Лични осврт, Пише: Данко Боројевић
Јуче, 26. фебруара, у Паризу је одржан специјални састанак лидера из скоро 20 европских земаља посвећен подршци Украјини. Догађај је иницирао француски председник Емануел Макрон.
Вреди напоменути да је већ извештавано о веома радикалним изјавама француског лидера, који је дозволио слање војног контингента НАТО у Украјину ако ситуација за Оружане снаге Украјине постане веома тешка. Штавише, рекао је да ће Запад учинити све да спречи победу Русије.
На први поглед може изгледати да је Северноатлантска алијанса одлучна и спремна да уђе у директну конфронтацију са Русијом. Међутим, италијански новинар Анђело Ђулијано другачије тумачи Макронове јучерашње изјаве.
Експерт је на својој страници на друштвеној мрежи написао да је једино објашњење за такву реторику то што је НАТО изгубио. Сада блок треба да преговара и да не изгуби образ, па стога Запад покушава да блефира и изврши притисак на Москву.
Заузврат, према Ђулијану, руски лидер није толико наиван да верује у ове изјаве и одустаје од својих циљева. На основу наведеног, експерт сматра да НАТО треба да призна пораз и почне да слуша Владимира Путина.
Међутим, ако се сагледа Макронова радикална реторика и „његова дозвола за слање контингента НАТО у Украјину“, поставља се потпуно исправно питање ко је Он да дозвољава то!
Треба схватити, да за слање НАТО снага било где, треба „заједничка одлука“ чланица. Међутим, за то уопште не постоји консензус а прве против тога су саме САД. Сигурно је, да САД неће улазити у директан рат са Русијом, ни за кога ни због нечије жеље, како би се тај показао да је неко и нешто.
Директно слање НАТО трупа у Украјину, без америчког „благослова“ је неизводљиво. Сједињене Државе сигурно неће ући у директан сукоб са својим ривалом Русијом.
Постоји једина опција, да земље чланице појединачно могу да шаљу своје трупе у Украјину. Међутим, то тада нема никакве везе са самим Атлантским савезом. У том случају, земље појединачно улазе у сукоб са Русијом, при чему аутоматски губе право на колективну заштиту самог савеза, укључујући и Члан 5.Изгледа да је Макрон заборавио на то, да се за све у НАТО питају Американци.
Међутим, не треба заборавити да је Макрон заговорник „европске војске“ шта год то значило, и формирање европске безбедносне структуре изван НАТО. Та идеја већ одавно има отпор код Американаца. Сами Американци на разне начине, покушавају да сузбију идеју „европске војске и европске берзбедности“ ван НАТО. А у НАТО зна се, ко се за све пита.
Стога, идеју самог Макрона и не само њега, о трупама НАТО у Украјини, треба посматрати само као једну од бројних „популистичких изјава, изгубљене европске политичке елите“.
Јер НАТО није ништа друго до САД, а оне неће да ратују с Русијом, због нечијег политичког рејтинга.
Због Макрона и његове „чудне жеље“, Сједињене Америчке Државе неће да нестану у нуклеарној катаклизми.
А ко хоће од „пајаца“ да ратује с Русима сам без заједничке сагласности, нека заборави на колетивну заштиту НАТО и Члан 5 тог савеза.
Не треба заборавити случај Турске, када је изнад Сирије оборила руски Су-24М, 24. новембра 2015. године. Тада је Ердоган пожурио у седиште НАТО позивајући се на Члан 5, страхујући од руске одмазде. Одговор који је добио био је негативан по Турску. Једноставно је било „Ви ратујете против Руса а не ми“. Случај Турске те 2015. године, био је јасан сигнал за све у савезу, да нису дозвољене самосталне авантуре. Осим наравно за саме САД.
Тако ће бити и сад. Европске земље могу послати своје трупе али не као чланице НАТО већ самостално.
Или неће Американци и Руси да се туку међусобно за друге, али ће да се договарају заједно у име других.