Пише: Данко Боројевић
Још док су трајале борбе за деблокирање гарнизона ЈНА у Вуковару, у оквиру Оперативне зоне Осијек хрватског Збора народне гарде (ЗНГ), формиран је Самостални ваздухопловни вод (Самостални зракопловни вод), 8. октобра 1991. године.
Вод је формиран од људства и технике Привредне авијације Осијек и Аероклуба Осијек. Одмах по формирању, вод је почео да делује у тој зони. Радни коњ вода био је пољопривредни авион Ан-2. У последњим данима борбе за Вуковар, из авиона Ан-2 су уз помоћ падобрана избацивани сандуци са потребним потрепштинама и муницијом опкољеним припадницима ЗНГ.
Истовремено, архаични двокрилци су употребљавани и за нападе на положаје ЈНА. У боце са гасом, оружари вода су уместо гаса ставили експлозив и тако направили такозване бојлер-бомбе. Њих су пилоти избацивали изнад положаја ЈНА. То је постало фрустрирајуће, те се из Краљева у зону борбених дејстава упутио 310. ссрп ПВО. Покушај обарања авиона противавионским топовима био је неуспешан, те је проблем морао да реши Куб. Један Ан-2 са посадом Марком Живковићем који је био оснивач вода и Мирком Вукушићем као и падобранцима Анте Плазибат и Раде Грива, оборен је изнад села Оток поред Винковаца 2. децембра 1991. године.
Занимљиво да је, погођени авион још дуго показивао свој одраз на радарском екрану, тако да су послуге СЛО лансирале ракете све док одраз авиона није нестао са екрана радара. Обарањем овог авиона, вод се повлачи са локалног аеродрома у дубину Хрватске, чиме престаје његово деловање у зони дејстава.За израду текста коришћена књига:
Данко Боројевић, Драги Ивић, Жељко Убовић, Зоран Вукосављевић, Небески штит са земље, самоходни ракетни систем 2К12 Куб-М/Квадрат, Рума, 2020.