Piše: Danko Borojević
Rat koji je u svetskoj vojnoj i istorijskoj literaturi pounat kao “Četvrti arapsko-izraelski rat”, zvanično je otpočeo 6. oktobra 1973. godine. Bio je to šok za ceo svet, koji je bio naviknut na činjenicu da su Izraelci bili do tada nepobedivi. Međutim, sam početak sukoba, kao i uvek demantovao je sve.
OPERACIJA PRELAZAK: PRVA FAZA RATA
Egipćani su počeli vazdušne napade 6. oktobra 1973. godine oko 14 časova. Više od 200 aviona je napalo izraelske položaje, aerodrome i radarske instalacije. U operaciji „Badr“ (operacija Prelazak) egipatska avijacija napala je šest izraelskih aerodroma. Prvog dana rata Egipat je izgubio 16 aviona i 20 helikoptera, mada su Egipćani tvrdili da su izgubili 10 aviona. Egipćani su postigli iznenađenje.
Za 50 minuta, umesto planiranih tri časa, prešli su Kanal, zauzeli Bar-Lev liniju i uništili skoro sve izraelske oklopne snage na Kanalu. Zahvaljujući pre svega vatrogasnim šmrkovima, koji su bili odlično sredstvo za rušenje visokih nasipa peska, Egipćani su brzo osvojili utvrđenu Bar-Lev liniju.
Probijaći Bar-Lev liniju i zauzimajući desnu obalu Kanala, Egipćani su uništili 60% od 270 izraelskih tenkova koji su krenuli u kontranapad. Egipatski lovci MiG-21 su zaustavili izraelski vazdušni napad oborivši 4 lovca miraž-III uz gubitak jednog MiG-21. Isti dan sirijski avioni MiG-17 su napali izraelske položaje na Golanskoj visoravni. U napadu na Egipćane 6. oktobra nekoliko lovaca F-4 su napali helikoptere Mi-8 koji su prevozili komandose. Pet helikoptera Mi-8 je oboreno. Tokom prvog dana rata egipatski bombarderi TU-16 su napali Tel Aviv s raketama AS-5 kelt (AS-5 Kelt). Međutim, rakete nisu pogodile cilj zahvaljujući izraelsakim lovcima koji su ih oborili.
Ujutro 7. oktobra RV Izraela je trebalo da pokrene masovne vazdušne napade, protiv egipatske PVO, ali je to otkazano zbog sirijskog napada na južni Golan. Do večeri 7. oktobra Egipćani su ovladali desnom obalom Kanala i većim delom Sinajskog poluostrva. U tim borbama Irael je izgubio 150 tenkova, a Egipat 20 tenkova i 280 ljudi. Istog dana na sirijskom frontu, Izrael gubi 36 aviona od dejstava PVO Sirije (30 A-4 i 6 F-4). Gubitke im je naneo RS SAM-6. Ono što je zanimljivo je to da je veoma mali broj pilota uspeo da se spase katapultiranjem. U jednom trenutku Izraelci su gubili iznad Golanske visoravni tri od pet aviona, koji su kretali u napad. Nakon što su ovladali Kanalom i većim delom Sinaja, Egipćani iznenada zaustavljaju dobro koordinisan napad. Ova fatalna egipatska greška promeniće ishod rata. Dana 8. oktobra avioni F-4E RV Izraela su napali sirijske aerodrome. Istog dana su bombama pokušali da napadnu egipatske pontone na Sueckom kanalu. Na četiri MiG-17 su dejstvovali vatrom.
Zanimljivo je da su u prva tri dana borbi Izraelci izgubili na desetine aviona, prema nekim izvorima možda čak i 50, na prednjoj zoni odbrane Sueckog kanala. Ovi
gubici su bili više nego dupli u odnosu na rat iz 1967. godine. Zbog toga su šokirani Izraelci u jednom trenutku, prestali da lete unutar 10-15 milja od Kanala. Međutim,
teško stanje na frontu zahtevalo je krajnje napore RV Izraela, poseno na kritičnom frontu prema Siriji. Tokom prve nedelje rata, RV Izraela izgubilo je između 78-90
aviona, što je predstavljalo znatan procenat njegove operativne snage (pretpostavka je da je to između 20-25%).
