ТВ Фронт/Харец
Када се је била објављена вест да Израел продаје 200 тенкова Меркава у верзијама Мк2 и Мк3 у чак две земље од којих је једна европска, одмах су кренуле спекулације и нагађање. Одмах се профилисала Украјина, а касније хрватски медији тврдили су да Хрватска купује те тенкове.
Међутим, профилисале су се у озбиљним медијима две. Једна је Кипар који би своје тенкове Т-80 са којима располаже Национална гарда Кипра требали бити дати Украјини, а за узврат као компензацији добили би тенкове Меркава. Такође као друга држава спомиње се Мароко у циљу компензације за неиспоручене тенкове Т-72 од стране Русије.
Сада израелски Харец потврђује у свом тексту да су Израел и Кипар водили разговоре о продаји тенкова Меркава, рекли су за Хаарец извори у обе земље.
Једна од опција која је покренута током разговора је да ће Кипар купити тенкове Меркава од Израела, а затим послати старије тенкове руске производње у Украјину. Међутим, кипарски извори су негирали да је то њихова намера.
У питању је тенк Меркава Мк3 која је уведена у оперативну употребу 1990+тих, а повучена је из арсенала израелске војске 2020. Верзија Мк3 тенка Меркава има топ калибра 120 мм, док су прва и друга верзија Мк1 и Мк2 имале топ калибра 105 мм. Верзија Мк3 може да испаљује и противоклопне ракете Лахат која има већи домет од ракете АТ-11 Снајпер која се лансира из тенковске цеви Т-80У које користи Кипар. верзије рађене од 1995 имају нови систем за управљање ватром поунате су под ознаком БАЗ. За разлику од верзије Мк4 немају систем активне заштите Трофи.
Јаир Кулаш, шеф Одељења за координацију извоза Министарства одбране, рекао је у интервјуу економском дневнику Цалцалист да је Израел у преговорима са две земље, укључујући и једну у Европи, о продаји старијих тенкова Меркава који више нису у употреби од стране израелске војске.
Ако договор прође, ово би била прва израелска продаја тенка Меркава некој европској земљи. Министарство одбране одбило је да наведе име земље на коју је Кулаш мислио.
Након Куласовог интервјуа, неколико веб-сајтова и различитих налога на друштвеним мрежама тврдило је да је та земља Кипар. Прошле године је Бајденова администрација укинула свој ембарго на оружје Кипру, што је омогућило такав договор.
Министарство одбране је одговорило да је „због рата у Европи, неколико земаља показало интересовање за куповину из израелских резерви, укључујући старије тенкове Меркава који су повучени из употребе пре неколико година. Преговори тек треба да донесу споразум, а ни Министарство одбране нити заинтересоване земље одобриле“.
Званичник на Кипру потврдио је Хаарец-у да се воде преговори између две земље, али је одбио да пружи детаље о самом договору или распореду његовог завршетка.
Прошлог месеца, министар одбране Јоав Галан посетио је Кипар. Током састанка са својим кипарским колегом Михалисом Гиоргаласом, рекао је да „Кипар и Израел имају значајна партнерства у области муниције, кроз билатералне споразуме између наших влада. Ценимо израелску одбрамбену индустрију као партнера од поверења у нашим напорима да унапредимо нашу безбедност и одвраћање“.
Две недеље касније, кипарски председник Никос Христодулидес посетио је Израел и састао се са премијером Бењамином Нетањахуом. Његова посета се поклопила са Мејовом операцијом у Гази, током које су палестински милитанти испалили ракете на централни Израел. Током састанка, Христодулидес је нагласио да је изабрао да посети Израел „упркос терору“ како би разговарао о заједничким стратешким питањима. Касније су двојица лидера одржали телефонски разговор током којег су се сложили да „наставе напредовање“ по питању покренутог на састанку. Штавише, саветник за националну безбедност Цачи Ханегби посетио је Никозију раније ове недеље.
Раније ове године, неколико медија у Сједињеним Државама и Европи известило је да је Кипар пристао да пребаци своје старије тенкове руске производње у Украјину, која очајнички тражи војну опрему у светлу руске инвазије и рата који је уследио, у замену за новије западне резервоари.
Ово је можда поставило темеље за договор са три стране, у којем би израелски тенкови заменили старије кипарске, а заузврат би Кипар те старије тенкове пребацио у Кијев. Председник Христодулидес је демантовао овај извештај раније ове недеље, додајући да његова земља „неће предузети никакве мере“ које би је оставиле рањивом на војну претњу Турске.
Џон Јоану, безбедносни аналитичар и оснивач Геополитичка Кипра, рекао је за Хаарец да верује да је покушај повезивања израелско-кипарских преговора са ратом у Украјини заснован на „руским дезинформацијама на друштвеним мрежама“. Он је додао да је једно од разматрања Кипра у куповини израелског оружја вероватна потешкоћа у набавци резервних делова за руске тенкове у наредних неколико година, како због операција руске војске у Украјини, тако и због међународних санкција Москви.