. Са тим је спечена могућност понирања и превлачења летелице. То омогућава да пилот се фокусира на задатак који са летелицом мора да обави и како ће да управља авионом.

Овај авион поред Италије у свома наоружању имају Грчка, Азербејџан, Пољска, Сингапур и Израел.

Л-39НГ

Л-39НГ (НГ – следећа генерација, нова генерација) је најновија верзија авиона Л-39 Албатрос, који је први лет извео 1968. године и произведен је за совјетско ратно ваздухопловство и земље социјалистичког лагера. Нови авион је добио композитно крило и изгубио додатне резервоаре за гориво, који су се налазили на крајевима крила. Уместо совјетског млазног мотора АИ-25ТЛ, на Л-39НГ је уграђен модернизовани амерички ФЈ44-4М (FJ44-4M). Авион Л-39НГ има нову авионику компаније Генезис Ерсистемс (Genesys Aerosystems) и индикатор на ветробранском стаклу Спел Праха (Speel Praha). Укупно је више од половине компоненти и склопова авиона замењено новим.

Boeing T-7A ‘’Red Hawk’’

Овај авион настао је као притвтни пројекат компаније Боинг и шведског SAAB Group  за развој нового школског борбеног авиона. Трошкове су подједано сносиле обе државе. У питању је једномоторни надзвучни авион, максималне брзине око 1,3 маха.

Овај авион је намењен за обуку пилота и за борбену подршку. Авион је конструисан да буде флексибилан и лако прилагодљив за различите потребе и захтеве.

У питњу је летелица двосед са тандем конфигурацијом седишта за инструктора и пилота. Има модерну аеродинамичку конструкцију са напредним композитним материјалима. Према аеродинамичкој конфигурацији подсећа на умањени F/A-18 Hornet, са основном разликом што је авион једномоторац за разлику од F/A-18

T-7A ‘’Red Hawk’’ има најсавременију авионику и системима за обуку. То подразумева напредни кокпит са великим вишенаменским дисплејима, дигиталне инструменте, као и системе за симулацију и обуку. T-7A ‘’Red Hawk је одабран као наследник авиона Т-38 Талон у америчком војном програму обуке пилота.
Авион покреће турбовентилаторски мотор General Electric F404-GE-103 потиска 49 kN без додатног сагоревања и 76 kN са додатним сагоревањем. Маса празног авиона је свега 3.249 килограма. Нормална полетна маса 5.500 kg, укључује стандардну опрему школског авиона, инструктора и ученика, као и гориво, али не и додатно гориво и наоружање

Авион има одличне карактеристике у лету. Има високу покретљивост, способност извођења акробатских маневара и симулирање различитих борбених ситуација.

Тактичко технички подаци

Димензије: дужина 14,3 m, распон крила 9,33 m и висина 4,13 m,

нормална полетна маса: 5.5002 kg
највећи долет:1.840 km



Један коментар на “ПОСЛЕ ИЗБОРА РАФАЛА САДА НАС ЧЕКА И ИЗБОР НОВОГ ШКОЛСКОГ БОРБЕНОГ АВИОНА! ШТА ИЗАБРАТИ ЗА НАСЛЕДНИКА СУПЕРГАЛЕБА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *