Ваздухопловна бригада кинеске војске која располаже са борбеним хеликоптерима З-19 извела је велике вежбе борбених на 4.500 метара надморске висине у окупираном Тибету у близини границе са Индијом.
Прилог са обуке на Тибету освануо је на друштвеним мрежама што је веома запао за око с обзирома на нестварне призоре, али и могућност да се укратко нешто напише и о борбеном хеликоптеру кинеске армије З-10.
Кина као трећа суперсила за разлику од САД и Совјетског Савеза односно Русије никада у свом наоружању није имало специјализоване борбене хеликоптере. Прилика да се напарави корак у том правцу направљен је у другој половини 1980-тих година прошлог века када су кинески генерали изразили жељу да имају хеликоптер искључиво за противоклопну борбу.
Нада је полагана да ће моћи од Италије да набаве противоклопне хеликоптере А-129 Мангуста који је развијен у Италији, али постигнут је договор 1988 са САД о продаји лицнеце за борбени хеликоптер АХ-1 кобра, али тај посао никад није реализован јер су САД годину дана због гушења студентске побуне на Тргу небеског мира у центру Пекинга уведене Кини санкције. У овкиру тох пакета предвиђала се лиценцна производња противоклопне ракете БГМ 71 ТОВ.
Пред сам масакр Кина је из Француске добила мању серију противоклопних ракета АС-342 Газела (AS-342 Gazelle) са противоклопним ракетама АТГМ. Када су Кина и Русија решили све своје граничне спорове и две земље нормализовале односе и кренули у обострану сарадњу, Русија је Кини понудила на продају борбени хеликоптер Ми-35, али тај предлог је одбијен, јер су кинески ваздухопловни стручњаци који су дошли до руских борбених хеликоптера Ми-24 П и Д ( верзија Ми-25) сматрали да је за њих тај хеликоптер прегломазан, а понајвише застарео.
Оно што су кинески генерали желели био је хеликоптер, који је добро наоружан, заштићен и да је сличан америчком хеликоптеру АХ-64 Апач са великим противоклопним потенцијалом.
Коначно одлучено је да се крене у развој потпуно домаћег борбеног хеликоптера. Развој је текао у строгој тајности. Приступ савременој технологији је био скоро немгућ, посбено све оно што се тицало војске, зато да би се избегле санкције, решење је нађено у претварању многи пројеката да је у питању цивилна намена и да је у питању развој хеликоптера за пословне људе средње класе.
Успостављена је сарадња са хеликоптерским компанијама Јурокоптер и Аугуста, које је Кина помогла издашно са 100 милиона долара петокраког ротора и система за управљање. Пилотска кабина и лекеторника су биле чисте копије француских произвођача Талес и Томсон ЦСФ.
Тако је настао борбени хеликоптер под ознаком З-10. У развоју придобијене су компоненте јужноафричлке компаније Advance Technologies and Engineering (ATE), United Technologies ћерка фирма компаније Pratt and Whitney Canada који су Кинезим допремили моторе PT6C-76C кинеској компанији Changh Aircraft Industries Corporation (CAIC). Када је америчка влада за то сзнала компанија United Technologies кажњена је са 75 милиона долара. Прекид у испоруци хеликиоптерских мотора је успорило коначну финализацију развоја хеликоптера З-10.
Док су конструктори радили, кинеска војна и цивилна обавештајна служба кренула је у прикупљање свих јавноп доступних и тајних података о сва хеликоптера, америчком АХ-64А Апач и ПАХ-2 Тигар компаније Јурокоптер иначе заједничко француско-немачка сарадња. Последица тога је да кинески пилоти борбених хеликоптера имају пилотску кацигу која је копија оне коју користе на Апачу, ради се о интегрисаној кациги Honeywell М-142, док опрему за ноћни лет развијали су заједно Французи и Израелци.
Уствари када би неко питао од ког западног хеликоптера је настао одговор би био веома тежак јер је од сваког хеликоптера позајмњено нешто. Широкој јавности хеликоптер је прикзана 2006 године.
Западни извори тврде да је З-10 мешавина Тигра и А-129 Мангуста и да са Апачем нема никакве везе, као и да је најслабији од скоро свих западних хеликоптера.
Хеликоптер З-10 располаже са системом за самоодбрану YH-96 који самостално анализира потенцијалне претње по хеликоптер и самостално према сопственој процени остврује ометање оних циљева који ургожавају хеликоптер и активирање ИЦ мамаца. За одређивање позиције омогућава пријемник сигнала Беидоу.
Наводно кинески хеликоптер З-10 има и радар који ради на милиметарском таласном подручју и да је сличан ономе који има AH-64 D Apach AN/APG-78 Longbow. тај радар познат је под ознаком YH MMZ FCR и тежине је око 70 кг.
Подаци о димензијам полетној маси, брзини нису знаи и предмет су нагађања. Па тако максимална маса приликом полетања је између 6.700 – 7.000 кг. Највећа брзина хеликоптера је наводно 300 км на час, а брзина пењања 10 м/с. Максимални радијус лета није већи од 800 км, борбени терет има максималну тежину од 1.500 кг и носи се на спољним носачима.
На носаче могу да се поставе лансери невођених ракета калибра од 57 до 90 мм, контејнер са вишенаменским митраљезом калибра 7,62 или 12, 7 мм или 14,5 мм, бацачи димних граната 35-40 мм, противоклопне ракете TY-90 домета 8км, вожене ракете PL-7, и PL-9 домета 15 км. Вођене противоклопне ракете HJ-10 које су главно оружје ове борбене летелице. Западни стручњаци сматрају да је у питању копија америчке противоклопне ракете AGM-114 Hellfire коју користе амерички Апачи.
Број оперативних хеликоптера није познат. претпоставка је да их у копненој војсци Кине има више од 120.
Наводно постоји и модификација која има јачи мотор од 1.800 књских снага, као и да је са 7.000 кг максимална тежина повећана на 10.000 кг и да се ближи по неким карактеристикама АХ-64 Апачу који је вечни недосањани кинески сан.