Првих шест дана америчке војне операције против Ирана коштало је Сједињене Америчке Државе најмање 11,3 милијарде долара, показала је процена коју су званичници администрације представили сенаторима на затвореном брифингу.
Та цифра, према доступним извештајима, не обухвата све трошкове претходног распоређивања људства и технике, због чега се у Вашингтону већ очекује да ће коначни рачун бити још већи.

Америчка војна кампања против Ирана улази у све скупљу фазу, а прве процене указују да је цена операције већ у старту достигла ниво који озбиљно забрињава део законодаваца у Вашингтону. Према подацима представљеним на затвореном брифингу за сенаторе, трошак првих шест дана рата процењен је на најмање 11,3 милијарде долара. Та цифра обухвата огромну потрошњу скупе муниције и интензивне ударе по иранским циљевима, али још увек не представља коначан збир укупних расхода.
Додатни проблем за администрацију у Вашингтону јесте то што у ову рачуницу, према доступним наводима, нису укључени сви трошкови распоређивања снага и технике пре почетка удара. Управо зато се у Конгресу већ очекује да би Пентагон могао да затражи нова средства, а део сенатора тражи детаљнија јавна објашњења о томе колико ће ова кампања заиста коштати и колико дуго може да траје.
Трошкови рата расту брже него што се очекивало
Најновија процена од 11,3 милијарде долара показује колико брзо расте цена сукоба са Ираном. Већ је раније објављено да су само прва два дана операције коштала око 5,6 милијарди долара у муницији, што говори да је темпо удара од самог почетка био изузетно интензиван.
Уколико се овај тренд настави, укупни издаци могли би да порасту на десетине милијарди долара. Reuters је раније известио да се у Вашингтону већ очекује и могућ захтев Беле куће за додатним финансирањем, при чему су поједини извори помињали чак и пакет од око 50 милијарди долара.
Шта је до сада највише коштало америчку операцију
Према досадашњим извештајима, први талас удара укључивао је употребу скупе прецизне муниције, укључујући AGM-154 JSOW, чија се цена по комаду креће од око 578.000 до 836.000 долара. Поред тога, у трошкове су улазиле и крстареће ракете Tomahawk, као и модерне ракете-пресретачи за противваздушну одбрану америчких база на Блиском истоку.

Амерички званичници су, међутим, сигнализирали да би у наставку кампање могло доћи до већег ослањања на јефтиније врсте наоружања, како би се смањио темпо трошења најскупљих залиха. Ипак, чак и уз такву промену, обим текућих операција указује да ће укупни ратни рачун наставити да расте.
Више од 5.000 циљева и велики обим операције
Обим америчке кампање додатно објашњава зашто трошкови тако брзо расту. Према изјави генерала Дена Кејна, америчке снаге су до 10. марта погодиле више од 5.000 циљева у Ирану, укључујући и више од 50 иранских пловила. Званична страница CENTCOM-а наводи да је циљ операције „Epic Fury“ уништавање иранске безбедносне инфраструктуре и циљева који представљају непосредну претњу.
© Navy Master Seaman Dan BardТакав темпо дејстава подразумева високу потрошњу муниције, стално ангажовање ваздушних и поморских капацитета, као и велико логистичко оптерећење. Зато износ од 11,3 милијарде долара за свега шест дана делује као логична последица операције оваквог интензитета, а не као изолован рачуноводствени детаљ.
Конгрес тражи одговоре, страх од пражњења залиха расте
Све већи трошкови рата већ су подстакли забринутост у Конгресу. Reuters је раније известио да део законодаваца страхује од брзог пражњења америчких залиха наоружања у тренутку када се одбрамбена индустрија већ суочава са потешкоћама да одговори на тражњу.
Због тога су поједини сенатори затражили јавна саслушања и детаљнија објашњења администрације о циљевима, цени и трајању рата. Политички притисак могао би да расте уколико операција потраје, а рачун настави да се увећава без јасно дефинисаног крајњег оквира.
Рат који би могао да постане још скупљи
Износ од 11,3 милијарде долара односи се само на почетну фазу сукоба и, према свему судећи, не представља коначан трошак ни приближно. Ако Пентагон настави да изводи ударе садашњим интензитетом, а истовремено буде морао да надокнађује потрошене залихе и држи велики број снага у региону, укупна цена би могла нагло да настави да расте.
У том контексту, финансијска страна рата постаје не само војно, већ и политичко питање. Што су трошкови већи, то ће у Вашингтону бити снажнији захтеви да се јавности објасни шта је стварни циљ кампање и колико дуго САД намеравају да плаћају овако скупу операцију.
Поменутих 11,3 милијарди долара у првој седмици рата вероватно није коначна цифра. Огромна потрошња скупе прецизне муниције, више хиљада погођених циљева и велики обим ангажованих снага показују да Вашингтон улази у изузетно скуп сукоб чији би стварни трошкови тек могли да испливају. Како кампања буде одмицала, питање цене рата све више ће постајати једно од кључних политичких питања унутар самих САД.