Dakle, general-major Benjamin Peled je načelnik štaba RV Izraela na sastanku sa Henrijem Kisindžerom, naveo činjenica da je posle prvih sukoba izraelska vazduhoplovstvo je imalo 69-70 posada, što je dovoljno za 80-100 borbenih aviona F-4E Fantom-II. Požalio se i na probleme koje su imali napravljene raketne jedinice opremljene sistemom Kub.
Prvi dani vazdušne kampanje bili su traumatični za izraelske vazduhoplovne snage. U prva tri sata na južnom sektoru Izraelci su izgubili 14 borbenih aviona.
U zoru 7. oktobra na frontu prema Siriji pešadijski bataljon kojim je komandovao potpukovnik Oded Erez trpio je teške gubitke od strane sirijskih snaga.
Potpukovnik Erez je pozvao u pomoć izraelsku avijaciju. U prvom naletu izgubljena su četiri aviona A-4E Skajhok (A-4E Skyhawk) u drugom naletu oborena su još dva Skajhoka. Sirijske RJ PVO bile su ubojite. Izraelski pešadinci gledali su to u neverici i očaju. S obzirom na takve gubitke, Erez više nije tražio pomoć avijacije.
Vazduhoplovne snage Izraela pokušale su istog dana sprovesti planiranu operaciju na severu sirijskog fronta. Operacija je postala poznata kao operacija „Dugman“.
Međutim kao i na jugu istog fronta, operacija je bila bezuspešna. Izraelci u tom trenutku nisu raspolagali sa informacijama o položajima raketnog sistema Kub. Vazduhoplovstvu je od strane KoV, dobijalo očajničke zahteve da se omogući vazdušna podrška napadnutim izraelskim jedinicama na Golanskoj visoravni. Međutim, uspešnu podršku izraelske avijacije svojim snagama na zemlji, sprečio je efikasan odgovor RJ PVO sirijske vojske. Dejstvo RS Kub tih dana bilo je ubitačno za Izraelce. Izraelski napadi u operaciji „Dugman“ imali su za rezultat uništenje samo jedne baterije Dvina uz gubitak od šest aviona F-4E, sa još deset teško oštećenih aviona.
Propast operacije „Dugman“, nazvan je najvećim porazom u istoriji RV Izraela. U takvoj situaciji podrška trupama na zemlji nije ostvarena, uz gubitak poverenja u
sposobnost samog vazduhoplovstva u mogućnost ostvarenja kontrole u vazduhu. Do kraja 7. oktobra, u 272 borbena leta iznad Golanske visoravni Izraelci su izgubili
14 aviona.
Ujutro 9. oktobra 1973. godine ambasador Izraela u SAD Simha Dinic (Simcha Dinitz) obavestio je tadašnjeg državnog sekretara SAD Henrija Kisindžera o gubicima RV Izraela. Naime, do 09:00 časova tog dana Izrael je bio izgubio 14 fantoma-II, 28 skajhokova, tri miraža-III (Mirage-IIIC), četiri super mistera (Super Mystere), ukupno 49 borbenih aviona, kao i 500 tenkova. Kisindžer, onako šokiran je na to rekao: „500 tenkova! Koliko ih još imate“?
Za 7. oktobar navodi se podatak da su avioni F-4E obavili 187 borbenih letova, izgubili sedam aviona, dva su bila teže oštećena a 14 lakše. Za isti dan navodi se podatak da su avioni A-4E obavili 278 borbenih letova, oboreno je 10 aviona, četiri su teže a 22 lakše oštećena.
U prvim danima rata, Izraelci su u proseku gubili jedan od šest aviona skajhok i jedan od četiri aviona fantom. Američki izveštaji zabeležili su podatak, da su Izraelci dočekali 6. oktobar sa 86 aviona F-4E u operativnom stanju. Do 15. oktobra kad su Izraelu pristigle prve zamene za avione, operativno je bilo svega 59 aviona F-4E, što je bilo nešto više od 31% operativnosti za deset dana rata.
Prva tri dana rata za Izrael su bili najteži, pošto su Egipćani iz samo njima poznatih razloga do tada veoma uspešnu operaciju zaustavili i prešli u odbranu na
dostignutim linijama. Izrael je dobio mogućnost da se prvo obračuna sa Sirijom.
