Piše: Danko Borojević
Južnoafrički naziv za sokola kliktavca je Rooivalk, vrsti sokola koja tokom svoje potrage za plenom lebdi na vazdušnim strujama. To je takođe i naziv za borbeni helikopter razvijen u Južnoafričkoj Republici, konstruisan za izvršavanje velikog segmenta borbenih zadataka (od vazduhoplovne podrške do izvršavanja dubokih udara i pratnju transportnih helikoptera) danju i noću, u složenim vremenskim uslovima, koji je ujedno dobro naoružan.
Razvoj ovog helikoiptera tipičan je primer iskorišćavanja neprocenivih ratnih iskustava JAR (Južnoafrička Republika), koja je stvorila optimalan borbeni helikoipter za svoje potrebe. Više od dve decenije iskustva u borbenim delovanjima, dovela su do stvaranja helikoptera koji svojim karakteristikama nadmašuje postojeće zahteve za borbeno delovanje unutar kritičnih prvih 72 sata vrlo intenzivnog delovanja u najzahtevnijim ratnim uslovima.
Iskustva južnoafričke vojske iz ratova po pustinjama Namibije i Angole su
nametala potrebu za uvođenje u naoružanje borbenog helikoptera sa oklopnom
zaštitom i visokim perfomansama, jer je dotadašnja upotreba helikoptera
“Allouete 3” bila samo privremeno rešenje. Pošto je nabavka u inostranstvu
praktično bila nemoguća, Južna Afrika se upustila u projektovanje takve letelice,
a rezultat toga je “Rooivalk”, čiji je prvi prototip poleteo 1990. godine.
DEMONSTRATOR XH-1
Osnovni zahtevi, koje je podnelo južnoafričko vazduhoplovstvo, za novi helikopter bili su: bliska neposredna podrćka snagama u dubini fronta, protivoklopna borba, izvođenje preciznih udara na neprijateljske ciljeve i eventualna mogućnost borbe protiv neprijateljskih helikoptera. Planirana kategorija letelice počivala je na lakom borbenom helikopteru koji će osim visokosofisticirane opreme imati i odlične letne karakteristike koje će biti znatno bolje od helikoptera koji su se nalazili u njihovom inventaru. Kako JAR nije imala iskustva u izradi takve vrste helikoptera, tako da su se njezine industrijske mogućnosti tek trebale dokazati sposobnima zatakve zadatke.
Prva ispitivanja razvojnih mogućnosti izvedenasu na helikopteru Atlas XH-1 Alpha koji je poslužio kao tehnološki demonstrator. Alfa je u biti preimenovani Allouete 3 s kojeg je i preuzeta većina delova, ali je izvana bio sasvim novi helikopter. Prva razlika ogledala se u tandemskom smještaju dvočlane posade (na Allouete je pomalo smešan smeštaj tročlane posade u konfiguraciji jedan pored drugoga) koja je već i dokazana na helikopterima poput AH-1 Cobra i Mi-24, uži presek trupa te klasični stajni trap (na Allouete je tipa tricikl). Prilikom izrade trupa helikoptera, korišćeni su i kompozitni materijali, koji se na novom helikopteru trebao upotrebiti u većoj meri. Od naoružanja, na jedinom prototipu bio je vidljiv samo 20 mm top GA1 smešten u podtrupnu turelu čije je usmeravanje vršeno nišanskim sistemom na pilotskoj kacigi. U daljem razvojnom procesu tog helikoptera bila je predviđena ugradnja krila (poput helikoptera kobra) za smeštaj raznovrsnog naoružanja, ali kako se razvoj zaustavio na tom prototipu, do realizacije te ideje nije došlo. Prvi let helikoptera XH-1 Alpha izvršen je u veljača 1985. godine, posle čega je obavljeno još svega nekoliko sati letenja pre nego što je taj prototip iskorišćen za brojna zemaljska ispitivanja. Naoružani iskustvom trentnog ratnog sukoba kao i saznanja dobijenih ispitivanjem XH-1 Alpha, prišlo se izradi završnih zahteva za novi helikopter, koji su se od prvobitnih ipak ponešto razlikovali.
IPAK TEŠKAŠ
Da bi se skratilo vreme razvoja, te da bi se naoružanje i avionika uporedno razvijali sa samom konstrukcijom, korišćeni su drugi helikopteri iz naoružanja južnoafričkog vazduhoplovstva kao ispitne platforme. Za tu svrhu korićene su dve preuređene Pume ( Puma) označene HPT-1 i HPT-2. Helikopter HPT-1 služio je za ispitivanje raznih sustava kao i mogućnosti smeštaja naoružanja na potkrilne nosače. Drugi pak helikopter korišćen je za ispitivanje, ali i razvoj naoružanja te nišanskih sistema koji bi zajedno s naprednom avionikom i dobrim letnim performansama osigurali istaknuti položaj među borbenim helikopterima svijeta. Transportni helikopteri Puma nisu korišćeni samo kao probne platforme raznih sistema, nego su pojedine strukturalne komponente od postojećih materijala zamenjivani s delovima kompozitne izrade kako bi se ispitala primena te vrste materijala na novom helikopteru, koja je trebala imati velikog udela u novoj konstrukciji. Osim toga, kako je vreme za razvoj bilo ograničeno, komplikovana i skupa izrada nosećeg i repnog rotora jednostavno je preuzeta s već uvelike borbeno dokazane Pume, čime se kao sekundarni efekt željela postići i niža krajnja cena proizvoda.
