Samohodini hibridni PVO sistem PASARS, javnost Srbije je imala priliku da prvi
put vidi 2016. godine na paradi u Novom Sadu .
PASARS je nastao kao potreba kopnenih jednica Vojske Srbije za novim PVO sistemom, kako artiljerijskim tako i raketnim.
U upotrebi tada se nalazilo 54 zastarelih raketnih sistema Strela-1 kao i samo 6 nešto savremenijih Strela-10.
PASARS je nastao tako što je švedski jednocevni vučni protivavionski
top L70 Bofors kalibra 40 mm modifikovanom modulu postavljen na šasiju kamiona FAP-2026BS/AV konfiguracije 6×6 sa potpuno novim dizajnom kabine koja je bila oklopljena a izrađena je u firmi ’’Zastava kamioni’’. Time je, po informacijama koje je izneo VTI, postignuta mobilnost i prohodnost, a prelazak iz marševskog u borbeni položaj je svega 30-60 sekundi.
Pored topa na sistem su integrisane bile i dve rakete zemlja-vazduh RLN-IC sa
infracrvenim samonavođenjem koja je konstruisana na bazi sovjetske
vazduhoplovne rakete vazduh-vazduh R-13M. Ugradnjom ovih raketa sistem je bio namenjen za trupnu protivvazduhoplovnu odbranu i zaštitu važnih objekata na teritoriji sa dometom od 8 km po visini i 12 km po daljini.
Raketa RLN-IC ima potpuno novi motor, novu bojevu glavu, blizinski upaljač i modernizovanu infracrvenu glavu za samonavođenje. Predviđena je bila i integracija TOMS optoelektronske stanice.
Na PASARS je ugrađen automatski punjač, sistem satelitske navigacije
(GPS), sistem za vezu za komunikaciju sa komandom baterije i
modifikovanim radarom Žirafa.
Iako je ovaj sistem projekat VTI u integrisanju naoružanja učestvovali su i ’’Prva petoletka’’ iz Trstenika i ’’Tehnički remontni zavod’’ iz Čačka. Izradu hidraulike kao i završnu integraciju izvela je firma’’Srboauto’’ iz Beograda .
Ideja da se kod nas vučni protivavionski top L70 Bofors učini samohodnim
postojala je još 80-tih godina kada je planirano da se top postavi na hodni deo
tenka M-84. JNA je počekom te decenije iz Švedske nabavila 142 Boforsa
zajedno sa radarima Žirafa što je tada predstavljalo jedno od najsavremenijih
rešenja u svetu.
Sistem je zatim ponovo prikazan u Nikncima na vežbi “Čelik 2017”, a onda i na Sajmu naoružanja i vojne opereme u Beogradu iste godine. Dve godine kasnije posle posete francuskog predsednika Emanuela Makrona počelo je da se spominje i ugradnja PVO sistema Mistral, što je postignuto i prikazano na vojnom prikazu Granit 2023.
Na ovaj PVO sistem prikazan je montiran raketni sistem Mistral 3M koji je dobio zadatak da štiti konvoje od napada dronova kamikaza, borbenih dronova, borbenih helikoptera i lakih letelica. Mistrali su montirani na četvorostruke
lansere imaju verovatnoću uništenja 96 posto. Raketa Mistral 3M je IC samonavođena, malog dometa po sistemu ispali i zaboravi. Brzina rakete iznosi 930 metara u sekundi ima velike manevaraske karakteristike i može da pogađa ciljeve koji imaju veliko optrećenje i do 9G. Ova raketa ima glavu za samonavođenje sa malim IC odrazom i optprna je na elektronsko i radio ometanje.
Na Pasuljanskim livadama prikazano je bojevo gađanje ciljeva na zemlji iz PASARS-a upotrebom trenutno obeležavajućih granata, kao i ciljeva u vazdušnom prostoru raketnim sistemom strela 2-M, sa kojim je opremljen ovaj PVO sistem.