Текуће 2023. године навршило се тачно 50 година од када лаки хеликоптер СА-342 Газела лети у саставу Војске Србије, а претходно у саставу Војске Србије и Црне Горе, Војске Југославије и Југословенске народне армије.
Газела је хеликоптер који је служио како за превоз, тако и за извиђачке и борбене задатке. Данас полако усутпа место модернијим летелицама попут Х-145М, али је и даље неприкоснивен у наоружању нашег РВ и ПВО како за превоз и извиђање тако и у борбеној варијанти.
Хеликоптер типа Газела настао је као заједнички производ Велике Британије и Француске.
Хеликоптер је настао као искључиво француски производ. Наиме још 1960 тих година 20 века француска компанија Aerospatiale започела је рад на развоју лаког вишенаменског хеликоптера са трубомлазним мотором. Један од захтева био је знатно већа брзина него претходни хеликоптери попут Aluett III oznake SA-316B, који је имао максималну брзину од 210 км на час. Прототип новог хеликоптера ознаке SA-340 полетео је 7.априла 1967. године. Предсеријски хеликоптер SA-341 поставља 1971 године три брзинска рекорда: брзина 310 км на час паволинијски у дужини 3 км, брзина 312 км/х у праволинијском лету на дужини од 15 км и бртина од 296 км/х у кругу од 100 км. Сва три брзинска рекорда нису била оборена пуних 10 година.
Газела је постала позната и по томе што је у њој кориштен велики број нових технологија. По први пут примењен је Фенестрон уместо репног ротора. Кракови носећег, главног ротора изграђени су од армираних стаклнеих влакана. Труп хеликоптера направљен је био од лаких легура и композита.
Верзија SA-341 имала је уграђен мотор Astazou III снаге 440 kW (590 KS), као и гаснија верзија SA-342 која је названа Газела. Кабина код оба хеликоптера била је аеродинамички обликована са изврсном прегледношћу за оба члана. На хеликоптер су уграђени чврсти носачи наоружања монитрани на конструкцију трупа у висини задњих седишта, док је жиростабилисани нишан уграђен у пилотској кабини.
У производњу овог хеликоптера укључио се и британски Вестланд хеликоптер ЛТД. У периоду до 1984 произведена су 282 хеликоптера за одржавање везеи обуку пилота у верзијама SA-341 A,B,C, D i E. Део британских Газела добио је уочи Фокландског рата невођена ракетна зрна калибра 68 мм.
У Француској војсци хеликоптери Газела били су масовно заступљени у разним варијанстама. Само копнена војска је имала је 170 хеликоптера Газела у верзији SA-342F. На пример некадашња француска 4. ваздушно покретна дивизија имала је 3 јуришна хеликоптерска пука са хеликоптерима Газела, који су били наоружани противтенковиским вођеним ракетама HOT, 30 извиђачких Газела и 30 газела за непосредну пратљу које су биле наоружане топом GIAT М621 калибра 20 мм или самонавођеним ракетама за противваздушну борбу “Мистрал”.
Једна од две земље које су имале лиценцу за производњу осим СФРЈ био је и Египат. До јануара 1990 године израђено 1.400 ових хеликоптера у верзијама SA-341 и SA-342, који су извезени у 41 земљу света, а велики број ових летелица укључујући и цивилне верзије и даље лети.
Југословенске Газела
СФРЈ је 1. октобра 1971. године од француске фриме Aerosapsial купила лиценцу за производњу лаког хеликоптера SA-341 Газела. Оно што је интересантно било да је Југославија купила лиценцу за хеликоптер који још ни француска војска није имала у свом наоружању. У питању није била пуна, него делимична лиценца, као би се избегло дуготрајно освајање поједних хеликоптерских делова и како би се избегло кашњење у уласку у оперативне једнице, јер су старије верзије хеликоптера са којима се расплагало као С-55 излазиле из оперативне употребе. Носилан производње и финализатор била је фабрика Соко у Мостару која је 1992 кад је почео грађански рат у БиХ пребачена у Утву -Панчево. Први 21 хеликоптер у Југославију су стигли 1973. године, а оне лиценсно произведене у фабрици СОКО Мостар тек 1979 године. Хеликоптери су југословенској јавности први пут приказани на Паради победе 9. маја 1975 када су прелетели изнад бине где је био председник Тито. Оно што је интерсантно било да је овај ешалон био мешовит половина летелица је било француске производње, а друга половина из фабрике СОКО-Мостар.