U međuvremenu, novi helikopter u formi prototipa dobio je oznaku XH-2 (kasnije je nosio oznaku CSH-2), iako su prva tri prototipa dobijala drugačije oznake, koje su zapravo označavale vrstu ispitivanja koja su se na njemu obavljala. Dakle, odlučeno je da će novi helikopter biti znatno većih dimenzija i veće poletne mase od prvo planirane, ali isto tako da će biti opremljen najsavremenijom avionikom i naoružanjem koje će biti jednako, a u većini slučajeva i bolje od najnovijih konkurentnih borbenih helikoptera sveta. Prethodno navedene tražene specifikacije daju lako zaključiti da će takav vrhunski borbeni aparat imati i poprilično visoku cenu, ako se uzme u obzir da je nastojanje jućnoafričkog sokola bio u potpunosti nacionalni proizvod. Zapravo, sretna okolnost za taj projekt bio je tadašnji sukob u Angoli jer u ratnim situacijama vreme je daleko vrednije od samog novca. Zato i ne treba čuditi činjenica da je projekt razvoja ovog helikoptera počet 1985. godine, a da je već 1990. godine predstavljen prvi prototip.
BORBENI HELIKOPTER AH-2/CSH-2 ROOIVALK
Iako koristi motore i rotor francuskog helikoptera “Puma”, veći deo sklopova je orginalan i izraćen je po najzahtevnijim standardima. “Rooivalk” ima dva člana posade koji su zaštićeni oklopom i sede jedan iza drugoga. Pilot se nalazi u prednjoj kabini, a strelac-operator u zadnjoj, što je pomalo neuobičajeno u odnosu na druge helikoptere slične koncepcije. Konstruktori su smatrali da bi takav raspored sa stanovišta preglednosti iz kabine mogao da utiče na poboljšanje ishoda borbe u vazduhu sa neprijateljskim helikopterima. Veliki napredak je učinjen i u smanjenju radnog opterećenja ĉlanova posade, počevši od snižavanja nivoa buke i vibracija u kabini, pa do moderno dizajniranog kokpita sa tri višefunkcijska displeja.
Na displejima kompjuter prikazuje sve podatke bitne za izvršenje zadatka, odnosno raspored snaga na bojištu, poziciju protivnika i njegova sredstva PVO, a i podatke o cilju. Preostala oprema, uključuje i GPS, slična je opremi ostalih modernih helikoptera iz te klase. Stalno naoružanje tog helikoptera čini top F-2 kalibra 20 mm nastao na bazi poznatog nemačkog avionskog topa iz Drugog svetskog rata MG-151. za razliku od helikoptera tipa “Apač”, turela topa je pomerena napred, što “sokolu” daje određenu prednost u vazdušnoj borbi, jer su mogućnosti dejstva u gornjoj polusferi znatno povećane.
Četiri unutrašnja potkrilna nosača su predviđena za nošenje osam POVR ZT-3 “SWIFT” i nevođenih raketnih zrna 68mm. Na završetku malih krila je nosač za rakete V-V sa IC samonavođenjemm V-3 “Kukri” koja se ka cilju usmerava pomoću nišanskog sistema montiranog na kacigi pilota. Iako je prva serija tih helikoptera već u naoružanju, usavršavanje se nastavlja– ugrađuju se jači motori, smanjuje se IC odraz i povećevaju se vatrene mogućnosti letelice. Sve to podgreva nadu južnoafričke vazduhoplovne industrije da će taj helikopter uspeti da plasiraju na svetsko tržište bez obzira na jaku konkurenciju.
Kompanija Denel Aviation za potrebe južnoafričkog vazduhoplovstva proizvela je 12 ovih helikoptera, što ujedno predstavlja ukupan broj proizvedenih helikoptera ovog tipa u svetu.
Priča o ovom helikopteru ne bi bila kompletna, bez da se ne pomene pokušaj nabavke ovih helikoptera od strane bivše SRJ za potrebe svoje vojske. Tada su pojedinci iz vojnog vrha, nudili Južnoafikancima proizvodnju aviona Super Galeb za određen broj ovih helikoptera. Celokupna priča, bila je toliko nerealna, tako da je ostala upamćena kao jedna od brojnih anegdota iz perioda postojanja te državne zajednice.