Aндреј Млакар
После скоро два месеца блокаде амерички Конгрес је са 310 гласова ЗА и 112 против одбрио војну помоћ Украјини у вредности 61 милијарду долара. За Израел у истом пакету гласања издвојено је 24 милијарде долара.
Ово је до сада најсвеобухватнији војни пакет помоћи Кијеву за који Вашингтон сматра да треба да допринесе војном поразу Русије и заправо је кључни за Кијев.
Како се већ сада спекулише највећи део новца отићи ће на тактичке балистичке ракете ATACMS домета 300 км. И у самом извештају те радкете се дефинишу као ракете дугог домета, а у наоружању америчке војске се налазе управо ови пројектили.
Већ дуже време пре изгласавања пакета војне помоћ спомиње се да ће Кијеву бити дате ове ракете са којима би Кијев могао да гађа Кримски мост и циљеве у дубини територије Русије иако се званични Вашингтон бар декларативно томе противи.
Међутим неки тврде дасе радио ракетама домета 165 км који су били испоручени већ Кијеву и са којима су гађани циљеви на Криму.
Ракета MGM 140 ATACMS има класичну конфигурацију ракете са покретним репом. Конторла лета ракете се оствраује преко кормила на репу. Кормила су склопљена у контејнеру, а отварају се после лансирања. У предњем делу ракете налази се простор за смештај терета, док се у задњем делу налази ракетни мотор на чврсто гориво.
Ракета је дуга 3,98м, пречник тела је 0,61м. Максимална тежина ракете приликом лансирања је 1.670 кг. Са теретом од 450 кг ракета има максимални одмет од 153 км.
Ракета ATACMS Block I А ако носи терет од 160 кг има максимални домет од 250 км. Block II носи терет од 260 км односо 13 BAT пројектила, а њен је домет је 125 км, верзија Block IIА носи 6 комада BAT муниције.
АTACMS Block I
Развој ракете MGM 140 ATACMS Block I завршена је у децембру 1989 године, после 25 опитних лансирања после чега је ракета ушла у оперативну употребу почетком 1991. године. Ракета је јако брзо била употребљена у операцији Пустињска олуја. Том приликом из М 270 испаљено је 30 ракета ATACMS Block I на ракетне положаје логистичке базе.
Ова ракета је уведена у оперативну употребу 1989. године и намењена је за уништавање такозваних „меких“ циљева на удаљеностима од 25 до 165 км. У групу тих циљева сврставају се ПВО јединице, командна места, ракете земља-земља, земља -ваздух и земља-море, логиситчке базе, хеликоптерске базе, штабови и стајанке. Ради се о полубалистичкој ракети великих могућности у погледу реаговања и намењена је за дејства у свим временским условима.Ова ракета носи 950 АPA пројектила М-74 (субпројектила за дејство по живој сили и материјалним средствима. Код ове верзије ракете постоје три могућности избијања субпројектила и могућност лансирања изван осе. Једно пуњење лансера има две ракете и свака ракета може да буде испаљена у размаку од 20 секунди на различите циљеве. Иначе код лакше верзије лансера М-270 познатог и као HIMARS H-142 поставља се само контејнер са једном ракетом. Украјина тренутно у свом наоружању има оба лнасера са превагом према Химарсу.
Је ракета која допуњава прву верзију Блок I и намењена је за дејство по осетљивим циљевима на даљинама већим од 30 км односно 70 до 300 км. Мета овог пројектила су једнице ПВО, Командна места, ракете земља- земља. Такође ради се о полубалистичкој ракети намењена за дејство у свим временским условима са великим брзином реаговања. Ова ракета носи 310 АРАМ субпројектила М-74 и задржава високи степен ефикасности на већим даљинама гађања захваљујући уграђеном систему ГПС вођења. Испаљује се исто са лансера М-270 и HIMARS H-142 . Иначе лансери су модификовани уградњом система за прецизније одређивање позиције ракете (Improved Position Determining System- IPDS) и GPS антене. Ракета има три могућности или програма избацивања субпројектила и могућности лансирања изван осе. Свака ракета може да се испали у размаку од 20 секунди на различите циљеве.