Пише: Данко Боројевић
Октобарски рат који је вођен 1973. године на Блиском Истоку, познат је и као Јом Кипурски (Дан покајања) или Рамазански рат, јер је почео на дан тих верских празника.
Историјски гледано, Израел је своју стратегију супериорности оружаних снага заснивао на јаким ваздухопловним и оклопним снагама и брзој мобилизацији. Да би се супротставио овој израелској стратегији, Египат је против јаке израелске авијације навикнуте на превласт у ваздуху супротставио „непробојни“ кишобран ракетне ПВО.
Вештим коришћењем верских празника: муслиманског Рамазана у египатским снагама са дозволом официрима за „мала ходочашћа“ и јеврејског Јом Кипура, када су у Израелу 48 часова све активности паралисане, брзим изненадним нападом постигнут је циљ спречавање довршења израелске мобилизације и преласка израелске војске у моћну ратну армију.
Користећи се искуствима из рата у Вијетнаму, као и поукама из првих сукоба на Блиском истоку, у израелско-арапском рату 1973. године обе зараћене стране су у своју организацију и начин употребе снага унеле бројне новине. Арапске снаге су за овај рат извршиле темељне и дуготрајне припреме. Египћани су у односу на 1967. годину толико унапредили свој радио-саобраћај и правила понашања тако да и из њега Израелци нису могли прибавити никакве податке који би их упозоравали на предстојећи напад.
У припремама за рат египатске и сиријске снаге извеле су висококвалитетну стратегијску обману. Поред учесталог израелског извиђања територије Египта и Суецког канала, Египћани су довели скоро на саму обалу Канала све инвазионе снаге с потребним залихама и понтонска средства за форсирање Канала, а да нису било чиме упозорили израелско извиђање на будуће догођаје. Оклопне јединице египатске армије кренуле су у напад из великих маневара, а понтонске јединице дошле су у ноћи пре напада.
РВ Израела, без сумње, било је изненађено, или је потценило реалну снагу, ефикасност и обученост РВ арапских земаља, а пре свега РВ Египта, због чега су искуства и шаблони из 1967. године примењени у прва два дана рата довели до неуспеха, губитака и неизвршења основног задатка тј. нереализације превласти у ваздушном простору и слободе ваздухопловне подршке на бојишту.
Тиме су снаге КОВ Израела биле хендикепиране, јер су биле научене на пуну подршку РВ. Из примењених начина маневра авијацијом и масовне употребе убојних средстава, при нападу на РЈ ПВО, види се да су Израелци масовно користили искуство из последњег периода рата у Вијетнаму, када су Американци постизали значајне успехе. Међутим, ефикасна ПВО Египта, смањила је оквире ефикасне употребе и улоге РВ Израела.
РАСПОРЕД ПВО ЈЕДИНИЦА ЕГИПТА
Општи распоред РЈ ПВО Египта покривао је и главну групацију аеродрома уз Нил и западније од њега. На пример, правац Исмаилија – Каиро браниле су две бригаде РЈ ПВО опремљене РС СА-75Мк двина/ С-75М волхов (SАМ-2) и С-125 нева (SAM-3) и један дивизион опремљен РС 2К-12 куб (SAM-6) с 26 ватрених положаја по дубини. У складу с таквим груписањем РЈ ПВО и начином употребе ловачке авијације развијена је и мрежа ВОЈ и ВОСт од Суецког канала у дубини, и то ВОЈ у две и ВОСт у три линије.
Ловачка авијација водила је борбу претежно на малим висинама, где су основна средства ПВО били ПАА оруђа 20, 23 и 30 мм. Скоро сва навођења вршена су са земље, а вршила их је служба ваздушног осматрања и навођења. У току дана извршавана су 1-2 излаза (полетања) ловачке авијације. При заштити аеродрома увођење ловачке авијације у борбу било је најраније на 20 а најкасније на 4 км од аеродрома.
По резултатима дејства, РЈ ПВО оцењене су као високо ефикасне, с тим што је по оценама Команде ПВО Египта најефикаснији био ракетни систем 2К-12 куб, а затим С-125 нева. Нема поузданих података о броју лансираних ракета по сваком РС и обореном авиону (према неким подацима та бројка се креће од 4 до 6 ракета по авиону).
