Lučki grad Odesa doživeo je u utorak 18. jula kasno uveče žestoki raketni napad, i to još od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine.
U poslednjem napadu koji je izveden kao osveta za nedeljni udar na krimski most u kome su dve osobe stradale, a jedna teško ranjeno kada su daljinski upravljiva besposadna podvodna plovila uništila noseći stub sekcije 145 Kerčkog mosta, stradala je lučka infrastruktura u Odesi, skladišta i udareno na oklone vojne i civilne aerodrome.
U pitanju je bio kombinovani raketno-dronovski napad, gde su glavnu ulogu odigrale krstareće rakete Kalibr i Bastion, zajedno sa vaušnim krstarećim raketama H-101 i H-22 koje noste strateški bombarderi TU-95MS i bombarderi dugog doleta TU-22M3.
Pošto je o raketama H-22 i H-101 bilo više puta reči fokus će sada biti na raketnom sistemu P-800 Oniks koji je korišten u napadu na Odesu.
P-800 Oniks po NATO nomeklaturi SS-N-26 Strobile kao izvozna verzija poznata i kao Яhont, Brahmos svoj zvezdani trenutak doživeo je u ratu u Ukrajini u prvih nekoliko meseci rata.
Kada bi neko upitao kakva je to raketa P-800 Oniks ukratko bi mogli reći da se radi o provibrodskoj krstarećoj raketi srednjeg dometa, konstruisana za upotrebu sa mobilnih kopnenih lansera obalske odbrane za brorbu protiv američkih nosača aviona, jačih Udarnih pomorskih grupa i samostalnog delovanja krstarica, razarača, raketnih fregata u uslovima jakog elektornskog ometanja i upotrebe krstarećih i protivbrodskih projektila. Rakete tipa P-800 Oniks osim za protivbrodsku borbu može se koristiti i za napadne na kopnene ciljeve .
Ovaj protivbrodski i raketni sistem se smatra “sijajućom zvezdom” proizvoda ruske namenske industrije. Proizvođač je NPO Mašinostrojenija, koji se serijski proizvodi u Indiji od 2018. godine, a navodno je ovaj projektil kupila i Kina.
Krstareća raketa P-800, Jakhont, 3K-55/3M-55 po NATO nomeklaturi SS-N-26 Strobile je familija nadzvučnih krstarećih raketa . Razvoj ove rakete započeo je daleke 1981. pod rukovođenjem generalnog konstruktora Vladimir Čelomej, koga je nasledio Herbert Jefremov. Prvi nacrti su završeni 1982. Oba konstruktora su imali zamisao da nova protivbrodska raketa treba biti univerzalna koja će se moći upotrebi ne samo sa brodskih nego i sa, podvodnih, kopnenih i vazdušnih lansera. To znači i iz podmornica -torpednih cevi kalibra 650 mm. Ideja je bila da nova raketa zameni familiju ruskih protivbrodskih krstarećih raketa P-700 Granit, P-500, P-1000, P-120, P-270.
Kao što smo naveli raketa može da se lansira sa površinskih i podvodnih plovila, kopnenih lansera i iz vazduha. Raketa P-800 Oniks je definisana kao nadzvučna raketa, otporna na elektronsko ometanje i manje ranjiva na savremene sisteme PVO. Raketa prilikom lansiranja ima težinu 3 tone i mlazni-pulzioni motor na tečno gorivo koji omogućava brzinu rakete od 2,0 do 2,5 maha. Kasnije su useldili projektili na čvrsto gorivo.
