Boeing је добио 2,7 милијарди долара од Pentagon – али не за нове хеликоптере. Новац иде искључиво на одржавање постојеће флоте AH-64 Apache.
Ниједан нови хеликоптер, ниједан нови труп. Само – софтвер, лиценце и логистика.
Ово је школски пример савременог „Apache парадокса“: хардвер је релативно јефтин, али је софтвер постао оружје. Модерни јуришни хеликоптер више није скуп због оклопа и мотора, већ због кода, сензора и власничких података којима управља искључиво произвођач.
Софтвер убија конкуренцију
Иако Пентагон формално тражи отворене системе (MOSA), Apache остаје затворена платформа. Boeing контролише изворни код, техничке податке и сертификацију. То значи да:
- треће стране не могу да одржавају системе
- савезници не могу самостално да модернизују хеликоптере
- свака надоградња значи нови чек произвођачу
Армија поседује летелице – али не и њихов дигитални мозак.
Геополитичка замка за савезнике
Земље које купују Apache не купују само хеликоптер, већ улазе у деценијску зависност од америчког софтвера. Без редовних софтверских „drop-ова“, хеликоптери постају неупотребљиви. У пракси, лиценца може да приземљи флоту ефикасније од противничке ПВО.
Физичко власништво постаје илузија суверенитета.
„iPhone-изација“ рата
Apache је симбол нове ере ратовања: поседујеш метал и роторе, али си гост у оперативном систему. Као код модерних смартфона — без одобрења произвођача, нема поправке, нема измене, нема борбене употребе.
Ових 2,7 милијарди долара нису трошак одржавања – већ цена приступа коду. У савременом рату, не побеђује онај ко има бољи оклоп, већ онај ко држи изворни код.
Ако не поседујеш податке – не поседујеш оружје. Само га изнајмљујеш.