Први тренутак када је Израел размишљао о серијској производњи сопственог тенка узима се фебруар 1964. године. Првобитно је била идеја искористити тенк АМX-30 тачније његову шасију и куполу која би била увезена из Француске. Због сплета политичких околности ова идеја никада није била реализована. Британци су 1966. године одлучили да продају тенк Чиефтан за лиценцну производњу Израелцима. Британци су одлучили да успоставе лиценцну производњу, па су чак два тенка Чиефтан послали у Израел на тестирања. У оквиру тог пројекта делегација израелског оклопног корпуса и логистике посетила је Велику Британију. После серије тестова и бројних сугестија које су дали Израелци и опција шта треба променити да би тенк био функционалан у пустињским условима. Међутим 1968 ситуација се нагло променила. Иако је 1969 Британска делегација поново посетила Израел и све договорила до реализације лиценцне производње тенка Чиефтан није дошло. Политика је поново умешала своје прсте.
Израелци су после краћег размишљања донели одлуку да држава почне амбициозни програм развоја сопственог тенка. У ту сврху формирали су делегацију која је разматрала све опције да ли је могуће то реализовати. На дан 6. маја 1970, генерал-мајор Исраел Тал који је предводио делегацију Министарства одбране Израела саопштио је влади резултате економских и техничких могућности развоја првог домаћег тенка. Комисија је саопштила позитивну одлуку, а влада дала зелено светло за отпочињање « Програма Меркава» ( хебрејски Тохнит Меркава).
Пројекат развоја тенка стартовао је 20. августа 1970 који се иначе и узима као Меркавин рођендан. Касније је тенк добио назив Меркава по пројекту. Тестирано је неколико прототипова док није одлучено да се за подвозје Меркаве искористи подвозје тенка Центурион, а погонски точкови узму са тенка Т-34. После израде неколико прототипова децембра 1974 они су послати на теренска испитивања. Тенк је као и остали боловао од великог броја проблема који су отклањани у ходу. Прва четири комада ИДФ предата су на употребу 26. априла 1979 године, а шест месеци касније 29.октобра 1979 тенк је ушао у званичну употребу у израелској армији. Тенк је јавно приказан публици на стадиону у Јерусалиму када је 60.000 људи пало у транс, а Меркава постала национални понос.
Прича око имена тенка је и даље нејасна главна тврди да је тенк добио име по Пројекту Меркава ( хебр. Меркавим- кочија) па пошто је тенк зову и борбена кочија « баттле чариот). У Израелу се користи и још један назив Реш-Каф-Бет што у преводу значи оклопно возило.
Јединица која је постала национални понос имала је топ М 68/ 105 мм који се израђује по лиценци у ИМИ, домаћи СУВ, модлуларну градњу што нису никада јавно експонирали. Тенк је добио Цонтиненталов АВДС-1790-6А В-12 дизел мотор са 900 КС.
Само што су поправљене грешке које су уочене на тенку дошла је операција Мицва Шлоим ( познатија као Мир за Галилеју) или Први Либанонски рат. У тај рат послато је око 200 меркава верзије Мк 1 од којих је већина била у 211. оклопној бригади пуковника Елија Геве. Меркаве су у Либану налетел на Т -34, Т -55, Т-62 и Т-72, а у сукобима поред места Султан Јакуб, Еин Зехта, Долина Бека где су осим кориштења тенква употребљени и РПГ, маљутке, па и ПОРС Милан лансиран са сиријских Газела. У овом конфликту од 1982 -1990 према подацима америчке армије уништено је осам меркава и то седам од противтенковских мина, а једна је улетела у баражну ватру палестинских герилаца који су је засули са РПГ и ПОРС Маљуткама. Израелци су се друге стране тврдили да је сукоб прошао без иједне до темеља уништене Меркаве ако се не раучнају оштећења, и једна тенк који је уништен приликом повлачења због квара. Израелска порпаганда је тенк уздигла у ореол неуништивости, а Арапима је требало 34 године да тај мит разбију поново у Либану 2006.
Меркава Мк1 ( Симан- хебрејска ознака за марк Мк) производил су до 1989 године када га је заменила верзија Мк 2 у низу подваријанти.
Верзија Мк 1 имала је Цонтиненталов АВДС-1790-6А В-12 дизел мотор са 900 КС. Полуатоматски мењач Алисон ЦД850-6БX. Топ калибра 105 мм М68 који се радио по лиценци у ИМИ и систем за контролу ватре Матадор Мк-1. Искуства рата у Либану натерала су израелце на израде и подверзију овог тенка Меркава симан -1 Бет ( Мк-1Б) који је био пут према верзији Мк 2. Уградња је предвиђала нови СУВ Матадор Мк-2, нови распоред седишта унутар тенка као и уградњу минобацача калибра 60 мм на куполу.
Меркава Мк-2
Је други модел овог тенка, који је настао на основу неких искустава из рата у Либану. Тенк има СУВ матадор Мк 2, нову аутоматску трансмисију израелске компаније Ашот, унапређени оклоп, уграђен минобацач.
Верзија Мк 2Б заменила је класичну Мк 2 , а њеном развоју кумовала су искуства из Првог либанског рата. Ова верзија добила је унапређени СУВ укључујући и термовизију.
