Јапан разматра покретање програма нуклеарних подморница у тренутку погоршања безбедносне ситуације у Источној Азији. Токио је под притиском због односа са Кином, али и због напетости са Русијом и Северном Корејом, док се уједно мења и приступ САД према савезницима.
После деценија ограничења војне потрошње на око један одсто БДП-а, јапанско руководство убрзава расправу о јачању одбране. У том оквиру озбиљно се разматра да ли би Јапан требало да крене путем Аустралије и Јужне Кореје и покрене сопствени програм нуклеарних подморница.
Оштра реакција Пекинга
Пекинг је већ послао јасну политичку поруку. Кинески став је да би јапанске нуклеарне подморнице отвориле простор за сумњу да се паралелно ствара и основа за будући нуклеарни програм, посебно кроз циклус горива, прераду истрошеног нуклеарног материјала и управљање таквим ресурсима.
Кинеска страна истовремено оптужује Вашингтон да охрабрује јачање Јапана као истуреног ослонца у Источној Азији. У таквом амбијенту, сваки корак Токија ка нуклеарним подморницама могао би да изазове оштру политичку кризу и додатно убрза трку у наоружању у региону.
Јапан већ има снажне подводне снаге
Јапан већ располаже снажним подводним снагама и једним од најмодернијих састава дизел-електричних подморница са АИП погоном. Због тога део стручне јавности сматра да Токио и без нуклеарних подморница има озбиљан одбрамбени капацитет на мору.
Проблем је и у томе што би нуклеарне подморнице, уз могуће увођење офанзивних средстава као што су ракете за ударе по копненим циљевима, промениле карактер јапанских поморских снага. То би значило већи притисак на буџет и извлачење ресурса из конвенционалних, одбрамбено усмерених способности.
У актуелним условима, такав потез би пре подигао ризик од ескалације него што би донео стабилност. Због тога у први план избијају други приоритети — јачање ПВО, противминских способности и заштите база, без отварања новог фронта у односима Јапана и Кине.