Пентагон је покренуо нови напор да убрза развој и увођење аутономних и роботизованих система, а планирана Команда за аутономно ратовање требало би да почне са радом до наредног октобра. Циљ није један конкретан дрон, већ способност брзог прилагођавања у борби против реалног противника.
Порука америчког војног врха је јасна: за промену набавке и доктрине више нема деценије. На данашњем бојишту прилагођавање се мери недељама, док одбрамбена индустрија и даље често касни месецима и годинама, чак и са изменама софтвера.
Фокус на задатак, а не на платформу
Тежиште је на потребама команданата и јединица, а не на демонстрацијама које не решавају конкретан проблем. Као један од успешних модела издваја се Мавен Смарт Сyстем, АИ обавештајна платформа коју користе америчка војска и снаге НАТО.
У пракси, интересовање је усмерено пре свега на системе за увид у ситуацију на терену. Роботи треба да попуне простор тамо где људство није присутно — у џунгли, на тешком терену, изван хоризонта и на великим морским удаљеностима.
Модуларни системи и рад без ГПС-а
Посебан акценат стављен је на аутономију која може да ради у условима ометања и прекида веза. Полази се од процене да ће у сваком већем сукобу ГПС и комуникације бити ометани или деградирани, што се већ види у Украјини и на Блиском истоку.
Зато се тражи одвојен приступ „телу” и „мозгу” система: произвођачи платформи не морају истовремено да развијају и аутономију. Модуларна решења и отворени стандарди виде се као основа за брже надоградње и ширу примену унутар америчке војске и НАТО.
Последња опомена односи се на поверење у аутономне системе. Као тежак пример и даље стоји обарање авиона Ф-18 системом Патриот у Ираку 2003. године. Главни проблем остаје исти: како обезбедити поуздан рад софтвера у сложеном и непредвидивом борбеном окружењу.