Избор новог борбеног авиона за било коју земљу није нимало лак. То је данас много више политичка одлука, него као некад одлука пилота, стратешких планера и стручњака како изабрати најбољу летелицу за заштиту ваздушног простора.
У таквом случају била је и Србија, која је своје прве кораке ка том путу начинила била далеке 2008/2009 године, а онда се изненада стало са том причом. Нешто се спомињало поново око 2012 године. Свашта се ту спомињало од половних Јурфајтера, Рафала, до Ф-16 и МиГ-29М и М2 и на крају се завршило тако што смо док не набавимо нове авионе успели смо да обновимо постојеће ловце МиГ-29 као и кроз донацију Русије и Белорусије, добијемо половне ремонтујемо их и модернизујемо са чиме је добијена оперативна ексадрила ловца за заштиту ваздушног простора Србије.
Овде неће бити речи ни о Јурофајтеру, ни о МиГ-29. У периоду од 2009 године иако нису били на нашем конкурсу за понуђача за нови борбени авион РВ и ПВО Војске Србије већ тада се почело говорити о кинеским борбеним авионима.
Додуше не експлицитно, али у неформалним круговима, на војним форумима и групама и тада на друштвеним мрежама које су почеле да доживљавају експанзију спомињао се кинески Ј-10, као летелица која би по својим параметрима одговарала Србији.
Прича о кинеским авионима преселила се с временом и са форума у повремено спомињање у разговорима ваздухопловних ентузијаста. Прошло је скоро 12 година, а кинески авиони су се провлачили по опскурним медијаима повремено. Чак је својевремно и један пензионисани ваздухопловни генерал сматрао да би било најбоље када је прича о ремонту и донацији руских МиГ-29 била на врхунцу споменуо да је било најбоље да се од Кинеза набаве две ескадриле и да се за 30 година реши проблем авијације.
Њега нико није узео за озбиљно, али је итекако као искусни ваздухопловац био у праву.
После тога уследио је тајац. Ту и тамо опет се повремено спомињао понекад кинески авион и то је било то.
Како је Хрватска одлучила да Рафал постане прави избор за наследника ловца МиГ-21 у Србији је такође кренула прича о томе који авион би од 2030 требао да постане нови ловац и замени МиГ-29.
У игру је некако на мала врата ушао Рафал. Чинило се да је то прави избор за Србију, делегације су ишле мало до компаније Дасо, мало обилазиле Грчку и чинило се да је Србија друга држава екс Југославије која ће имати Рафале.
А онда и ту је настао тајац. Уследио је шок у јавности када се сазнало колико новца траже Французи да се уплати да би добили Рафал.
Уследио је хладан туш. Ваздухопловна делегација Војске Србије била је на ваздухопловној манифестацији у Дубаиjу и тамо се гледало изложено. Међутим није било речи да ли су гледани и кинески авиони пошто су били и Ј-10 и ЈФ-17 са којима су Пакистанци дошли.
И опет смо дошли до кинеских авиона.
Наравно о томе је и сада у Србији гледати богохулно и споменути кинеске авионе. Треба напоменути да се 19. фебруара догодио инцидент на индијско пакистанској граници када се сукобио пакистански ЈФ-17 са индијским МиГ-21 који је извукао дебљи крај.
То је било прва ваздушна борба овог авиона када је ова летелица доживела звездани тренутак.
Четири године касније на Сајму наоружања „Партнер 2023“ запажено место у Хали 4 Београдског сајма имала је и фирма CATIC (China Nationatl Aero-Technology Import and Export Corporation) која је додуше изложила макете борбеног авиона Ј-10ЦЕ, као и школско борбених авиона и јуришника.
Два видео клипа и неколико фотографија и опет је у причу ушао кинески авион.
Међутим, изгледа с обзиром на цене, да је време размислити зашто не узети и кинеске борбене авионе за српску авијацију.
Неки ће рећи па што ће нама Кинези. Ови који су пронатовски усмерени сматрају будалаштином јер је време да уземемо америчке авионе на пример Ф-16 Випер Блок 70 или Јурофајтер, да се не одустане од Рафала.
Да је бесмислено имати авионе кинеске авионе, а још више једномоторце иако су ти једномотрци, кад су испали због неодржавања МиГ-29 управо ловци МиГ-21 чинили кичму дежурне ловачке паре.
Па, зашто онда не узети Кинезе. Неки сматрају да је проблме што имају руске моторе и да је највећа бољка кинеских авиона управо недостатак квалитетних кинеских мотора, затим што су једномотрци. Међутим с друге стране је и предност што кинески произвођачи нуде опцију да подједнако и ЈФ-17 и Ј-10 могу да носе осим кинеског и израелско, руско и западно наоружање како убојна средства тако и ракете ваздух-ваздух што купцу нуди опцију да могу у складу са својим жељама да узима оружје које је битно у складу са потребама купца.
