ИРАН ПРКОСИ ПОДЗЕМНИМ АРСЕНАЛОМ: ИРГ објавила снимак ПОМОРСКИХ ТУНЕЛИА са ракетама, минама и брзим чамцима (ВИДЕО)

Нови снимак из Ирана поново је отворио питање колико се дуго Техеран припремао за могући велики сукоб са САД и њиховим савезницима на Блиском истоку.

Ирански режим објавио је снимке подземних поморских тунела у којима се, према приказаном материјалу, налазе брзи јуришни чамци, противбродске ракете и морске мине. Објављени кадрови додатно су подстакли расправу о томе да ли је Исламска Република деценијама систематски градила војну инфраструктуру за дуготрајан сукоб у Персијском заливу и ширем региону.

Објављивање снимака иранских подземних поморских тунела долази у тренутку појачаних тензија на Блиском истоку и све дубљег укључивања Сједињених Америчких Држава у кризу око Ирана. На снимцима се, судећи по ономе што је приказано, виде унутрашњи пролази и подземни простори испуњени брзим нападним чамцима, противбродским ракетама и морским минама.

Иако није познато када је тачно ова инфраструктура изграђена, сам обим приказаних капацитета указује да није реч о краткорочној или импровизованој припреми. Напротив, све упућује на дугорочан концепт у којем је Иран годинама, па и деценијама, развијао способност да у случају рата угрози поморске комуникације, трговачке руте и војно присуство противника у кључним морским правцима.

Шта се види на снимцима иранских подземних тунела

Према објављеном видео-материјалу, у подземним објектима налази се значајан број брзих чамаца намењених за нападе у приобалним и уским морским зонама, као и средства која би могла бити коришћена за блокаду или угрожавање пловних путева. Посебно упада у очи присуство противбродских ракета и морских мина, што указује на фокус Ирана на асиметрично поморско ратовање.

Оваква средства омогућавају Техерану да, чак и без класичне надмоћне морнарице, представља озбиљну претњу у зонама као што су Ормуски мореуз и северни део Персијског залива. Управо на тим просторима иранска стратегија годинама почива на идеји исцрпљивања јачег противника комбинацијом покретљивости, скривених положаја и масовне употребе јефтинијих, али опасних средстава.

Иран се за овај сценарио припрема деценијама

Објављени снимци додатно су учврстили оцене да Иран није ушао у садашњу кризу без припреме. Исламска Република је више од четири деценије улагала у развој тунелске инфраструктуре, ракетних капацитета, мреже савезничких и прокси формација, као и у концепт дуготрајног отпора снажнијем противнику.

Такав приступ није заснован на покушају да се у директном судару постигне брза победа, већ да се противник увуче у дуг, скуп и непредвидив сукоб. Управо зато подземни објекти, скривена складишта и дисперзоване снаге имају кључну улогу у иранској војној доктрини. Они омогућавају преживљавање првог таласа удара и наставак дејстава чак и у условима интензивне ваздушне кампање.

Зашто су брзи чамци, ракете и мине важни у иранској стратегији

Иран већ дуго рачуна на то да ће у случају већег сукоба настојати да угрози пловидбу и безбедност бродова у једном од најосетљивијих енергетских коридора на свету. Брзи нападни чамци омогућавају брзе ударе, изненадне маневре и тактику засићења, док морске мине представљају релативно јефтино, али веома ефикасно средство за нарушавање поморског саобраћаја.

Противбродске ракете, смештене у заштићеним или скривеним положајима, додатно повећавају цену сваке евентуалне операције против Ирана. У таквом концепту није неопходно потпуно затворити мореуз или уништити противничку флоту. Довољно је створити сталну претњу, повећати ризик и натерати противника да ангажује знатно веће снаге и средства него што је првобитно планирао.

Да ли Вашингтон улази у рат који је Техеран дуго припремао

Све чешће се појављују оцене да су Сједињене Америчке Државе све дубље увучене у управо онај тип конфликта који су ирански стратези дуго очекивали. Ако се сукоб прошири, он не би био ограничен само на размену удара по познатим војним циљевима, већ би могао да прерасте у вишеслојни регионални обрачун у којем би поморски правци, енергетска инфраструктура и савезничке мреже постали кључне тачке притиска.

Управо зато објављивање снимака подземних тунела има и снажан психолошки ефекат. Порука је да Иран није импровизовао, већ да је дуго градио механизме одвраћања и одмазде. Таква порука није намењена само домаћој јавности, већ пре свега Вашингтону и регионалним противницима.

Подземне базе као порука о преживљавању и одмазди

Подземни војни комплекси имају двоструку функцију. Са једне стране, они штите технику и људство од ваздушних и ракетних удара. Са друге, представљају политичку и пропагандну поруку да држава располаже скривеним капацитетима који могу бити активирани и после првих великих удара.

У случају Ирана, овакви објекти уклапају се у шири образац изградње подземне инфраструктуре који је већ виђен код ракетних база, складишта и командних положаја. То сугерише да Техеран већ дуго рачуна на сценарио у којем би морао да води рат под сталним притиском надмоћнијег противника из ваздуха и са мора.

Шта овај снимак говори о могућем даљем току кризе

Објављивање оваквог материјала вероватно није случајно темпирано. У тренутку када расте притисак на Иран, Техеран настоји да покаже да и даље располаже средствима за озбиљан одговор и да свака даља ескалација носи ризик ширег регионалног потреса.

За САД и њихове савезнике, ово је подсећање да евентуални сукоб са Ираном не би био једноставна и кратка операција. Напротив, све указује да би се радило о конфликту у којем би подземна инфраструктура, асиметрична тактика и дуготрајно исцрпљивање имали централну улогу.

Снимци иранских подземних поморских тунела не приказују само складишта оружја, већ и читаву логику једне дугорочно грађене војне стратегије. Брзи чамци, противбродске ракете и морске мине уклапају се у концепт по коме Иран настоји да надокнади технолошку и бројчану инфериорност способношћу да противнику нанесе трошкове, успори га и увуче у исцрпљујући регионални сукоб. Због тога је овај снимак много више од пропагандне поруке, он је и подсетник да се Техеран за овакав сценарио припремао годинама.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *