КАНАЛ ВОЛГА-ДОН СТРАТЕШКА ВЕЗА КАСПИЈСКОГ ЈЕЗЕРА И АЗОВСКОГ МОРА! СТРАТЕШКИ ЗНАЧАЈ ЗА РУСКУ МОРНАРИЦУ

Андреј Млакар

Читалац Телевизије Фронт под именом Дамјан оставио је коментар на текст „РУСИ ПРЕБАЦУЈУ НАЈМАЊЕ ЈЕДАН БРОД НОСАЧ РАКЕТА КАЛИБР ИЗ ЦРНОГ У КАСПИЈСКО МОРЕ, ФОТО“ са коментаром да се објасни како је то могуће извести.

У питању није никаква чудесан тајна, него уобичајена појава која је интезивирана била од 2018 године да су пловила Каспијске флотиле уалзила у Азвоско и Црно море као комбиноване ударне групе и враћали се назад после вежби и наменски обављених задатака.

С обзиром да је Азовско море удаљено од Каспијског језера, бродови нису пребацивани копненим путем, јер заправио Русија за пребацивање пловних састава Каспијске флотиле и Црноморске флоте користи се пловни „Канал Волга -Дон“ преко кога пловила из Каспијског прелазе у Азовско и онда у Црно море.

Идеја о повезивању Каспијског језера и Азовског односно Црног мора одговарајућим пловним каналом догодила се 1930 тих година 20 века у време Совјетског Савеза, али услови за градњу стекли су се тек са завршетком Другог светског рата.

Наређење за градњу канала лично је дао Јосиф Висрионович Џугашвили „Стаљин“. Градња је почела 1949. године и завршена 1. јуна 1952. године са чиме је добијена нова поморско речно-језерска саобраћајница у историји Совјетског Савеза, али и света.

Наиме, Каспијско језеро добило је по први пут саобраћајницу и везу са Азовским и Црним морем, а онда директно преко мореуза Босфор и Дарданеле са Средозеним морем и преко Гибралтара и Суеца са два океана Атланским и Индијским.

Mеђутим овај канал је у време Совјетског Савеза имао већи војни значај него економски јер је требао да заустави потенцијални продор НАТО ако се одлучи на инвазију на меки стомак Совјетског савеза, а чланице Варшавског пакта не одрже линију продора.

Укупна дужина канала названог Волга-Дон од Махачкале до залива Тангарог је тачно 101 километар. Од те дужине 45 км припада мрежи канала и речних пропуста којих на овој деоници има тачно 13.

Канал је способан да прими војне и трговачке бродове који су следећих димензија: дужине 140 м, ширине 16,6 м и газа од 3,5 м.

Оживљавње канала поново је уследило 2007, а осим Русије за ова пут не војни него економски значај, канал као комерцијална линија за транспорт робе и веза света не само југа Русије него и земаља које излазе на Каспијско језеро Казахстана и Туркменистана за које је постао императив. За економије ове две земље веома важан а Русија је могла да убире и профит осим сопственог транспорта и кроз транзитне таксе.

Враћање канала за војне сврхе

Руска војска је у мају 2018, када је то учињено уз скоро никакву медијску помпу, да су пловила прешла у највећој тишини у Азовско море како би се ојачала одбрана Крима и преузеле све мере да до потенцијалног напада не дође. После стишавања тензија ти бродови су враћени назад у Каспијско језеро, а постојеће снаге ослониле су се на бродове ФСБ флотиле и пловила Доњецке републике који су познати и као „Азовска флотила“. У априлу 2021 Каспијска флотила је 15 десантних чамаца пребацила каналом Дон-Вогла из Каспијског мора у Азовско и назад.

Данас је Каспијска флотила поморски елемнт Јужног војног округа. База флотиле се налази у Астрахану. Главни циљ флотиле је обезбеђење руских националних интереса у региону Каспијског језера обезбеђивања безбедности пловидбе и заштите интереса у зони нафтних поља. Флотила се састоји од неколико бригада и дивизиона површинских бродова и једница обалске одбране.

Иначе Русија планира да штаб флоте премести из Астрахана у Касписк у Дагестану одакле ће бити омогућено деловање како у зони Каспијског језера тако и у водама око самог језера.

Каспијска флотила је добила на значају у руској стратешкој визији када је извела серију удара крстарец́им ракетама на терористичке положаје у Сирији у октобру 2015. године. Данас, у новим геополитичким условима, расте улога и вредност Каспијске флотиле. Примарни задаци данас постају спречавање тероризма, али и заштита јужне границе Русије.

Ударну снагу флотиле чине три новоизграђене ракетне фрегате класе „Гепард“ намењен за борбу против свих врста пловила површинских и подводних као и циљева у ваздуху. Флотили су придодата и два оклопна чамца типа Шмељ. Главна ударна снага су брза десантно -искрцна пловила класе Серна пројекат 11770 дужине 25,6 м и ширине 5,8 м који достижу максималну брзину од 30 чворова. Максимални радијус износи 600Нм. Ова пловила могу да носе 92 војника са пуном борбеном опремом или 45 тона терета по мирном мору, односно 29 тона при јачини мора 3 по бофору.