МИГ-29К ФАЛКРЕМ-Д: “МОРНАРИЧКИ ЛОВАЦ ИНДИЈСКЕ МОРНАРИЦЕ

Иако је требао бити тек испомоћ палубним борбеним авионима Су-33, МиГ-29К је на крају потпуно испао из утрке за совјетски палубни борбени авион. После тога чинило се да је тај пројекат трајно угашен. Тако би и било да 20. јануара 2004. године РМ Индије није наручила 12 једноседа МиГ-29К и четири двоседа МиГ-29КУБ, за цену од 740 милиона долара. Саставни део уговора је опција о куповини још 30 авиона МиГ-29К/КУБ, али уз обавезу закључивања наруџбе до краја 2015. године. Додатни би се палубни авиони МиГ-29К распоредили на нове лаке носаче авионе, који ће се изградити у индијским бродоградилиштима. Затим је 2010. године потписан још један уговор са Русијом. По том уговору последњи морнарички МиГ-29К Фалкрем-Д (Fulcrum-D), испоручен је Индији у фебруари 2017. године. Индијској морнарици испоручено је 45 авиона МиГ-29К/КУБ. Сви авиони су распоређени у 300. и 303. морнарички сквадрон.

Индијска морнарица је авионе МиГ-29К/КУБ распоредила на носач авиона ИНС Викрамадитиа Р33 (IINS Vikramaditya), заправо бивши совјетски носач авиона Адмирал Горшков. У почетку се разматрала могућност куповине авиона СУ-33, али се због ограничених капацитета смештаја на носачу Горшков морао изабрати МиГ-29К. Тако су се потврдиле претходне руске изјаве (у које нико није веровао) да МиГ-29К има велики извозни потенцијал, понајвише због пораста интереса за градњу и употребу релативно малих носача авиона депласмана између 25000 и 35000 тона.

Због прилагођавања за деловање с носача авиона оригинални МиГ-29К има крила већег размаха и веће површине (повећање с 38 на 42 метра квадратна). Добио је и зауставну куку на задњем делу трупа, те унутрашње резервоаре горива већег капацитета. Наравно, због тешких услова употребе ојачан је и стајни трап како би издржао сва напрезања током слетања на кратку слетну палубу носача авиона. Да би заузео што мање простора у бродском хангару, МиГ-29К је добио склопива крила и репне хоризонталне стабилизаторе. За погон му служе два турбовентилаторска мотора Климов/Саркисов РД-33Мк, потисака без допунског сагоревања 49,3 килоњутна, а са допунским сагоревањем 88,2 килоњутна. Сви РД-33Мк за авионе МиГ-29К/КУБ имају антикорозивну заштиту тако да им је радни век продужен на 4000 сати. Како би се пилотима олакшао посао, МиГ-29К има систем FBW и нови кокпит.

Максимална брзина авиона МиГ-29К је 2,17 маха. Службени податак говори о максималној полетној маси од 18550 кг, иако се она вероватно односи само на то кад авион делује са копнених аеродрома. Исто тако на девет носача може понети до 5500 кг убојног терета. С максималном количином горива и с две противбродске вођене ракете Х-31А, те са допунским резервоаром за гориво на централном носачу, има борбени радијус дејства од 1150 км, при чему се вероватно мисли на режим деловања „високо-ниско-високо“.
МиГ-29К може да носи широк спектар наоружања, упоредив с наоружањем америчког авиона Ф/А-18Е/Ф Супер Хорнета (F/A-18E/F Super Horneta). За ваздушну борбу носи осам ракета, а за уништавање циљева на површини мора и копну чак 25. Користи и једноцевни топ Гриазев/Шипунов ГШ-301 калибра 30 мм. Уз топ иде и борбени комплет са 150 граната. Ловачка конфигурација обухвата ракете ваздух-ваздух кратког домета Р-60 и Р-73, те ракете ваздух-ваздух средњег домета Р-27 и Р-77. За уништавање циљева на земљи могу се користити телевизијски вођене бомбе КАБ-500Кр и ласерски вођене бомбе, те ракете Х-29Т, Х-29Л, Х-25МЛ. Радаре може уништавати ракетама Х-31П и Х-25МП, а за противбродску борбу користи ракете Х-31А и Х-35У.

За разлику од оригиналног авиона МиГ-29К, индијски су нешто унапређени. Пре свега су лакши и с мањом количином скупих материјала. Додати су и нови резервоари за гориво у труп (50 % већег капацитета у односу на оригиналног МиГ-29) како би се повећао борбени радијус дејства. Индијски авиони МиГ-29К имају нешто већа крила те повећане флапсове двоструког процепа. Уз то имају и веће елевоне ради боље контроле лета при малим брзинама. Ојачани су централни и задњи део трупа. Носна нога стајног трапа може се заокретати за +/- 90 степени. Борбена носивост повећана је на 5500 кг. За сад тренутно имао девет, а имаће 13 подвесних тачака за оружје и електронске системе. Развијен је и нови дигитални четвероканални FBW систем контроле лета. Наводно је и радарски одраз, захваљујући употреби специјалних премаза, смањен у односу на стандардни МиГ-29 за чак четири до пет пута. Пилоти на индијским авионима МиГ-29К имају на располагању један HUD и три LCD показивача у боји, док они на двоседима МиГ-29КУБ имају чак седам LCD уређаја. Додатна опрема обухвата Thales Top Sight-E показивач на кациги пилота и Sagem Sigma 95 инерцијални систем навигације с могућношћу додатне навигације помоћу сателита.
Основни сензор је радар Фазотрон-НИИР Жук-МЕ (Fazotron-NIIR Žuk-ME). Циљеве од 5 метара квадратних открива на удаљеностима од 150 км, а константно их може пратити на највећој удаљености од 130 км. Навођење ракета ваздух-ваздух истовремено обавља на четири различита циља. Осим тога радар може да открије циљеве на површини мора и на копну.
Иако пре свега намењен обуци пилота, и МиГ-29КУБ може да носи слично наоружање. Заправо МиГ-29КУБ је у чак 90% делова сличан с авионом МиГ-29К. Како је друго седиште смештено у простор једног резервоара за гориво, МиГ-29КУБ има у односу на МиГ-29К 8% мање горива и до 10% мањи борбени радијус дејства. Сви авиони МиГ-29К/КУБ имају систем за попуну горивом у лету.

Процењује се, да је укупно произведен 81 авион МиГ-29К/КУБ. Од тог броја Индији је испоручено 37 једноседа МиГ-29К и осам двоседа МиГ-39КУБ. Тренутно морнаричка авијација Индије располаже са 36 авиона (осам двоседа).

Руска морнаричка авијација преузела је 22 авиона и то 19 једноседа МиГ-29КР и три двоседа МиГ-29УБР.