Иран је 28. фебруара објавио снимке лансирања балистичке ракете Fattah, док је већ 1. марта уследило и прво пријављено борбено коришћење знатно напредније верзије – Fattah-2.
Према наводима иранских извора, реч је о првом оперативном удару хиперсоничном клизном бојевом главом (HGV – Hypersonic Glide Vehicle), што представља озбиљан технолошки искорак у ракетном арсеналу Техерана.
Лансирања су уследила након координисаних удара Сједињених Држава и Израела на више стратешких циљева у Ирану, укључујући и врховно руководство земље.
Шта Fattah-2 чини другачијим од класичних балистичких ракета?
За разлику од класичних балистичких пројектила који прате предвидиву путању при уласку у атмосферу, Fattah-2 користи хиперсоничну клизну бојеву главу која:
- Маневрише по правцу (yaw) и висини (pitch)
- Одржава веће брзине при уласку у атмосферу
- Може прилазити циљу из неочекиваних праваца
- Изводи „skip-glide“ или плитки клизни лет у атмосфери
Ирански извори наводе да ракета достиже брзине између 13 и 15 маха, уз домет од око 1.400 километара.
Овакве карактеристике значајно отежавају пресретање системима као што су Patriot, THAAD или израелски Arrow missile system.
Да ли је Fattah коришћен раније?
Према саопштењу Исламске револуционарне Гарде (IRGC), ракета Fattah је већ употребљена 18. јуна 2025. године против циљева у Израелу, у оквиру операције „True Promise III“. Тада је, како тврде, пробила вишеслојну израелску противракетну одбрану.
ИРГЦ је том приликом саопштио да је употреба Fattah ракета означила „почетак краја митских израелских одбрамбених система“.
Fattah-2, сложенија и скупља варијанта, до сада није била званично борбено тестирана.
Цена ескалације: Колико Иран заиста има ових ракета?
Иако су масовно лансиране углавном јефтиније ракете ради исцрпљивања противничке ПВО, Fattah и Fattah-2 се сматрају „високовредним средствима“ намењеним уништавању стратешких циљева – попут радара за рано упозоравање у Катару.
Проблем за Вашингтон представља и хронични недостатак противбалистичких ракета за системе Patriot и THAAD. Ипак, није познато у којим количинама је Fattah-2 уведен у оперативну употребу, с обзиром да је вишеструко скупљи од старијих типова попут Khorramshahr.
Северна Кореја као технолошки извор?
Постоје индиције да је Иран још 1990-их добио технологију маневарских бојевих глава од Северне Кореје. Пјонгјанг је 2021. започео тестирања сопствених HGV система, да би 2024. увео у службу ракету Hwasong-16B са хиперсоничном клизном бојевом главом.
Спекулише се да је Иран или заједнички развијао технологију или је директно набавио од Северне Кореје.
Израел признаје изазов: „Хиперсоничне ракете отварају нову еру“
Потпредседник компаније Rafael Advanced Defense Systems, Јувал Басески, упозорио је у августу 2025. да хиперсоничне ракете захтевају потпуно нови приступ ПВО.
Он је навео да традиционални концепт „брже од мете“ више не функционише против циљева који лете брзином од 10 маха и више.
„Да бисте пресрели објекат који лети 10 маха, потребна вам је одбрана која лети 30 маха – што је у атмосфери физички немогуће због трења“, навео је Басески.
Као решење предложен је модел „зонске одбране“ – више пресретача који покривају одређене секторе, уместо директног праћења појединачне мете.
До сада, међутим, нема назнака да је Израел у потпуности имплементирао такав систем.
Војно-стратешка анализа: Да ли Fattah-2 мења правила игре?
Технички изазови развоја HGV укључују:
- Температуре преко 2.000°C при уласку у атмосферу
- Ерозију материјала услед аблације
- Очување стабилне контроле при екстремним брзинама
- Високо прецизне инерцијалне навигационе системе
Уколико се потврди да је Fattah-2 оперативан у већем броју, Иран би могао добити способност да са релативном сигурношћу пробија израелску и америчку противракетну одбрану у региону.
Ово би драстично компликовало планирање западних војних операција и потенцијално изменило равнотежу одвраћања на Блиском истоку.