Једно од најпопуларнијих лаких теренских оклопних возила у америчкој војсци после чувеног џипа Вилис је Хамви. Овај занимњиви теренац постао је познат захваљујући интервенцијама Војске САД у Панами 1989 и Операцији Пустињска олуја 1991. Захваљујући камерама ово возило постало је популарно, тако да је убрзо направљена и цивилна верзија, која су на Балкан стигла средином 1990 тих година.
Прича о Хамвију почела је 1979, када је Копнена војска САД најавила конкурс за ново војно возило. Први Хамви направљен је 1980-те, који је тестиран 1980 у пустињи Неваде. Возило је именовано: „High Mobility Multipurose Wheeld Vehicle“ HMMWV ( Hamvi).
Компаније AM General, Chrysler Defense и Teledyne су 1979 показале интересовање за производње. Прототипи су достављени КОВ САД на тестирање, а онда враћени на дораду. Циљ пројект Хамви био је замена целе флоте лаких теренских возила у саставу копмене војске САД. Дана 22. марта 1983. копнена војска САД наручила је 55.000 возила у вредности 1,2 милијарде долара. Сва ваозила су била израђена до 1989. године и то чак у 15 верзија. Своју славу возило је прво стекло у интервенцији „Жестоки бес“ инвазија на Панаму 1989. године, а светску славу у Пустињској олуји после чега је возило прослављено, да је почела његова цивилна производња. Производња се није зауставило на 55.000 примерака возила, па је наручено још 33.000 примерака.
Каросерија возила израђена је од легуре алуминијума, која је причвршћена на челичне носаче оквира шасије. Подвозје је израђено од композитних материјала са стакленим влакнима. Каросерија је израђена од алуминијума 6061Т6. возило покреће осмоцилиндрични, 6,5 литарски дизел мотор, јачине 120kW.
Распоред возила је класични са мотором напред, путничка кабина почиње од возача, коамндира и пратиоца, а онда следи посада која је различита, што зависи од намене возила. Изразито вертикалне облине дају возилу различите силуете, доста употребљивог простора, али и релативно слабу балистичку заштиту, која је мало побољшана.
Од наоружања возило може да има класичне митраљезе калибра 5,56 и 7,62 мм , али и тешки митрањез калибра 12,7 мм који се монтира на једноставну кровну надградњу. Такође на возило може бити постављен и аутоматски бацач граната.
Најактуелнија верзија су: М1114 и М1116. Прве оклопљене верзије су прво проверене на полигонима, а онда послате у мирвну мисију Сомалија, БиХ. Оклопна заштита је била модуларна који се поставља око целог простора, тј кабине у којој се налази посада. Стакло на возилу отпорно је на муницију калибра 7,62 мм и делове граната калибра 155 мм и то кад пројектил експлодира на даљини 100 м од возила.
Возило тренутно користи више од 40 земаља света.
Тактичко технички подаци:
Посада: 1+3
Димензије: дужина 4,9 мм, ширина 2,33 м, висина 1,9 м;
Клиренс: 0,4 м
Маса возила: празног 4,4 т, пуна борбена 5,5-6 тона;
Мотор: Турбодизел јачине 190 КС;
Максимална брзина: 15 км/х;
Радијус: 443 км
Резервоар: 94л