Пише: Данко Боројевић
Гледајући са данашње дистанце, може се рећи да се авион Орао показао као потентна борбена машина баш кад је требало. Почетак његовог увођења у наоружање, можда није показивао у шта ће се у будућности овај авион претворити, јер познато је да многи савремени борбени авиони морају да преболе своје „дечије болести“, али онда кад је требало авион је радио беспрекорно.
Лоша искуства Румуна са својим авионима Вултуре, због којих су они приземљени и повучени из наоружања РВ Румуније током 1998. године, није се одразило на позитивно искуство српског ваздухопловства на авионима Орао. Малобројни састав пилота В и ПВО ВРС из ових авиона извлачио је максимум у експлоатацији. Технички састав је српске Орлове држао максимално исправним, колико је објективно ситуација у датим ратним условима дозвољавала. Колико ће авион дневних борбених летова извести, није зависило од технике већ искључиво од психофизичких способности пилота. Неретко, дешавало се да пилот на Орлу дневно изведе и по пет-шест борбених летова и да се уз то бави и преобуком пилота који су дошли да лете на Орлу. Неосновани коментари појединих „стручњака“ у појединим часописима о квалитету авиона Орао не могу се узети као релеванти показатељи квалитета самог ваздухоплова “(Hrvatski vojnik br. 245, lipanj 2009, Domagoj Mičić, Izumiru li jurišnici (III dio)…….. Tijekom nedavnih ratova na području bivše Jugoslavije Orlovi su malo rabljeni jer su se pokazali nepouzdani i kvarovima skloni avioni koji su bili laka meta za protuzračnu obranu, posebice infracrveno samonavođene projektile zemlja-zrak. Umjesto njih znatno češće su rabljeni Galebovi, Super Galebovi i MiG-ovi 21. Navodno su znatno uspješnije djelovali tijekom rata na Kosovu kad su uglavnom rabljeni za obaranje krstarećih projektila. Kako nisu opremljeni radarom za te su se zadaće morali oslanjati na navođenje sa zemlje. O kvaliteti Orla najbolje govori podatak da je rumunjsko ratno zrakoplovstvo sve svoje IAR-e 93 povuklo iz operativne uporabe još u travnju 1998., nakon što su ih bezuspješno pokušali modernizirati izraelskim naoružanjem i avionikom)”.
Не треба заборавити да је „радни коњ“ В и ПВО ВРС током рата управо био овај јуришник. Податак о 528 борбених летова који су извели авиони овог типа током операције „Коридор-92“, као и нешто више од 100 борбених летова кад је сламана офанзива ХВ и АБиХ која је покренута против ВРС у завршним борбама 1995. године, сигурно да демантује те коментаре. Орлови са Маховљана током трајања рата извели су више од 1000 борбених летова у заштити српског народа. А ако се на ову бројку додају и летови српских пилота у одбрани СРЈ, као и искуство целокупног техничког састава и ВРС и ВЈ који су одржавали овај тип авиона током рата, сигурно се може рећи да је Орао оправдао свој настанак.
Авион Орао још увек лети, и то у саставу РВ и ПВО Војске Србије као основни авион за подршку јединицама КоВ српске војске.
МОДЕРНИЗОВАНО ОРАО
Временом, било је јасно да наш јуришник мора бити модернизован. Његова модернизација одрађена је у ВТИ.
Модернизовано Орао опремљен је новим нападно навигационим системом, оптоелектронским системом, рачунарима за наоружање и мисију, дигиталним интерфејсом за комуникацију са сензорима и управљање вођеним и невођеним наоружањем.
Поред, савремене електронске опреме, авион је добио и савремено наоружање. Занимљиво је било разгледати вођену ракету ваздух-земља ВРВЗ-200-А1. Уз авион и ВРВЗ, налазила се ракета MAVERICK, а осим ње приказана је и прва домаћа планирајућа (једрећа) бомба. На први поглед уочава се, да је за њену производњу узета породица невођених бомби vFAB-1000, које су дорађене за “планирање”. А можда је бомба урађена на основу ракете Кошава?
Ново наоружање за модернизовани Орао, сигурно је настало на основу масовне употребе ваздухопловног наоружања у савременим сукобима, с посебним освртом на сукоб у Украјини. Отуда и појава планирајуће бомбе у асортиману наоружања авиона Орао. Што га чини перспективном “грабљивицом”.