Садејство с лаким преносним ракетним системима није добро функционисало, па је оборен велики број сопствених авиона. За РВ Израела подједнако изненађење је представљало лансирање у снопу до седам ИЦ ракета типа 9М-32 стрела-2, што је у великој мери парирало „одвођењу“ ракете од авиона уз помоћ ИЦ мамаца.
ОДНОС ВАЗДУХОПЛОВНИХ СНАГА СУКОБЉЕНИХ СТРАНА
Бројно стање РВ и ПВО сукобљених страна пред сам рат је било следеће:
Египат је као најопаснији противник Израела располагао са 220 ловаца МиГ-21, 60 МиГ-19С, 200 МиГ-17, 120 СУ-7Б, 18 стратегијских бомбардера ТУ-16, 10 лаких бомбардера ИЛ-28, 50 транспортних авиона ИЛ-14 и АН-12 и 140 хеликоптера Ми-1, Ми-4, Ми-6 и Ми-8. Снаге ПВО су располагале са 20 батерија РС СА-75Мк двина и С-75М волхов, 85 батерија РС С-125 нева и 40 батерија РС 2К-12 куб. Поред тога ту је било присутно и око 1300 противавионских топова од чега 800 самоходних ЗСУ-23/4 шиљка и вучних топова 23 мм ЗУ-23 и око 500 топова калибра 57 мм како вучних, тако и самоходних АСУ-57/2. Као допуна свему било је и стотињак лако преносних ракетних лансера ракета З-В 9М-32 стрела-2.
Сирија је располагала са 200 ловаца типа МиГ-21, 40 МиГ-19, 80 МиГ-17, 80 СУ-7БМ и 36 хеликоптера Ми-4, Ми-6 и Ми-8. Непосредно пред рат Сирија је примила од СССР и 16 нових јуришника типа СУ-20 које није употребила у рату. А непосредно пред крај рата добиће и тада најмодерније ловце типа МиГ-23М и МС укупно 4 авиона. Авиони МиГ-23 ће се сукобити са РВ Израела тек 1982. године. Од РС Сирија је располагала с 20 батерија РС СА-75Мк двина и С-75М волхов, са 17 батерија РС С-125 нева и 32 батерије РС 2К-12 куб. Ту је било и око 900 противавионских топова од чега 160 самоходних ЗСУ-23/4 шиљка, 260 ЗУ-23 и 300 калибра 57 мм. Поред тога Сиријци су имали и РС З-В 9М-32 стрела-2.
Ирачани су непосредно пред рат добили нове бомбардере типа ТУ-22, које нису употребили у рату. Алжирци су били ангажовани искључиво као заштита главном граду Египта Каиру и делимично су летели изнад Суецког канала.
Израел је у рат ушао са 130 ловаца Ф-4 фантом-II, 160 јуришника А-4 скајхок (A-4 Skyhawk), 60 авиона мираж-III (већина произведени у Израелу под ознаком нешер), 50 супер мистери Б-2 (Super Mystere B-2), 60 авиона мистери-IV и ураган, 10 ваутоур, 6 извиђача РФ-4, 50 транспортних авиона Ц-47, норатлас, Ц-97 и Ц-130 херкул (C-130 Hercules), 12 хеликоптера супер фрелон, 8 ЦХ-53, 25 АБ-205 и 20 алует. Поред тога, у ПВО Израел је имао 12 батерија РС МИМ-23 хоук (MIM-23 HAWK) и око 1000 противавионских топова 20, 30 и 40 мм.
РАТНИК ИЗ СЕНКЕ
До избијања отвореног сукоба са Израелом октобра 1973. године, Совјети су Египту испоручили око 40 батерија ракетног система Куб/Квадрат који је на западу означен као SAM-6 Gainful. Оне су по правили биле распоређене у ракетне јединице ПВО (РЈ ПВО) Армије Египта. У египатској војсци ПВО је засебан, четврти вид оружаних снага који је задужен за противваздушну одбрану територије и трупа у Египту.
Ракетни дивизиони система Куб/Квадрат у египатској војсци били су самостални и директно су потпадали под команду Команде ПВО. Како се ПВО у Египту као посебан вид војске делила на територијалну и трупну, Куб је био у саставу трупне ПВО заједно са самоходним противавионским топовима ЗСУ-23/4 Шиљка. Самостални ракетни дивизиони Куб имали су између три и четири батерије у свом саставу.
