Жестоки напад крстарећим ракетама на Дњепропетровск који се догодио у понедељак 22. маја 2023. године у рану зору око 4 сата поново је покренуо причу о противбродским крстарећим ракетама Х-22 које се интензивно користе у Украјини већ годину дана.
Први удар са овим ракетама забележен је био 9. маја 2022. у Одеси, када је нападнут туристички комплекс за који су Руси тврдили да се у њему налазе страни инструктори.
Уцледио је затим напад овим ракетама на Виницу, Кременчуг, Кијев, а сада и Дњепропетровск.
Иначе ради се о крстарећим ракетама са којима су Совјети планирали да нападају у ниском лету носаче авиона.
Х-22
Развој ове ракете датира из 1960-тих година 20 века када је развијена и уведена у оперативну употрену стратешке авијације Воздушно веовних сил Совјетског Савеза која је по први пут добила у наоружање смртоносну ракету за напад на ударне групе носача авиона.
Ова крстарећа ракета произведена је у две варијане: за противбродску борбу које су имале нукеларну бојеву главу и класичну, односно кумулативно фугасну.
Посебна верзија ове ракете развијена је била и за противрадарску борбу која се усмеравала на извор радарског снопа. Данас је ова ракета и даље примарно наоружање далекометних бомбардера Ту-22М3 који се и даље налазе у наоружању руског ваздухопловоства.
Оптино конструкциони биро Радуга кренуо је у развијање новог типа крстареће ракете Х-22 позната под називом „бурја“, а у НАТО номеклатури AS 4 Kitchen, која је била већа, бржа и јача од узора британске ракете „блуе стил“, а која је имала могућност да носи нуекларну бојеву главу јачине 1 мега тоне и инерцијалним системом вођења.
За ову ракету велико интересовање показали су како ратна морнарица, тако и ваздухопловоство. Ваздухопловоство совјетске морнарице сматрало је да им је потребна у противрадарској верзији са активиним трагачем извора радарског зрачења. У питању је веома убитачно оружје које покреће ракетни мотор Исаyев Р-201-300/С5.44 на течно гориво који ракети даје потисак од 83кН и 5,9кН током лета достиже брзину од 4,5 маха што је код Украјинаца указивало приликом удара да је у питању „Кинжал“.
Ракета је је ту брзину достизала на висини од 24.380 м.
Ракета има капацитет три тоне горива ТГ02 и оксидатор АК-20К која обезбеђује радијус од 270 до 550 км што зависи од верзије, тј типа ракете, трајекторије лете брзине и висине лансирања. Мотор користи за покретање гасни генератор за погон турбопумпи и средњег генератора за обезбешење деловања хидаруличних склопова и авионике. За конструкцију ракете користили су легуре од титанијума ОТ-4 и СМ-5.
Данас на Западу постоји уверење да Руси имају чак седам верзија ових ракета у оперативној употреби Х-22, Х-22 ПГ,ПСИ, ПМ, МА, МП, Н, НА.
Године 2019 неке ракете надограђене су новим пакетом за вођење АПК-22. Верзије са нукеларном бојевом главу укључивале су и систем ТЕРЦОМ за мапирање терена током лета ракете као допуна инцерцијалне навигацијске јединице.
Тактичко технички подаци
Пројектант ОКБ-2 155 Радуга
Димензије, 11,66-11 67 м (зависи од верзије), пречник 0,92м, размах крила 3,0м, висина ракете са сложеним крилима 3 м
Почетна маса: 5780 кг
Маса бојеве главе у зависоности од веруија 630, 900, 100 кг, термонукеларна бојева глава јачине 1,0 кТ
Висина лета 22,4-24 к
Домет 110-600 км
Висина током лета 10-14 км,
Мајсимална брзина 3,5-4,6 маха
Мотор: ЗХД С5.44 потиска 13,4кН
Гориво ТГ-02/АК-20Ф