Било како било куповина новог ловца за РВ и ПВО Војске Србије ће бити искључиво политичка и одредиће пут којим ће Србија кренути у будућности.
Овде ћемо укратко представити два потенцијална ловца који би могли можда да буду окосница РВ и ПВО Војске Србије.
JF-17 Thunder Block III
ЈФ-17 у питању је борбени авион треће генерације који су заједно развили кинеска ваздухопловна компанија CATIC (China Nationatl Aero-Technology Import and Export Corporation) заједно са Пакистанским ратним ваздухопловством. У питању у случају када би гледали овај тип летелице сигурно нова верзија Блок 3 коју има Пакистан, а која се нуди и Ираку.
JF-17 Thunder Block III, је фактички надоградња старије верзије JF-17A Block II, а модернизација летелице се огледа 1000+ TRM AESA радар KLJ-7A са могућношћу откривања цињева на даљинама од 150-220 км. Уградња heads up display који се користи на ловцу 5. генерације Ј-20, нови дисплеј на пилотској кациги за праћење лета ракете, исти HMDCS користи се и на ловцу Ј-20. напредни IR и UV систем за упозорење о приближавњу ракета ваздух-ваздух, спољни и унутрашњи сензори ради утврђивање јасне ситуације у и око летелице, нове ракете ваздух-ваздух великог домета , 3- осни FBW систем, побољшана фузија сензора, интегрисане, умрежене и са подацима повезане могућности извођење ваздушних операција, нови кокпит, повећан капацитет носивости и више подвесних тачака за оружУкупна тежина летелице износи 13.607 кг.
У конструкцији летелице уграђено је више компзитних материјала, летелица има мању тежину, на спољне тачке могуће је окачити ракете и друга убојна средства до тежине 5 кг. Борбени долет летелице је 1.450 км, а максимални долет 2.500 км. Авион остварује максималну брзини од 1,7 маха и максимални палфон лета је 17.000 метара.
PAC JF-17 Thunder Block III задржале су идентичан руски мотор као и претходне верзије ове летелице РД-93, док су кинески мотори виших перформанси тренутно у различитим фазама тестирања и предвиђа се замена на свим верзијама овог авиона
Комбинацијом ракета дугог домета PL-10 HOBS и PL-15 VLRAAM са AESA радаром, као и уграђеним пакетом за електронско ратовање покриће сваки делом модерног ваздушног ратовања.
Ова летелица осим једноседа нуди се и као двоесед ознаке ЈФ-17Б који може да се користи за обуку, али и за борбене мисије пре свега као јуришник. Овај тип као и једносед има идентичну електронику систем наоружања и летне могућности.
Ј-10 CE
Неки га зову и кинески „Лави“ с обзирома да неописиво личи на тај авион. Многи су покушали да нађу аналогију и да су се заправо Израелци осветили Американцима када су зауставили пројекат њиховог новог борбеног авиона и натерали их да купе Ф-16. Ј-10 који неки зову летећи змај наводе да је настао као пројекат 611 из Ченгдуа који је добио државни приоритет. Први метални модел израђен је био 1993. У пројекат су укључени Руси који су понудли свој авио мотор Ал-31Ф. Први проттип авиона полетео је 1996, други модификовани 1998. Тада се у ваздухопловној литератури означава као Ј-10. Нулта серија летелица полетела је 2002, а 2003 и први довесед.
У питању је једномоторац делта конфигурације са канар површинама. Пкреће га руски мотор Ал-31Ф снаге 112,5 kN са допунским сагоревањем. У конструкцији авиона заступњени су композити. Ј-10 посдује дигитални систем Fly By Wire систем моманди лета и најмодернију екеторнску опрему и наоружање из Израела и Русије- Авион је опремљен кинеским радаром КЉ-10, али спомињао се руски Жук 10ПД и израелски ЕЛТА М2035. Верзија која се нуди ЦЕ је ловац који може да се користи у свим временским условима и за борбу ван визуелног домета . Ова верзија омогућава високе перформансе и ношење високопрецизних убојних средстава. Летлеица је способна да полеће са краћих бетонских стаза као ислетања на ауо-путеве. Летелица је опремљена савременом електроником и наоружањем.
Авион има 11 подвесних тачака на којима може да носи 4.500 кг корисног терета. Ј-10 по асортиману убојних средстава носи широку палету од ласерских вођених бомби ЛТ-2 ГПС/ИНС.
Тактичко технички подаци
Димензије: дужина 16,43 м, распон крила 9,75 м, висина 4,78 м
Маса: празне летелице 9.730 кг, максимална 19.277 кг
Корисни терет 6.000 кг
Максимална брзина 2 маха
Плафон лета 20.300 м
Радијус 1.100 км
максимални долет 3.200 кг