Како кинески ловац Ј-7 није био способан да пресреће брзе америчке и совјетске бомбардере и извиђачке авионе који лете на великим висинама, у Кини су почетком шездесетих година XX века почели да размишљају о новом ловцу. Тако је Академија за истраживања Министарства одбране НР Кине у мају 1964. године, почела са израдом спецификације за ловац-пресретач брзине два маха. Спецификације су биле готове већ у октобру 1964. године, а у њима се захтевала израда ловца-пресретача високих перформанси, који је био способан да пресретне америчке суперсоничне бомбардера Б-58 Хустелер и ловце-бомбардере Ф-105 Тхундерцхиеф.
Схенyанг је понудио велики двомоторни ловац који је означен као Ј-8. Цхенгду је понудио једномоторни ловац са делта крилом и канар кофигурацијом Ј-9, који би био погоњен турбовентилаторским мотором. Ј-8 је добио подршку РВ Кине, док је Ј-9 одбачен јер је турбовентилаторски мотор у то време био недостижан за Кину. Конструкција новог ловца била је заснована на одбаченом совјетском пројекту Је-152А. Развој је отпочео септембра 1965. године, а почетак производње прва два прототипа започиње у децембру 1966. године. Прва два прототипа партијском врху су представљена у јулу 1968. године, а први лет је обављен 5. јула 1969. године. Међутим, даљи развој ловца Ј-8 прекинуће терор „кинеске културне револуције“.
Даљи наставак на развоју Ј-8 почеће после револуције. Сви тестови у лету су завршени децембра 1979. године, више од десет година после првог лета авиона. Авион је уведен у наоружање РВ Кине тек 1981. године. Ј-8 је био ловац са делта крилом, покретан са моторима WП-7Б, требао је бити наоружан са два четвороцевна Гатлинг топа калибра 30 мм Тyпе 30-3 са брзином гађања од 1600 метака у минути. Међутим, развој овог топа је запао у проблем, те су у авион уграђена два старија топа Тyпе 30-1. Планирано је било да се ловац опреми и са ракетама ваздух-ваздух средњег домета ПЛ-4, али је и њихов развој био неуспешан. Тако да је ловац Ј-8 био наоружан са два топа калибра 30 мм Тyпе 30-1 и четири ИЦ вођене ракете ваздух-ваздух кратког домета ПЛ-2. НАТО је овај ловац означио као Финбацк-А. Произведено је између 30 и 50 примерака Ј-8, а већина је повучена из наоружања већ током 1990. године. Одређен број авиона Ј-8 је претворен у извиђаче ЈЗ-8.
Ловац Ј-8 био је пре свега дневни ловац што је представљало одређену ману, те је компанија Схенyанг одлучила да развије ловац за дејства по сваком времену. Ловац за свако време добио је ознаку Ј-8И (познат је још и као Ј-8А). Први прототип је уништен у пожару у јуну 1978. године, тако да је други прототип обави свој први лет тек 24. априла 1982. године. Авион Ј-8И уведен је у наоружање тек у јулу 1985. године, после завршетка свих тестова у лету. Споља је Ј-8И сличан свом претходнику, али има једанаест побољшања у систему авионике. У ловац Ј-8И уграђен је радар Тyпе 204 (ЈЛ-7), ваздухопловно-оптички нишан СМ-8А, рачунар, нова инструмент табла, редизајнирано катапулт седиште и систем за снабдевање ваздухом. Поред тога уграђен је двоцевни топ калибра 23 мм Тyпе 23-3 и има могућност ношења четири ИЦ вођене ракете ваздух-ваздух кратког домета ПЛ-2 и ПЛ-5. Само је мали број ловаца Ј-8И произведен. Деведесетих година XX века надограђени су на стандард Ј-8Е.
