МОТОЦИКЛИСТИЧКИ РАТ НА ПОЉИМА ИСТОЧНЕ УКРАЈИНЕ: КАКО ЈЕ РУСКА ВОЈСКА ПРИМЕНИЛА ФЕНОМЕН ИРАЧКО-ИРАНСКОГ РАТА! ВИДЕО

Foto: Printscreen Twitter

Андреј Млакар

Мотоциклистички рат је феномен који је обележио ирачко-ирански рат 1980-1988. године и половину иранских офанзва под именом „Свитање“. Сада идентичан феномн, али много другачије него што су то радили Иранци уочене је и на истоку Украјине.

Наиме, недавно се појавио снимак руских војника Северног војног округа, односно одред „Шторм“ (Олуја) 123. бригаде 2. армијског корпуса како користе мотоацикле за напад на украјинске позиције.

Foto: Printscreen Twitter

На објављеном снимку се виде борци поменутог одреда на Северском правцу како на мотциклима јуре кроз поља и затим се довозе до украјинских ровова и упадају у њега, што код противника изазива изненађење, а борцима овог одреда остварује тактичку предност.

Оваква активност руске војске невероватно подсећа на један од феномена ирачко-иранског рата, односно криштење мотоциклистичких једница.

Међутим, главна разлика између иранских Басиџа који су јурили мотоциклима марке Кавасаки у односу на руске војнике је у томе што руски врше изненадни напад, односно препад, а ирнаци, односно Басиџи су вршили разминиравање, односно прављење пролаза у минским пољима.

Басиџи елитна иранска јединица слична пасдаранима који су у време ирачко-иранског рата 1980-1988. мотоциклима јурили кроз минска поља отварајући пролаз за Пасдаране и остале иранске јединице.

Басиџи су имали мотоцикле марке Јамаха и Кавасаки..Сваки други борац осим аутоматске пушке носио је и РПГ 7. да би после пролаза кроз минско поље ако преживе испалили пројектил ка првим јединицама.

У осам година рата страдало је десетине хиљада младића од којих је већина била малолетника.. Њихова појава ледила је крв у жилама изморених ирачана.

Пре сваког поласка читали су куранске суре до транса..

Хидо Бишчевић загребачки новинар и садашњи амбасадор Хрватске у Србије у својој књизи Крв на води описао је Басиџе на две стране:

“ Никада никоме неће бити сасвим јасно је ли ријеч о колективној опсјени или збиру појединачних страхова. Али сјутрадан ујутро, поредани у пријетеће редове, ови ноћни вјерници кренули су према минским пољима застрашујуће сабрани и мирни…“