Из овог се касније родила још једна верзија тенка Мк 2 Бет Дор Далет ( хебр. следећа генерација) илити верзија Д које је означила корак напред на подручију заштите и система за управљање ватром. На тенку сус систематично смањене потенцијалне могућности пенетрације оклопа на даљинама од 1200 мм на 5 километара. Уместо вертикалног бока куполе као код Мк 3 Б тенк је добио « корњачин оклоп» који је постао стандард на Мк 4. За израелце Мк 2 Б Дор далет је заправо било опитно возило за тестирање технологије која би могла бити уграђена у нови тенк. Све верзије су практично тестиране у Либану и имале су идентичан мотор АВДС-1790-6А. На овој верзији први пут је употребљена термовизија за нишанџију, задржан је идентични СУВ као код Мк 2 « матадор».МК 3 је верзија меркава која је била подложна највише променама и побољшањима. Ова верзија заменила је у производњи верзију Мк 2Б. Тенк је добио модуларни оклоп на куполи и телу тенка. Уместо топа 105 мм тенк је добио топ калибра 120 мм. Дизел мотор од 1200 КС АВДС-1790-9АР, СУВ Матадор и друга побољшања. Мк 3 се иначе дели на подврсте И, ИИ и ИИИ које се означава и као Мк 3Б која се од прве две подваријанте разликовла по додатном слоју заштитног оклопа на куполи, новом поклопцу пуниоца, новом облику уградње минобацача калибра 60 мм. Тенк је добио и АБХО и клима уређај фирме Кинетић.- Нови систем за контролу ватре « баз» од хеберејски ( барак-зохер- бљесак) иако неки тврде да је ознака сокола што није тачно. На новом СУВ се нелази и незавсинса командирова осматрачко мерна станица. Нишанџија има такође самостални, стаблизовани нишански уређај са ласерским даљиномером с могућношћу повећања 12 x дневно и термовизијско 5 x ноћу.
МК 3 је верзија меркава која је била подложна највише променама и побољшањима. Ова верзија заменила је у производњи верзију Мк 2Б. Тенк је добио модуларни оклоп на куполи и телу тенка. Уместо топа 105 мм тенк је добио топ калибра 120 мм. Дизел мотор од 1200 КС АВДС-1790-9АР, СУВ Матадор и друга побољшања. Мк 3 се иначе дели на подврсте И, ИИ и ИИИ које се означава и као Мк 3Б која се од прве две подваријанте разликовла по додатном слоју заштитног оклопа на куполи, новом поклопцу пуниоца, новом облику уградње минобацача калибра 60 мм. Тенк је добио и АБХО и клима уређај фирме Кинетић.- Нови систем за контролу ватре « баз» од хеберејски ( барак-зохер- бљесак) иако неки тврде да је ознака сокола што није тачно. На новом СУВ се нелази и незавсинса командирова осматрачко мерна станица. Нишанџија има такође самостални, стаблизовани нишански уређај са ласерским даљиномером с могућношћу повећања 12 x дневно и термовизијско 5 x ноћу.
После поготка 1996 једне од меркава у куполу и подвозје у Гази, Израелци су за смао годину дана лансирали нову верзију Мк 3 баз дор далет- тројка меркава са куполом четворке. Тенк је добио Анцорам ИЦ систем упозорења, спетрониц систем гажења пожара, нови отпоран на пожар просотр за залиху муниције, хидрауличан погон куполе, дно тенка у облику слова В. Између дна тенка и тлом посаде је празан простор који се у верзијама Мк 1 и 2 користио као резервоар тенка, а данас је између само ваздух између. За операције у минираном подручију посада тенка има на вољу и додатни стомачни оклоп, који је само употребљив на тврдој подлози. Пуњач под собом има ротирајући бубањ са 5 додатних граната за употребу у крајњој нужди.
тенкова у Гази били су од ИЕД од 50-100 кг. 144. бригада Барак која је једина у израелској армији била опремљена са верзијом Мк 3 дор далет имала је 4 уништена тенка у гази управо са ИЕД.
Мк 4
Тенк када се појавио 2004 представљао је велико изненађење. За мног је и даље последњи тенк треће подгенерације, а за неке први тенк четврте генерације, али Израелци много томе не поклањају пажњу. Код Меркаве Мк 4 распоред посаде је исит као и код Мк 3. На месту где је стајао поклопац за пуњача постављена је најсавременија термовизијска справа са подручијем деловања од 360 степени. Топ је побољшана верзија познатог ИМИ 251 калибра 120 мм са палетом савремене муниције. Осматрачка оптика спада у најсавременије на свету. Велики занчај посвећен је уградњи сензора који откривају препознавање противоклопних оружја и идентификацију својих возила и противникових. У тенк је уграђен лиценчно рађен Генерал Дyнамиц мотор ГД 883 од 1500 КС ( који потиче од изворног немачког мотора МТУ 883. Тенк има нову бочну заштиту, нови распоред потпорних точкова са размаком између четвртим и петим је у функцији повећања стабилоности тенка због прерасподеле масе, који се јавља због мањег и лакшег мотора. Тенк је упркос корњача оклопу на куполи задржао и ланце на задњем делу куполе и врата.скуства из Другог рата у Либану натерала су израелце на нову модификацију тенка Мк 4 под именом Мк 4 баз са додатним активним системо заштите тропхy.