Југославија је следећи пример Француске и Велике Британије почела да развија сличне верзије хеликоптера. Прве произведене Газеле из фабрике Соко почеле су да излазе 1980-те године.Југославија је развила више варијанти хеликоптера Газела:
- стандардна варијанта за превоз и обуку студената авијације- пилота SA-342G, наша ознака HO-42. Уведена у оперативну употребу 1975. године, а варијанте са јачим мотором SA-342L, наша ознака H-45, чије наоружање и ЈРВ и ПВО почело је 1986. године
- за извиђање и коректуру артиљеријске ватре Hi-42 назван Хера. Ови хеликоптери опремљени су оптички нишаном APX M334-25, ласерски даљиномер, радио-висиномер, доплер навигацијским системом и детектором за радицијоно извиђеање.
- за санитетско превожење ознака Hs-42
- Ваздухопловно технички институт из Жаркова је самостално пројектовао борбену варијанту ГАМА наоружана са четири противоклопне ракете 9М14М Маљутка (NATO AT-3 Sagger) и две ракете ваздух-ваздух 9М32М Стрела 2М (НАТО ознака SA-7. Ови хеликоптери имају ознаку HN-45M. Популарни назив за овај хеликоптер је “Гама”.
Прва једницица која је била наоружана хеликоптерима HN-45M “Гама” била је формирана 6.маја 1981. године. Ова ескадрила је прво борбено дејство извела на полигону фебруара 1982.
Такође у време ЈНА на приобалним аеродромима биле су распоређене Газеле за спасавање са дизалицом Брезе и пловцима.
Хеликоптери Газела интензивно су кориштени од самих ратних дешавања, још од Словеније где је једна Газела оборена, а пилот Тони Мрлак и копилот Бојанче Сибиновски су погинули. Са једном Газелом пилот Словенац Јоже Калан и летач механичар Богомир Шустар су пребегли у редове Територијалне одбране Словеније. Тај хеликоптер се налази сад у Војном музеју Пивка.
Хеликоптери Газела у свим варијантама кориштени су за време рата у Хрватској и често су били на мети паравојних формација ЗНГ-а јер летелице нису имале никакву заштиту.жТакође хеликоптери су кориштени за време грађанског рата у БиХ и Војска Републике Српске их је интензивно користила за различите намене од превоза високих официра ВРС, евакуације рањеника до превоза терета.
Ваздухопловство и ПВО Војске Републике Српске располагало је са седам хеликоптера HN-45M, седам HO-342, 8 HO-345, односно то су били HN-45M којима је после поптисивања Споразума о субрегионалној контроли наоружања скинуто оружје. После гашења ВРС три хеликоптера преузео је хеликоптерски сервис ВРС.
Ваздухопловство ВРСК је имало у свом наоружању 4 хеликоптера Газела у верзији “Гама”, четири хеликоптера Хера
Такође за време агресије НАТО пакта хеликоптери су интензивно кориштени у мисијама трагања и спасавања за обореним пилотима.
Распадом Државне заједнице Србије и Црне Горе и формирањем Војске Србије у наружању је остало 45 хеликоптера Газела у разним верзијама. У саставу 890 мешовите хеликоптерске ескадриле за одржавање везе и разне помоћне задатке. Наоружане “Гаме” се налазе у саставу 714. поротивоклопне хеликоптерске ескадриле и у саставу противоклопног одељења 119. мешовите хеликоптерске есакдриле.