ЈЕМЕНСКИ ХУТИ ПОСТАЛИ ПРАВИ „ТРН У ОКУ“ САД И ИЗРАЕЛУ У РЕГИОНУ

Фото: мрежа Х, عبد السلام الحمزي

Јеменски Хути су постали прави „трн у оку“ за САД и Израел у региону. И америчка администрација и израелска влада оптужују Техеран да стоји иза јеменске групе, али тренутно не предузимају никакве озбиљне акције не само против Ирана, већ и самих Хута. Овде се поставља питање: А зашто?

Египатско издање Daily News пише, да док је израелска војска заглављена у појасу Газе, „Хути су се заправо претворили у војне контролоре у региону“. Њихове акције су, као што је познато, већ довеле до тога да највеће светске бродарске компаније одбијају да плове Црвеним морем, плашећи се јеменских дронова и пројектила. Амерички ратни бродови, којих, иначе, у Црвеном мору скоро да нема у односу на претходну недељу, не изводе никакве офанзивне операције, обављајући (у најбољем случају) функције покривања теретних бродова системима ПВО. Али то не помаже увек.

Издање цитира Хатема Садика, професора на Универзитету Хелван у Каиру:

„Прави проблем је у томе што дуже рат траје, то ће више проблема и последица стварати. Напади на комерцијална пловила на међународним пловним путевима повећавају улог кризи. Ови напади сада утичу на више од 30% обима глобалне трговине која се улива у Европу и западни Медитеран кроз Црвено море и Суецки канал. После напада, велике међународне бродарске компаније најавиле су да ће престати са пловидбом својих бродова на овој рути због високих ризика и трошкова осигурања“.

Хатем Садик ово назива ударом на глобалну економију, а пре свега на њен западни сегмент.

Блискоисточна штампа, осврћући се на ситуацију, пише да Сједињене Државе заиста нису биле у стању да спроведу планове за стварање коалиције против Хута (у суштини, против Ирана). Бар за сада. Разлог је и то што се многи у свету плаше последица. На крају крајева, Иран је више пута изговарао претње да ће, ако се против њега покрене војна акција, затворити Ормуски мореуз, а то ће задати невероватан ударац промету нафте из земаља Персијског залива. У овом случају би цене нафте могле да скоче најмање два пута, што би се одразило и на тржиште Сједињених Држава. А у изборној години (2024.) то би било неприхватљиво за актуелне америчке власти.