Захваљујући томе што је Кина из Египта добила неколико примерака ловца МиГ-23С, кинески инжењери су увидом у његову конструкцију одлучили да изврше редизајн конструкције ловца Ј-8И. Усисник за ваздух који се код Ј-8И налази у предњем делу трупа (носу), замењен је са два усисника ваздуха која су постављена са стране као код ловца МиГ-23 или као код ловца Ф-4Е, крила су аеродинамички дотерана, авион је добио расклопиво подтрупно пераје и радом у који је смештен радар већег домета. Овако дотеран авион подсећао је на совјетски ловац СУ-15. Нови ловац означен је као Ј-8ИИ, а НАТО му је доделио ознаку Финбацк-Б.
Нови ловац Ј-8ИИ почео је да се развија у септембру 1980. године. У циљу постизања одређених побољшања авион је попримио обимне промене у структури и системима авионике. Делта крило је аеродинамички дотерано, предњи део трупа је редизајниран уз додавање радома у којем је био смештен радар Тyпе 208. Уместо старијих мотора WП-7Б, уграђена су два нова мотора WП-13АИИ. Ловац је добио и нови аутопилот. Први прототип израђен је марта 1984. године, а свој први лет извео је 12. јуна исте године. Међутим, проблеми са авиоником и спорим напретком у развоју полуактивно радарски вођене ракете ваздух-ваздух средњег домета, одложиће увођење ловца Ј-8ИИ у наоружање за неко време. Први примерци верзије Ј-8ИИ имали су радар Тyпе 208 домета од само 40 км. Због неспособности кинеске индустрије да развије ракету ваздух-ваздух средњег домета, ловци Ј-8ИИ били су наоружани само са ракетама кратког домета. Из ове верзије настале су верзије Ј-8Б и Ј-8Д. Фиксно наоружање верзије Ј-8ИИ (Ј-8Б и Ј-8Д) био је двоцевни топ Тyпе 23-3 са 200 граната. Авион је имао седам подвесних места (шест испод крила и један испод трупа). Као ловац носи четири до шест ИЦ вођених ракета ваздух-ваздух ПЛ-5, ПЛ-8. Најчешће носи четири ракете ваздух-ваздух и два допунска резервоара од по 800 литара горива испод крила и један допунски резервоар од 1400 литара горива испод трупа. Као ловац-бомбардер носи до 4500 кг убојног терета на седам носача на крилима и трупу. Најчешће носи до 12 бомби од 250 кг испод крила и централни допунски резервоар од 1400 литара горива испод трупа. Уместо допунског резервоара може да понесе додатних шест бомби од 250 кг испод трупа. Уместо бомби носи лансере са по 12 НРЗ калибра 57 мм или лансере са по седам НРЗ калибра 90 мм.
Администрација председника САД Роналда Регана одобрила је америчко-кинески програм сарадње назван Пеаце Пеарл, чији задатак је био заједничко супротстављање опасности коју је представљао СССР. Овим програмом одлучено је да се изврши модернизација кинеских ловаца Ј-8ИИ. Према овом споразуму америчка компанија Грумман требала је унапредити ловац Ј-8ИИ. Вредност посла је износила 502 милиона америчких долара. Ј-8ИИ требао је добити нови радара Wестингхоусе АН/АПГ-66 (В), компјутер за контролу ватре, ХУД, нови навигацијски систем, ново катапулт седиште и другу софистицирану опрему. Међутим, због дешавања на тргу Тјенанмен 1989. године повучена је сагласност Конгреса.
Ј-8ИИБ, познат још као Ј-8Б биће прва унапређена верзија која ће ући у наоружање РВ. Први лет ова верзија је обавила новембра 1989. године. Како због ембарга САД, Кинези нису могли уградити радар АН/АПГ-66 у Ј-8Б, први примерци овог авиона добили су радар Тyпе 208 који је имао домет од 40 км, ХУД типа ХК-13Е, ИНС/ГСП навигацијски систем Тyпе 563Б и ТАЦАН ЈД-3ИИ. Касније произведене верзије добиле су бољи радар КЉ-1 и пријемник за радарско упозорење КЈ-8602А. И поред свих побољшања Ј-8Б није био способан за вођење ваздушне борбе на удаљености ван визуелног контакта.
