Велика Британија покреће дипломатску иницијативу са циљем да окупи 35 држава које би требало да размотре могућности за поновно успостављање пловидбе кроз Ормуски мореуз, један од најосетљивијих и најважнијих енергетских коридора на свету.
Британски премијер Кир Стармер најавио је одржавање састанка на којем ће представници више земаља разговарати о корацима који би могли да доведу до обнављања безбедног пролаза кроз мореуз, пренео је The Guardian. У тренутку када Иран и даље блокира ову руту, питање слободе пловидбе кроз Ормуски мореуз добија све већу тежину не само у војном и дипломатском, већ и у економском смислу.
Лондон покушава да формира ширу међународну иницијативу
Састанак је заказан за четвртак и представљаће први озбиљнији покушај да се на међународном нивоу усагласе конкретни кораци за решавање кризе у Ормуском мореузу. Окупљање је замишљено као форум држава које су раније већ исказале спремност да помогну у обезбеђивању безбедног пролаза за трговачке и енергетске бродове, али тек након што се борбена дејства окончају.
Према најавама из Лондона, на састанку би требало да учествују представници земаља које су потписале заједничко саопштење о спремности да допринесу стабилизацији ситуације у мореузу. На тај начин Британија покушава да преузме улогу координатора ширег дипломатско-безбедносног напора у једној од најосетљивијих тачака Блиског истока.
Сједињене Државе нису део ове групе
Посебну тежину читавој иницијативи даје чињеница да Сједињене Државе нису укључене у ову групу држава. Од краја фебруара Вашингтон, заједно са Израелом, спроводи војну операцију против Ирана, а управо је као одговор на те нападе Техеран блокирао пролаз кроз Ормуски мореуз.
Оdsustvo САД из овог формата указује на то да Лондон покушава да отвори посебан канал за окупљање држава које би се бавиле последицама кризе и безбедношћу пловидбе, одвојено од директних војних операција које су већ у току. То истовремено показује и колико је ситуација у региону постала сложена, јер се дипломатска, поморска и војна питања сада све више преплићу.
Стармер тражи политичке и дипломатске механизме
Кир Стармер је нагласио да ће учесници разговора морати да размотре „све могуће дипломатске и политичке кораке“ који би могли да доведу до обнове безбедне пловидбе, заштите бродова и посада, као и до наставка испорука нафте и гаса. Та формулација јасно показује да Лондон у овој фази не жели да питање мореуза сведе искључиво на војни одговор, већ настоји да остави простор и за политичко решавање кризе.
Ипак, британски премијер је упозорио да не треба очекивати брзо и једноставно решење. Према његовим речима, евентуална операција усмерена на поновно успостављање безбедне пловидбе могла би да буде сложена, што указује да у Лондону постоји свест о ризицима које носи било какво деловање у тако напетом регионалном окружењу.
Ко је до сада спреман да се придружи иницијативи
Међу државама које су до сада пристале да подрже ову иницијативу налазе се Велика Британија, Француска, Немачка, Италија, Холандија, Јапан, Канада, Аустралија, Јужна Кореја, Нови Зеланд, Уједињени Арапски Емирати, Нигерија и још низ других земаља. Овај састав показује да Лондон покушава да формира што ширу коалицију, која би обухватила и западне савезнике и поједине државе ван евроатлантског простора.
Додатно, крајем марта објављено је да Велика Британија припрема помоћни десантни брод RFA Lyme Bay за могуће распоређивање у Ормуском мореузу, са задатком супротстављања морским минама. И Уједињени Арапски Емирати су саопштили да су спремни да се прикључе евентуалној војној операцији за деблокаду мореуза уколико Сједињене Државе и остали савезници донесу такву одлуку.
Зашто је Ормуски мореуз толико важан
Ормуски мореуз спада међу најзначајније поморске правце на свету, јер представља кључну везу између Персијског залива, Оманског залива и Арапског мора. Његов географски положај чини га незаменљивим коридором за транспорт енергената из заливских држава ка светским тржиштима.
Између иранске обале на северу и територија Омана и Уједињених Арапских Емирата на југу, овим мореузом пролази значајан део извоза нафте и гаса из Саудијске Арабије, Ирака, Кувајта, Катара и Уједињених Арапских Емирата. Због тога свака блокада Ормуског мореуза аутоматски постаје много више од регионалног проблема, јер директно угрожава глобалну енергетску безбедност и стабилност светског тржишта.