Према извештајима више западних извора од 5. марта, Војска Сједињених Америчких Држава испалила је више од 800 противбалистичких ракета из система дугог домета MIM-104 Patriot током свега пет дана непријатељстава са Ираном.
До овога је дошло након што су Сједињене Државе и Израел 28. фебруара покренули велику војну операцију против те земље.
Ова бројка премашује укупан процењени број ракета Patriot испаљених током читавог рата у Украјини, где се овај систем користи скоро три године. Истовремено, процењује се да је тиме додатно погоршан већ изузетно озбиљан недостатак пресретачких ракета.
Цена једне ракете Patriot износи приближно 3 милиона долара, мада варира у зависности од типа пресретача. На пример, ракета PAC-3 MSE кошта Војску САД око 3,9 милиона долара, док је за извоз продата по цени од око 6,25 милиона долара.
Огромна потрошња ракета Patriot током само пет дана рата
Велики арсенал иранских балистичких ракета довео је у питање способност система Patriot да обезбеди дуготрајну одбрану. Поузданост система показала се проблематичном чак и у суочавању са основнијим иранским ударима у више наврата.
Сателитски снимци показали су да је ваздухопловна база Al Udeid у Катару, главна локација на коју су унапред распоређени системи Patriot америчке војске, претрпела значајна оштећења у иранским балистичким ракетним ударима.
Озбиљан недостатак система и пресретача у америчком арсеналу
Недостатак система Patriot постојао је и пре почетка сукоба са Ираном. У јулу 2025. потврђено је да су залихе Војске САД пале на свега 25 одсто количине коју Пентагон сматра неопходном. До тога је дошло услед великих испорука Украјини, али и борбене употребе против Ирана у јуну исте године.
То је подстакло спекулације међу западним и јужнокорејским аналитичарима да би Војска САД могла повући пресретачке ракете, па чак и читаве системе из Јужне Кореје како би попунила залихе на Блиском истоку, уколико то већ није учињено.
THAAD пресретачи још скупљи и у мањем броју
Америчка војска суочава се и са још већим недостатком пресретача за систем THAAD. Ове ракете су знатно скупље и коштају око 15,5 милиона долара, а произведене су у далеко мањим количинама.
Током иранских удара на Израел у јуну 2025, који су покренути као одговор на израелске нападе од 13. јуна, америчка војска испалила је више од 150 противбалистичких ракета из система THAAD у периоду од 11 дана. То је представљало више од 25 одсто укупног арсенала који је Војска САД распоредила широм света.
Текући сукоб довео је до још интензивније употребе система THAAD у Израелу, али и до његовог распоређивања у више држава. Једна батерија распоређена је у Јордану у јануару.
Иако залихе ракета за THAAD нису биле исцрпљене у другим сукобима као што је случај са системом Patriot у Украјини, постоји знатно мањи број страних оператера од којих би се могле повући додатне ракете. Једини страни корисници овог система су Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати, који и сами морају да га користе за одбрану од могућих иранских удара на америчке базе на својој територији.
Планирана велика модернизација система Patriot
Систем Patriot је до сада најинтензивније борбено коришћен управо на украјинском ратишту од маја 2023. године, мада је његова ефикасност често довођена у питање, како од стране западних тако и украјинских званичника.
У децембру 2025. године Војска САД потврдила је планове за развој нове варијанте система Patriot. Реч је о највећој модернизацији од увођења система у оперативну употребу 1981. године, а нова верзија требало би да добије способност циљања у пуном кругу од 360 степени — могућност коју руски, кинески и севернокорејски системи већ дуго поседују.
Покретање овог програма многи аналитичари повезују са недавно уоченим слабостима система у борбеној употреби.
Високи трошкови пресретања и последице по глобалне капацитете
Изузетно високи трошкови употребе стотина ракета из система Patriot и THAAD вероватно представљају један од најскупљих аспеката операција против Ирана у погледу непосредног трошења наоружања. Истовремено, то би могло да ослаби способности Сједињених Држава и њихових савезника у више региона света где се ови системи сматрају кључним елементом противракетне одбране.