Руска морнарица појачала је ангажовање у пратњи цивилних бродова у међународним водама, а највећи притисак трпи Балтичка флота. Дужи боравци бродова на мору већ одлажу ремонт и модернизацију, док посадама расте оперативно оптерећење.
Пратеће мисије су интензивиране упоредо са настојањима европских држава да ограниче руски извоз нафте. Током 2026. забележено је 13 пресретања бродова повезаних са такозваном „флотом из сенке“.
Пратња танкера дуж северних рута
Москва је због ризика на главним поморским правцима изменила део рута за танкере. Поједини бродови сада заобилазе Ламанш и плове западно од Ирске, преко северног Атлантика, што продужава пловидбу и повећава потрошњу горива.
За пловила која и даље пролазе кроз Ламанш и Северно море, пратња ратних бродова постала је кључна. Фрегата Neustrashimy ангажована је за обезбеђење танкера на тим деоницама, док су британски патролни бродови HMS Severn и HMS Mersey пратили њено кретање.
Такво ангажовање везује један способан површински борбени брод за заштиту трговачке пловидбе уместо за друге задатке. То додатно сужава могућност руске морнарице да одржава ширу површинску присутност ван сопствених обала.
Растуће оптерећење флоте
У Москви је још у фебруару поручено да је стално поморско присуство неопходно како би руски цивилни бродови задржали приступ међународним водама. Истовремено, процене указују да се расположиви ресурси све више усмеравају на заштиту пловидбе и присуство у ближим морским зонама.
Русија ограничења површинске флоте делимично надокнађује ракетним наоружањем. У употреби је хиперсонична крстарећа ракета Циркон, са дометом до 1.000 километара и брзином до 9 маха, што и мањим корветама даје озбиљну ударну моћ против великих површинских циљева.