ТВ ФРОНТ/Sky news
Генерал сер Патрик Сандерс постао је начелник генералштаба тек прошлог јуна, али Скај њуз наводи да ће у јулу ове године бити обављени интервјуи за његове наследнике.
Као главни разлог његовог одласка са функције, спомиње се неслагање око уштеда и резова у британској војсци, пише британски портал Sky news.
Он ће ипак остати на тој функцији до следеће године, рекао је извор одбране.
Званичници у Министарству одбране завршавају нацрт о облику и величини оружаних снага, али ограничења у финансирању коче одређене амбиције.
Стручњаци кажу да у неким круговима постоји жеља за даљим смањењем величине војске како би се ослободила готовина за преко потребне планове модернизације војске, Краљевске морнарице и Краљевског ваздухопловства.
То значи да свако ко проговори о потреби да се задржи снага људства постаје помало неприкладан глас, додају стручњаци.
Начелници генералштаба обично служе око три године на функцији осим ако нису унапређени у начелнике штаба одбране – највишег војног команданта.
Генерал Сандерс је, међутим, преузео дужност начелника војске пошто је већ три године био задужен за Стратешку команду, што значи да ће имати једну од највиших функција у одбрани, укупно пет година до тренутка када се повуче.
Као начелник војске, он је отворено говорио о потреби да се обнови ратна способност Велике Британије након руског рата у Украјини.
Борбена моћ Британије је издубљена од стране узастопних влада од краја Хладног рата.
У својој најновијој интервенцији, генерал Сандерс је нагласио потребу за „веродостојним оружаним снагама“.
Он је такође упозорио на претерано издвајање средстава за Краљевску морнарицу и Краљевско ваздухопловство на рачун војске само зато што је Британија острвска држава.
„Они који верују да нам наша географија омогућава да минимизирамо улагања у копно или да се једноставно можемо сакрити иза армија других чланица НАТО-а једноставно греше“, рекао је он у говору на годишњој војној конференцији за копнено ратовање ове недеље.Генерал Сандерс је такође искрено говорио о ужасном стању ратних платформи његове војске – попут оклопних возила – које се замењују, али тек временом.
„Многе наше платформе су застареле и не одговарају сврси“, рекао је он.
Премијер Риши Сунак и канцелар Џереми Хант дали су одбрани додатних 5 милијарди фунти током две године као део свог мартовског буџета – али то је било мање од половине потребног новца, по мишљењу стручњака.
Војска – која, као и друге службе, има слабе резултате у набавци – планира да купи нове комплете, од система противваздушне одбране и ракета већег домета до нових оклопних возила.
Али растућа инфлација је еродирала финансирање, што значи да и даље постоји ризик да се празнине у способностима не попуне довољно брзо, према више извора одбране.
Бен Волас, министар одбране, имаће задатак да изабере следећег команданта војске.
Међу командантима за које се сматра да су у трци су генерал-потпуковник Роли Вокер, заменик начелника штаба одбране и бивши директор специјалних снага, и генерал-потпуковник Сир Ралф Вудис, садашњи командант копнених снага.
Британски таблоид, који је такође известио да ће генерал Сандерс одступити, навео је и генерал-потпуковника Шерон Нејсмит као кандидата.
У случају успеха, она би била прва жена начелник Генералштаба.
Поред тога, ”Сан” (The Sun) је известио да би генерал-потпуковник Ник Бортон, командант снага НАТО-а са седиштем у Великој Британији под називом Савезнички корпус за брзо реаговање, могао да буде кандидат.
Портпарол војске је рекао: „Не можемо да коментаришемо спекулације око следећег начелника Генералштаба.