ДОЖИВЕО ДЕБАКЛ У ИРАКУ, ПОЈАВИО СЕ У УКРАЈИНИ, А РУСИ ПРВЕ ОКЛОПЊАКЕ ЗАРОБИЛИ КОД КУРСКА

Скоро сви украјински Страјкери који су упали у Курску област су основна верзија M1126 и М1127 познат и као извиђачка верзија 2+5 митраљез бровинг М2

Борбено оклопно возило точкаш заједно са борбеним возилом пешадије Бредли доживео је медијску популарност у украјинском нападу на Курску област. Носилац продора и убавицања механизоване пешадије била су управоклопна возила точкаши Страјкер.

Страјкер се показао доста солидно у брзом кретању асфалним путевима, али није био имун на ударе дронова камиказа, ФПВ дронова и заседна дејства руске војске.

Руси су успели да заробе чак неколико ових оклопних точкаша у пуном издаеу са свом опремом. Као и код осталих укранских трупа видљиво је да су једнице за собом носиле велику количину муниције, хране и воде (залиха за неколико дана) што указује на украјинске проблеме са логистиком на тако великом подручју.

Скоро сви украјински Страјкери који су упали у Курску област су основна верзија M1126 транспортер за превоз пешадије, који је наоружан даљински управљивом борбеном станицом Konsberg M151 u opcijи sa тешким mitraljezom Бровинг калибра 12,7 мм са бацачима димних кутија М-6.

Код Курска уочена је и верзија Страyкер М1127 познат и као извиђачка верзија 2+5 митраљез бровинг М2 и опрема за извиђање LRAS- 3 за веће даљине и опрема за детекцију, позиционирање и комуникацију.

Украјинци су иначе ваља додати имали прве губитке Страјекера још 2023 године код Заборожја и на Доњецком правцу, али Руси до Курска нису успели ниједан да заробе читав.

Од додатне опреме украјински Страјкери имају GPS prijemnik i termoviziju za vozače.

Канадско искуство

Украјинци су крајем децембра 2022. године добили били прво канадску верзију Страјкера под именом Бизон која је доживела дебакл у лето 2006. године у Авганистану када су талибани уништили неколико точкаша. У том нападу било је убијено 19 канадских војника, после чега је Отава послала тенкове Леопард 1 и 2 ЦАН који су купљени били напречац из немачких вишкова и послати у провинцију Херат.

Први који су насели на чудесне Страјкере били су Канађани, који 2002. почињу трансформацију копнених снага да би припремили војску за концепт глобалних војних интервенција. Свих 114 тенкова Леопард 1Ц (Ц- од Цанада) повучено је из оперативне употребе. Да би заменили тенкови канађани су узели 66 комада МГС (Мобиле гун систем) топ калибра 105 ммна шасији Страјкера, који није јуришно средство као тенк већ средство за подршку пешадије за уништавање ватрених тачака, митраљеских гнезда и нарикада. Наравно Американци су канађанима, као и европљанима касније прећутали да САД за сложеније задатке имају тенкове Абрамс и борбена возила пешадије Бредли.

Канада је у Украјину послала 39 својих копија Страјкера које производи компанија Генерал Динамицс, а који су стигли у Украјину крајем децембра 2022. Иначе возила су била намењена за канадске оружане снаге, али је пошљка по налогу канадског прмијера Џастина Трудоа преусмерена била право у Украјину.

Вирус “Страјкер” убрзо је стигао преко Канаде и у Европу, а највише вирус је погодио Словенију која већ укупно 17 година формира среднуу батаљонску борбену групу са точкашима 8×8, али не са Страјекрима него .. ни они сами више немају појам са чим од Патриа-Сварун 8×8 до Боxера и на крају до Оскхос 4×4.

Укратко о Страјекру

Настаo je дебакла у блату на аеродром Ринас априла 1999. када је Оперативна група “Јастреб” остала заглављена. Решење је нађено у програму “Форце 21” команданта копнене војске САД генерала Ерика Шинсекија који је наредио да се конструише бробено оклопно возило точкаш, мале тежине које је могуће пребацити транспортним авионом Ц-17 на било коју тачку света у року од 48 сати.

Међутим, прича о Страјкеру с почетка 1990- тих година 20 века. Иако је још почетком 1990 тих прошлог века Војска САД била врло сумњива према оклопним возилима на точковима, америчка копнена војска је на темељу искустава из савремених ратова у Ираку, Афганистану и нарочито Сомалији, пажљиво проучавајући употребу точкаша ЛАВ-25 возила у саставу маринаца, 1999. покренула трансформацијски пројект назван Interim Armored Vehicle (IAV).

IAV је заправо био подпроцес великог претварања америчких копнених јединица из тешких и стратешки слабо покретљивих у лаке и компактне снаге велике стратешке покретљивости
способне за брзо пребацивање на било који део Земље. Због тога је један од основних захтева за ИАВ био могућност превожења основним транспортним авионом Ц-130 Херкулес. Тај се захтев се морао остварити чак и на уштрб оклопне заштите и ватрене моћи возила.
У новембру 2000. службено је објављено да је победник конкурса за ИАВ Пиранха IAV Piranha III/LAV III, који је касније назван Страyкер.

Осим САД и Канаде, трећи највећи корисник Стајкера је Тајланд, а онда следи Украјина, док је 2022 16 примерака наручила и војска Северне Македоније.

Све верзије Страјекра

1 Страјкер М1126 транспортер за превоз пешадије наоружан борбеном станицом Консберг М151 у две опције са митраљезом 12,7 или аутоматским бацачем граната Мк 19 калибра 40 мм, од 2018. и са куполом са топом калибра 30 мм компаније Конигсберг.

2 Страyкер М1127 извиђачка верзија 2+5 митраљез бровинг М2 и опрема за извиђање LRAS3 -3 за веће даљине и опрема за детекцију, позиционирање и комуникацију

3 Страјкер MGS ( Mobile gun sistem) М1128 највећи и најтежи у овој фамилији. Наоружање стандардни УСА топ 105 мм М68А1Е4 домета 2 км. Спрегнут митраљез М2. Планирано увођење је било 2006 програм касни иако је испоручено око 50 комада никад уведен у оперативну употребу

4 Страјкер М1134 АТГМ ловац на тенкове. Уграђен ансер за ПО ракете ТОW 2Б домета 3,7 км. Обртни лансер покрива зону од 360 степени

5 Страјкер М1133 медицинско возило. Превоз четири рањеника на носилима или 6 у седећем положају

6. Страјкер М1135 за АБХО опремљен са системом за деконтаминацију DECON 3000 in M26 (JSTDS), радарским системом AN/VRC- 90 SINCGARS z GPS-om и АAN/VRC- 90 SINCGARS z GPS-om, протиоклопном заштитом М40А1, преносним хемијским детектором LCD-3 и GID-3, гасним детектором gasnim detektorom MultiRAE., гасним детектором MultiRAE.

7. М1132 Инжињеријско возило, намењено за уклањање барикада и активирање минско експлозивних средстава

8. М1130 Командно возило опрмљено комуникацијским уређајима, 4 различите радио станице.

10 .М1129 возило са минобацачем Солтам 120 мм намењено за пружање ватрене подршке пешадији. Возила на нивоу батаљона такође носе минобацач калибра 81 мм, а на нивоу чете и минобацач калибра 60мм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *