Од свих шпијуна атомских тајни, Емил Клаус Јулијус Фуш се по општем мишљењу се сматра најдрагоценијим совјетским агентом и највећим издајником Запада. Фуш је побегао из родне Немачке од нацистичког терора, добио је азил у Великој Британији, а онда је оне који су му понудили уточиште и спас издао, тако што је Москви одао поступак за израду атомске бомбе.
Фуш је рођен 29, децембра 2011 у сеоцету Раселхајм поред Дармштата. Његов отац је био протестантски пастор. Дечаково побожно и сиромашно детињство орјентисало га је као младића на комунистички покрет. На универзитету у Килу, нацистички “јуришници” су га брутално претукли због његових комунистичких убеђења.
Када је 27. фебруара запаљен Рајхстаг Фуш је прешао у илегалу. Успео је уз много перипетија да напусти Немачку и домогне се Париза, а одатле је успео да се домогне Енглеског, где му је уточиште дала једна енглеска породица квекера у Сомерсету. По доласку у Енглеску брзо је успоставио везе са универзитетским круговима. Одобрено му је да бесплатно настави студије математичке физике на Универзитету Бристолу. Био је надарен, брилијантан студент и после положеног доктората у Единбургу награђен је стипендијом за даља истраживања.
Уласком Британије у рат са Немачком, Фуш је као и остали странци био стављен под присмотру и подвргнути испитивању. После појављивања пред судом у Единбургу у новембру 1939 сумња је отклоњена и њему је дозвољено да настави да ради. Тачно пет година раније немачки конзул у Бристолу информисао је локалног шефа полиције да је Фуш комуниста. Али, како он по доласку у Британију није приступио Британској комунистичкој партији, нити је узимао учешће у комунистичким активностима, овај извештај је одбачен, као покушај нациста да дискредитују Фуша..
После нацистичке окупације Холандије и Белгије у мају 1940. Фуш је заједно са осталим странцима интерниран. Бродом је пребачен у Канаду. При томе имао је срећу да стигне ћив. Наим, други брод са интернирцима потпила је немачка подморница. У логору за ратне заробљенике уредно је примао пошиљке са новинама и часописима које му је слао профсор Израел Халперин, пријатељ Фушове сестре, тада настањен у Америци. Крајем 1941. Фуш је ослобођен и поново враћен у Британију, понајвише акцији коју су покренули његови пријатељиса универзитета, а нарочито Макс Борн, његов професор из Единбурга.
У мају те године, морао је да потпише заничну изјаву којом се обавезао на чување тајности података које је сазнао или до којих дође у свом раду. Др. Рудолф Пиерлс, пореклом Немац, професор математичке физике на универзитету у Бирмингему понудио му је посао у тајној служби, који није био толико изразито плаћен. Упозорење о комунистичкој припадности је занемарено. Фуш је прошао све провере и испитивања. Фуш је иначе 18 месеци пре него што је добио свој стан живео код Пиерлсових. Професор и његова жена били су међу утицајним личностима које су се заложиле да Фушу буде додељено немачко држављанство. А поседовање тог држављанства било је од значаја за националну безбедност. Положивши заклетву краљу Фуш је 7.августа 1942. добио британско држављанство.
Међутим, оно што никоме није рекао јесте да је он већ био заврбовани совјетски агент. Како се касније испоставило Фуш је преко пријатеља из Британске комунистичке партије ступио у контакт са Александром Симоном Давидовичем Кремером, секретаром војног аташеа совјетске амбасаде у Лондону. Одржали су неколико сусрета у Кенсингтону, предао му копије званичних извештаја и личних извештаја од интереса за Совјете.
Приликом другог сусрета са немачко-јеврејском избеглицом под именом Соња предао је најновије резултате англо-америчких истраживања о атомској бомби. Њено право име је било Рут Кужински, била је совјетски агент која је оперисала у Оксфорду. Сусрет у околини Бамберија био је везан за инструкције како Фуш треба да ступи у везу са совјетским агентима у Њујорку, пошто је одлазио у САД где је био укључен у заједнички пројекат развоја атомске бомбе.
Американци су по доласку Фуша у САД издали му одмах сертификат поверљиве особе, нису га чак ни детаљно проверили. Одмах је укључен у рад постројења за гасну дифузију. Једне суботе јануара 1944 Фуш се на Ист Сајду сусрео са својом везом.Знак распознавања била је тениска лоптица у руци. Пришао му је мушкарац под именом Рејмонд. С тиме је озваничена сарадња која је Москви омогућила да убрзо после САД стекне атомску бомбу.
Крајем 1944. Фуш није дошао на задња два уговорена састанка. Наиме наређено му је било да се хитно придружи Роберту Опенхајмеру у бази Лос Аламос у Новом Мексику. Тамо је требало да буду извршене радње монтаже и порвере атомске бомбе.. Са својим контактом Фуш је ступио поново јануара 1945. Испоставило се да се за совјетског агента чекање вишеструко исплатило.Научник Фуш директно је совјетској вези однео све детаље испитивања атомске бомбе. Открио му је и тајну друге нуклеарне бомбе да је то била плутонијумска. У информацијама које је доставио били су и прецизни детаљи како израдити атомску бомбу, састав и комоненте које се уграђују, као и подаци о најновијим сочивима уз чију помоћ се иницира експлозија у унутрашњости бомбе, после чега долази до нуклеарне реакције.У јуну 1945. Фуш је открио да се наредног месеца очекује проба и да ће он имати прилику да то посматра. Одбио је понуду везе да му буде исплаћено на руке 1.500 долара.
Наредни састанак је био у септембру 1945. Над Јапаном испробане су уранијумска и плутонијумска бомба августа 1945. Тад је Фуш испричао детаље са пробе. Такође испричао је и детаље о бомбама бачене на Хирошиму снага, материјал и како је изазвана експлозија. Веза је после тога изненада нестала. Фуш се вратио у Велику Бритнију. Тад је сазнао за хапшење неких својих пријатеља, али њега нико није могао са њим да повеже. Фуш је добио посао у Британском истраживачком атомском центру. Сав се предао новом послу. Путовао често на релацији Лондон-Вашингтон, учестововао на конференцији о чувању тајни о атомском оружју, истих оних које је он предао Совјетима. Руси га нису уопште више контактирали, а онда 1947, Руси са Фушем успостављају поново контакт. У једној кафани на северу Лондона добија 100 фунти. Наредних месеци Русима доставља све податке о новом британском нуклеарном реактору Виндскејл на северозападу Енглеске, као и све податке докле су Британци стигли у развоју нукеларне технологије.
У октобру 1949 месец дана пошто су амерички извиђачки авиони регистровали експлозију прве совјетске атомске бомбе, Фуш је саминицијативно отишао код шефа обезбеђења у Харвелу и пријавио да је његов отац који је остао у Лајпцигу који је био у совјетској зони утицаја изабран за професора теологије и да би то могло бити искоришћено против њега и да ли због могућег извлачења Руса информација о Фушу треба да да отказ. Шеф је био изненађен и није знао шта да му каже. Контактирао је Ми 5. Међутим, оно што Фуш није знао било је да је ФБИ, Ми 5 и Ми 6 већ су дуже време пратили и да су пуне две године знали да је он кртица која Русима доставља информације о атомској бомби. Све је почело кад је ухваћена једна порука из својетске амбасаде у Вашингтону упућена у централи Војне обавештајне службе. Провером кретња утврђено је да је та кртица могао бити само Фуш.
Фуш је убрзо ухапшен. Испитивао га је Вилијем Џејмс Сквадон ислледник који је саслушавао и Кима Филбија. На два састанка Фуш је све порицао, али 13. јануара 1950 променио је исказ и одлучио да све призна.. Фуш је тако признао да је седам година радио за Русе, а шок је уследио кад је до детаља испричао како је одао Москви тајну како израдити атомску бомбу. Фуш је своје признање потписао 27. јануара 1950. На суђењу које је организовано признао је сва четрири кривична дела . Суђење је трајало укупно сат и 45 минута. Из суда је послат на издржавање казне затвора од 14. година. Током издржавања казне затвора одузето му је и британско држављанство. У време његовог хапшења Руси су опрали роке од свега и демантовали да су са Фушом имали било какву везу. Фуш је укупно издржао девет година робије и пуштен је због доброг владања . Затвор је напустио 22. јуна 1959. Пошто је био лице без држављанства депортован је у Источни Берлин. У источном Берлину на аеродрому му је приређене срачни дочек, дато му је и држављанство ДДР-а и место директора Института за нукеларну физику поред Дрездена.