P-800 Oniks leti na cilj na visokoj nadmorskoj visini, a zatim se u zaključnoj putanji leta spušta ispod horizonta. Daljina na kojoj se može raketa počinje spuštati je moguće programirati pred samo lansiranje i s tim odrediti domet koji može biti od 105 do 257,7 km, a prema nekima i 300 km. Sve verzije ove rakete koriste radarski visinomer KTRV- Detal K-313, koji deluje na nadomrskim visinama od 1 do 5.000m
Sistem za upravljanje raketom napravio je Centralni istraživački institut Garint -Elektron, koji se smatra za jedan od najsofisticiranijih digitalnih modela, koje su Rusi razvili do sad. Proizvođač navodi da ima monopulzni pretraživač, koji može da radi u aktivnom i pasivnom modu. U aktivnom deluje na širokom frekvencijskom području i prati promene modulacije u širokom spektru. Delovanje pretraživača treba da bude otporno na ometanje ra različitim ometačima i mamcima. Pretraživač može da obuhvati i istovremeno da prati do sedam ciljeva na morskim površinama. Od ostale opreme projektili tipa P-800 Oniks, Jakhont imaju inercijalni sistem, radio visinomer, kompjuterski sistem za navođenja i glava za samonavođenje koja omogućava otkrivanje površinskih ciljeva na daljinama većim od 50 km.
Domet Oniksa u verzijama more kopno je 300 km, a kopno more 600- 800 km
Let nad morem 14.000-15.000 m, na niskoj visini 10-15 m, minimalni let posle lansiranja sa kopna 120 m, u poslednjoj fazi leta 5-15 m.
Brzina leta rakete na visini od 15 km 750 m/s odnosno 2,6 Maha, a na niskim visinama 2,0 Maha.
Dužina rakete: protivbrodska i kopnena 8 m, verzija za lansiranje sa vazduhoplova 6,1 m;
Dužina transportnog lansera TPK 8,9 m, razmah krila 1,7 m
Masa projektila: brodska i kopnena 2.500 kg, vazduhoplovna 3.000, masa u transportnom kontejneru TPK-3900 kg,
Bojeva glava: probojna mase 200-250 kg,
Spremnost sistema za lansiranje minimalno 4 minuta, Garancija rakete 7 godina.
Raketa je napravljena prema normalnoj aerodinamičkoj konfiguraciji. Startni raketni motor na čvrsto gorivo (raketnый dvigatelь tvёrdogo topliva, RDTT) nalazi se u komori za sagorevanje pravolinijskog vazdušno-reaktivnog motora (prяmotočnый vozdušno-reaktivnый dvigatelь, PVRD, engl. Ramjet); na kraju početne faze rada, odvaja potiskom vazdušne struje. Raketa Oniks nije korišćena u borbenim uslovima protiv brodova, ali na osnovu iskustava mornarice, hipersonična brzina otežava da se obori protivničkim protivavionskim projektilima. Velika brzina (2,5 Mach), varijabilni profil leta, savremena elektronika otporna na ometanje i domet 120-300 km (u zavisnosti od profila leta), davali su projektilu vrlo velike šanse da probije štit američkog odbrambenog sistema AEGIS. Ruska vojno-industrijska korporacija ”NPO mašinostroenie” nadogradila je krstareću raketu Oniks-M (lansiranje sa mora) tako da ima maksimalni domet do 800 km.
Dužina rakete: Brodska varijanta 8 m; Vazduhoplovna varijanta 6,1 m;Prečnik rakete 0,67 m;
Raspon krila 1,7 m;
Dužina transportno-lansirnog kontejnera (transportno-puskovoй konteйner, TPS) 8,9 m;
Prečnik TPS 0,72 m;
Masa rakete: Startna — 3000 kg; Sa TPS — 3900 kg;
Maksimalna brzina: 884 m/s (3182 km/h, 2,6 Mach);
Površinska brzina: 2448 km/h – 2 Mach)
Motor: Startni— faza pokretanja i ubrzanja na čvrsto gorivo; Glavni pogonski (krstareći) — PVRD mase 200 kg, potiska 4 t;
Gorivo — kerozin T-6;
Domet: P-800 «Oniks» do 600 km;
Visina leta: Na krstarenju — do 14.000 m; Na cilju — 10-15 m;
Sistem upravljanja: Tokom krstarenja — inerciona + radiovisinomer. Na cilju — za sve vremenske uslove monopulsna aktivno-pasivna RLGSN, sa PPRČ