MIG-29K FALKREM-D: “MORNARIČKI LOVAC INDIJSKE MORNARICE

Iako je trebao biti tek ispomoć palubnim borbenim avionima Su-33, MiG-29K je na kraju potpuno ispao iz utrke za sovjetski palubni borbeni avion. Posle toga činilo se da je taj projekat trajno ugašen. Tako bi i bilo da 20. januara 2004. godine RM Indije nije naručila 12 jednoseda MiG-29K i četiri dvoseda MiG-29KUB, za cenu od 740 miliona dolara. Sastavni deo ugovora je opcija o kupovini još 30 aviona MiG-29K/KUB, ali uz obavezu zaključivanja narudžbe do kraja 2015. godine. Dodatni bi se palubni avioni MiG-29K rasporedili na nove lake nosače avione, koji će se izgraditi u indijskim brodogradilištima. Zatim je 2010. godine potpisan još jedan ugovor sa Rusijom. Po tom ugovoru poslednji mornarički MiG-29K Falkrem-D (Fulcrum-D), isporučen je Indiji u februari 2017. godine. Indijskoj mornarici isporučeno je 45 aviona MiG-29K/KUB. Svi avioni su raspoređeni u 300. i 303. mornarički skvadron.

Indijska mornarica je avione MiG-29K/KUB rasporedila na nosač aviona INS Vikramaditia R33 (IINS Vikramaditya), zapravo bivši sovjetski nosač aviona Admiral Gorškov. U početku se razmatrala mogućnost kupovine aviona SU-33, ali se zbog ograničenih kapaciteta smeštaja na nosaču Gorškov morao izabrati MiG-29K. Tako su se potvrdile prethodne ruske izjave (u koje niko nije verovao) da MiG-29K ima veliki izvozni potencijal, ponajviše zbog porasta interesa za gradnju i upotrebu relativno malih nosača aviona deplasmana između 25000 i 35000 tona.

Zbog prilagođavanja za delovanje s nosača aviona originalni MiG-29K ima krila većeg razmaha i veće površine (povećanje s 38 na 42 metra kvadratna). Dobio je i zaustavnu kuku na zadnjem delu trupa, te unutrašnje rezervoare goriva većeg kapaciteta. Naravno, zbog teških uslova upotrebe ojačan je i stajni trap kako bi izdržao sva naprezanja tokom sletanja na kratku sletnu palubu nosača aviona. Da bi zauzeo što manje prostora u brodskom hangaru, MiG-29K je dobio sklopiva krila i repne horizontalne stabilizatore. Za pogon mu služe dva turboventilatorska motora Klimov/Sarkisov RD-33Mk, potisaka bez dopunskog sagorevanja 49,3 kilonjutna, a sa dopunskim sagorevanjem 88,2 kilonjutna. Svi RD-33Mk za avione MiG-29K/KUB imaju antikorozivnu zaštitu tako da im je radni vek produžen na 4000 sati. Kako bi se pilotima olakšao posao, MiG-29K ima sistem FBW i novi kokpit.

Maksimalna brzina aviona MiG-29K je 2,17 maha. Službeni podatak govori o maksimalnoj poletnoj masi od 18550 kg, iako se ona verovatno odnosi samo na to kad avion deluje sa kopnenih aerodroma. Isto tako na devet nosača može poneti do 5500 kg ubojnog tereta. S maksimalnom količinom goriva i s dve protivbrodske vođene rakete H-31A, te sa dopunskim rezervoarom za gorivo na centralnom nosaču, ima borbeni radijus dejstva od 1150 km, pri čemu se verovatno misli na režim delovanja „visoko-nisko-visoko“.
MiG-29K može da nosi širok spektar naoružanja, uporediv s naoružanjem američkog aviona F/A-18E/F Super Horneta (F/A-18E/F Super Horneta). Za vazdušnu borbu nosi osam raketa, a za uništavanje ciljeva na površini mora i kopnu čak 25. Koristi i jednocevni top Griazev/Šipunov GŠ-301 kalibra 30 mm. Uz top ide i borbeni komplet sa 150 granata. Lovačka konfiguracija obuhvata rakete vazduh-vazduh kratkog dometa R-60 i R-73, te rakete vazduh-vazduh srednjeg dometa R-27 i R-77. Za uništavanje ciljeva na zemlji mogu se koristiti televizijski vođene bombe KAB-500Kr i laserski vođene bombe, te rakete H-29T, H-29L, H-25ML. Radare može uništavati raketama H-31P i H-25MP, a za protivbrodsku borbu koristi rakete H-31A i H-35U.

Za razliku od originalnog aviona MiG-29K, indijski su nešto unapređeni. Pre svega su lakši i s manjom količinom skupih materijala. Dodati su i novi rezervoari za gorivo u trup (50 % većeg kapaciteta u odnosu na originalnog MiG-29) kako bi se povećao borbeni radijus dejstva. Indijski avioni MiG-29K imaju nešto veća krila te povećane flapsove dvostrukog procepa. Uz to imaju i veće elevone radi bolje kontrole leta pri malim brzinama. Ojačani su centralni i zadnji deo trupa. Nosna noga stajnog trapa može se zaokretati za +/- 90 stepeni. Borbena nosivost povećana je na 5500 kg. Za sad trenutno imao devet, a imaće 13 podvesnih tačaka za oružje i elektronske sisteme. Razvijen je i novi digitalni četverokanalni FBW sistem kontrole leta. Navodno je i radarski odraz, zahvaljujući upotrebi specijalnih premaza, smanjen u odnosu na standardni MiG-29 za čak četiri do pet puta. Piloti na indijskim avionima MiG-29K imaju na raspolaganju jedan HUD i tri LCD pokazivača u boji, dok oni na dvosedima MiG-29KUB imaju čak sedam LCD uređaja. Dodatna oprema obuhvata Thales Top Sight-E pokazivač na kacigi pilota i Sagem Sigma 95 inercijalni sistem navigacije s mogućnošću dodatne navigacije pomoću satelita.
Osnovni senzor je radar Fazotron-NIIR Žuk-ME (Fazotron-NIIR Žuk-ME). Ciljeve od 5 metara kvadratnih otkriva na udaljenostima od 150 km, a konstantno ih može pratiti na najvećoj udaljenosti od 130 km. Navođenje raketa vazduh-vazduh istovremeno obavlja na četiri različita cilja. Osim toga radar može da otkrije ciljeve na površini mora i na kopnu.
Iako pre svega namenjen obuci pilota, i MiG-29KUB može da nosi slično naoružanje. Zapravo MiG-29KUB je u čak 90% delova sličan s avionom MiG-29K. Kako je drugo sedište smešteno u prostor jednog rezervoara za gorivo, MiG-29KUB ima u odnosu na MiG-29K 8% manje goriva i do 10% manji borbeni radijus dejstva. Svi avioni MiG-29K/KUB imaju sistem za popunu gorivom u letu.

Procenjuje se, da je ukupno proizveden 81 avion MiG-29K/KUB. Od tog broja Indiji je isporučeno 37 jednoseda MiG-29K i osam dvoseda MiG-39KUB. Trenutno mornarička avijacija Indije raspolaže sa 36 aviona (osam dvoseda).

Ruska mornarička avijacija preuzela je 22 aviona i to 19 jednoseda MiG-29KR i tri dvoseda MiG-29UBR.