Део батерија Куб био је распоређен као заштита важних објеката у Египту, део је био у систему ПВО на Синају а део у систему трупне ПВО Друге и Треће армије КоВ Египта.
Систем ПВО Египта развијен је био по целој дубини и њиме су, сем оружаних снага на бојишту, били обухваћени и важни објекти у дубини територије.
У том систему биле су изражене две основне компоненте: снажна непосредна заштита дела борбеног поретка на фронту и у дубини у склопу ПВО трупа – са самоходним противавионским топовима (СПАТ) ЗСУ-23/4 Шиљка, РС Куб и лаким преносним ракетним системима (ЛПРС) 9М-32 Стрела-2, и ПВО по простору у склопу ПВО територије – са ловачком авијацијом и РС Двина, Десна, Волхов и Нева.
Сирија је располагала са 32 батерија РС Куб, она је слично организовала распоред снага као и Египат, стим што је њено тежиште било одбрана зоне главног града Дамаска, дела границе са Либаном и Голанска висораван.
Египат је у зони Суецког канала, делти реке Нил и рејону главног града Каиро организовао ПВО комбиновано у виду појаса и непосредне ПВО појединих важнијих објеката попут Порт Саида, Александрије и Каира. У склопу ракетне ПВО биле су три узастопне линије ватрених положаја (ВП). Прва се протезала на дубини од 8-15 км, друга на 15-30 км и трећа на 30-35 км иза Канала. Међусобно растојање и одстојање између ВП ракетних дивизиона (батерија) износило је у просеку 8-15 км, чиме је створена вишеслојна ракетна ватра (3-4 слоја) на свакој тачки, односно изнад сваког ВП ракетног дивизиона (батерије).
Овако груписање и постројавање РЈ ПВО обезбедило је снажну непосредну заштиту групација КоВ у зони Канала и источно на дубини до 15 км. Египат је ту распоредио три дивизиона са по четири батерије РС Куб, уз остале РЈ ПВО.
ПВО на сиријском фронту била је организована слично и обезбеђивала је непосредну заштиту снага КоВ на Голанском фронту, рејону Дамаска и на више аеродрома који су се налазили у овом рејону. Сирија је овде поред осталих РС ПВО распоредила и четири самостална ракетна дивизиона са по четири ракетне батерије система Куб.
Ватрени положаји батерија РС Куб брањени су обично са по једном мешовитом батеријом састава: један вод СПАТ ЗСУ-23/4 Шиљка и са по једним одељењем ЛПРС Стрела-2, који су се налазили у формацијском саставу сваког ракетног и ракетно-техничког дивизиона.
Ватрени положај ракетног система Куб уређивани су тако, што су на њима изграђени армирано-бетонски заклони и за возила – лансирне рампе (ЛР), које се налазе у склоништима и кад се не дејствује. Возила ЛР излазе из заклона само за време гађања на изграђену платформу са грудобраном, а по завршеном гађању и постављању нових ракета поново се враћају у склониште.
У близини основних ВП изграђена су по 2-3 резервна ВП, односно лажна ВП на којима су размештене макете ракетних средстава, које служе за обмањивање а у случају потребе и за маневар и поседање стварних јединица.
Маскирање ВП маскирним средствима било је делимично, али често на сигнал о појави и налету авијације противника, вршено је задимљивање целих ВП помоћу димних генератора и кутија. Припрема за извршење гађања РС Куб износила је свега пет минута, док је за систем Нева то време износило два сата и десет минута.
Проблем садејства јединица током рата била је озбиљан проблем, тако да јединице ПВО нису често пратиле успешан маневар КоВ. Тако су прва ремештања батерија Куб, која су иначе самоходна средства, извршена тек после 48 часова након што су јединице КоВ успешно форсирале зону Канала. У неким јединицама средства уопште нису померана током трајања рата.
Наставак следи
За израду чланка коришћен текст у рукопису, Данко Боројевић, Драги Ивић, Рај и пакао обећане земље, 2010. године.
Данко Боројевић, Драги Ивић, Ратна крила Мојсијевих синова, 2010. године.
Генералштаб ЈНА I управа, интерно, Четврти арапско-израелски рат Октобар 1973, Војна штампарија, Београд, 1974.
Данко Боројевић, Драги Ивић, Жељко Убовић, Зоран Вукосављевић, Небески штит са земље, самоходни ракетни систем 2К12 Куб-М/Квадрат, Рума, 2020.