Верзија Ј-8ИИД која је позната и као Ј-8Д намењена је РМ Кине. Има ојачану конструкцију са мањим изменама змаја и инсталиран систем за попуну горивом у ваздуху, који је фиксног типа. По осталим карактеристикама и опреми слична је верзији Ј-8Б.
Убрзо по прекиду америчког програма Пеаце Пеарл, компанија Схенyанг одлучује да настави надоградњу уз помоћ Израела и Русије. Почетком деведесетих година XX века појављује се радикално унапређена верзија Ј-8Ц (Ј-8ИИИ), са новом авиоником и погонском групом. Програм је ушао у пуну фазу развоја већ 1991. године, а први авион Ј-8Ц полетео је 1993. године. У односу на Ј-8Б ловац Ј-8Ц имао вишеструка побољшања, укључујући уградњу радара који је заснован на израелском радару Елта ЕЛ/М 2032, дигитални систем управљања ватром и вишенаменски дисплеј кабине. Мотори WП-13АИИ су замењени снажнијим моторима WП-14 Кунлун. Авион је опремљен и системом за попуну горивом у лету.
Као резултат побољшања руско-кинеских односа у раним деведесетим годинама XX века, ловци Ј-8 су унапређени са руском технологијом. Већ 1996. године почели су радови на верзији ловца означеног као Ј-8ИИМ (Ф-8ИИМ) који је био намењен извозу. Авион је добио руски радар Фазатрон Жук-8-ИИ, који је специјално прилагођен за ловце Ј-8ИИ. Поред радара авион је добио могућност коришћења и ракета ваздух-ваздух средњег домета са полуактивно радарским вођењем Р-27Р1. Овај пакет је ловцу Ј-8ИИ (Ф-8ИИМ) дао могућност вођења ваздушне борбе на удаљености ван визуелног контакта. Поред тога у авион је интегрисан ИНС/ГПС навигацијски систем Тyпе 563Б, нови кокпит са мултифункционалним дисплејом у боји, систем за управљање ватром МИЛ-СТД-1553Б са магистралом података и МИЛ-СТД-1760А са магистралом наоружања. У авион су уграђена и два мотора WП-13Б. Поред ракета ваздух-ваздух Р-27Р1, авион може да користи и противбродске рекете Х-31А.
На основу верзије за извоз Ф-8ИИМ настала је верзија Ј-8Ф. У ловац Ј-8Ф уграђен је кинески радар ЈЛ-10 или Тyпе 1492 који подржава лансирање активно радарски вођених ракета ваздух-ваздух средњег домета ПЛ-12. Самим тим овај ловац је добио могућност вођења ваздушне борбе на удаљености ван визуелног контакта. За погонску групу употребљена су два мотора WП-13БИИ. И Ј-8Ф је опремљен системом за попуну горивом у лету. По потреби, Ј-8Ф може да користи руске ракете ваздух-ваздух Р-27 и Р-77 као и противбродске ракете Х-31А. Први примерци ловца Ј-8Ф уведени су у наоружање РВ Кине 2003. године, а прво успешно лансирање ракете ваздух-ваздух ПЛ-12 изведено је у пролеће 2004. године.
Ловац Ј-8Х (Ј-8ИИХ) је требало да буде побољшана варијанта ловца Ј-8Д. Авион има нови радар КЉ-1 који подржава лансирање полуактивно радарски вођених ракета ваздух-ваздух средњег домета ПЛ-11. Поред тога има побољшане аеродинамичке особине. Уведен је у мањем броју у наоружање РВ Кине 2002. године. Замењен је бољим ловцем Ј-8Ф, док су старији авиони Ј-8Д преведени на стандард Ј-8Х.
Иако се Ј-8Ф по својим карактеристикама још није приближио особинама какве имају напредни ловци као што су СУ-27 и СУ-30, он је солидан и јефтин додатак постојећој флоти ловачких авиона ваздухопловних снага Кине.
За израду текста коришћена је следећа литература:
Данко Боројевић, Драги Ивић, Енциклопедија млазних ловачких авиона, Ауторско издање, Пожаревац, 2012.