Албанија је у време Енвера Хоџе била једна од најизолованијих земаља на свету. Прво се приклонила совјетском табору, а после разлаза са СССР-ом 1968 окренула се Маовој Кини. Кина је све до разлаза била један од главних снабдевача Албаније наоружањем за сва три вида војске.
Управо у том периоду, Кина је Албанији испоручила занимљиве примерке борбених авиона који су данас све експонати и радо би били виђени у колекцији неког богатог колекционара. Међутим, мало људи зна да су неки авиони били у летном стању све до 2004. године. Додуше мало је било тешко одржавати авионе у летном стању, али се некако успевало.
Албанија је данас чланица НАТО пакта и од авијације имају само хеликоптери, док су борбени авиони прошлост, а два аеродрома који су били кључни за албанску авијацију данас се реконструишу да постану нове ваздухопловне базе за чланице НАТО.
Још 1980 – тих година за албанску војску се могло рећи да је живи музеј. Ту је било прастарих тенкова Т-34, али и кинеских копија совјетског Т-54 познатог по ознако Тyпе -59 који је имао знатно већу куполу и по томе се разликовао у односу на оригинал.
Ратно ваздухопловоство је несумњиво било најстарије и већ 1980 тих било зрело за музеј.
Укупно те 1996. године Албанија је имала 98 борбених авиона од чега је било исправно око 40 летелица. Број годишњих сати налета албанских пилота био је 30 часова.
Структуру ратног ваздухопловства чинили су: три пука ловачко бомбардерске авијације, један пук транспортне авијације и један хеликоптерски пук.
Сваки ловачко-бомбардерски пук чиниле су три ескадриле авиона, а транспортни и хеликоптерски пук имали су по једну ескадрилу.
Борбени авиони били су распоређени на следећим аеродромима Задри -Леће, Тирана -Фаркаш, Тирана -град, Тирана-Ринас,база Кучове -Берат и аеродром Валона.
Већину ловачке авијације чинили су кинески авиони, копије совјетске производње Ф-7А (МиГ-21), Ф-6 (МиГ-19) и Ф-5 (МиГ-17) који су направљени крајем 1960-тих и почетком 1970-тих година прошлог века. Најмодернији борбени авион у саставу албанског ратног ваздухопловства били су Ф-7А који су копија својетског МиГ-21 верзија Ф-13 који су Албанији испоручени почетком 1970 тих година 20 века и они су чували ваздушни простор Албаније и требали да бране Тирану од потенцијалног напада из ваздуха. Кина је Албанији испроучила 12 летелица од којих је те 2004 била оперативна само два авиона од укупно осам колико је преживело реформу, трансформацију, слом албанске државе 1997 после пропасти пирамидалних штедионица. Недосатака резервних делова утицао је да ови авиони ретко будсу оперативни. То је имало одраза јер неки авиони су имали једва 400 сати налета што их чини идеалним материјалом за ваздухопловне ентузијате.
Албанија је све те авионе понудила на продају, али од тога није било ништа и те летелице и данас самују чекајући негог ентузијаста да их купи и изложи у неком музеју.
Албанија је као држава од 1994. постала чланица Партнерства за мир, а од 2008 и чланица НАТО пакта. Авијација је за њу постала далека историја. Још 2002 покренут је био амбициозни пројакт модернизације албанских ваздухопловних снага које ће обављати мисије подршке копненој восци и морнарици, односно обалној стражи. За ту сврху су набављени били хеликоптери, док набавку нових борбених авиона нико није ни предвиђао.
Упрско свему томе албански пилоти који су се школовали практични део наставе проводили су на школским авионитма Т-6 кинеска копија Јак -18 и на двоседној верзији ловца ФТ-5А копија МиГ-а 17.
Од осталих летелица Албанија је располагала са хеликоптерима З-6 који је копија руског Мил Ми-4, као и Х-5 и Ил-14 који се сматра албаснким највећим транспортним авионом.