Efikasnost RS Kub, primorala je Izraelce na improvizaciju, koja je istovremeno bila i skupa. Izraelska avijacija koristila je različite postupke radi smanjenja efikasnosti RS Kub. Tako su osmatrači na zemlji i helikopteri pratili trenutak kad će rakete biti lansirane, te su onda obaveštavali pilote aviona da napuste zonu
lansiranja. Osim toga na baterije Kub vršen je direktan napad avijacije. Prvo su avioni dolazili do zone uništenja na većoj visini, zatim bi prelazili na ekstremno nizak profil leta prateći konfiguraciju terena, tako bi dolazili u mrtvi ugao lansiranja raketa Kub. Onda bi iskakali na veću visinu i odbacivali bombe ili lansirali rakete. Za ovaj manevar, bilo je neophodno znati gde su vatreni položaji baterija Kub. Budući da arapske posade uglavnom nisu menjale vatrene položaje, to za Izraelce nije bio problem da znaju gde se oni nalaze. Ove očajničke mere su bile improvizacije za očajničku situaciju. Takođe su Izraelci, lansirali tokom tih dejstava i određen broj protivvradarskih raketa Šrajk (Shrike).
Četvrtog dana rata, Izraelci su se okrenuli vođenju vazdušnog rata i donekle kopnenim operacijama kako bi arapske snage izvukli ispred kišobrana PVO raketa. Koncentrišući se prvo na Sirijce, oni su uništili polovinu njihove PVO na frontu. Izraelcima na ruku je išlo i to što su Sirijci ispalili gotovo sve svoje Kub rakete. Takođe im se pripisuje i uništenje operativnog centra PVO Sirije, što je ozbiljno ugrozilo efikasan rad sistema PVO. Ubrzo su Sirijci izbačeni iz rata.
OPERACIJA NIKL GRAS: DRUGA FAZA RATA
Pod pritiskom SAD i SSSR proglašava se privremeni prekid vatre na kopnu 12. oktobra, što Izraelu omogućuje da završi mobilizaciju svojih rezervnih snaga.
Vazdušnim liftom koji su organizovale SAD za Izrael i SSSR za arapske saveznike uz snabdevanje i s mora koji je počeo 10. oktobra, sukobljene strane su dobile veliku količinu ratnog materijala. Sovjeti su Egiptu i Siriji isporučili 1200 tenkova, 300 aviona MiG-21 i zalihe municije ukupne tonaže 48000 tona (Egipat je primio 33000 tona a Sirija 15000 tona).
Po naređenju predsednika SAD Niksona, počinje operacija snabdevanja Izraela vojnim materijalom iz arsenala američkih oružanih snaga. Operacija je dobila kodni naziv „Nikl gras“ (Nickel Grass). Operaciju su izvršavali američki transportni avioni C-141 i novi C-5. Prelet je vršen do Portugala, gde su se avioni punili gorivom i onda leteli do Izraela. Tokom izvođenja te operacije Izrael je dobio jednomesečnu zalihu vojnog materijala od 27900 tona municije i 56 aviona. Avioni F-4E njih oko 36 su bili iz inventara RV SAD i to iz 4. taktičkog borbenog skvadrona i 401. taktičkog borbenog skvadrona RV SAD. Zatim su dobili i 20 aviona A-4 skajhok (tip aviona koji je imao najveće dotadašnje gubitke u borbenim akcijama). Dok je na nosačima aviona iz sastava RM SAD čekalo još 40 A-4 za slučaj potrebe.
Tokom leta sovjetskih i američkih transportnih aviona, ruta se preklapala, te je često dolazilo do bliskih susreta transportnih aviona velikih sila. Međutim, postojao je prećutni „džentlmenski“ sporazum o preletu između Sovjeta i Amerikanaca. Po sretanju, avioni bi samo nastavljali dalje ka svom cilju.
Zahvaljujući vazdušnom liftu i završenoj mobilizaciji Izrael je spasen. Dana 13. oktobra jedan F-4 je teško oštećen od dejstava PAA, tokom napada na aerodrom u Damasku. Pri povratku avion se zapalio, a posada se katapultirala. Do 14. oktobra Izraelci su vratili sve teritorije koje su izgubile na frontu sa Sirijom i prodrli su dvadesetak kilometara duboko u sirijsku teritoriju, čime je Sirija izbačena iz rata. Napadi na sirijske aerodrome prestaju 14. oktobra, dok su na egipatske još trajali.
Da bi omogućili sprovođenje plana svojim OMJ čiji je zadatak bio da slome oklopni klin egipatske armije, i da inicijativu na kopnenom delu ratišta preuzmu izraelske snage, avijacija Izraela će 14. oktobra u poslepodnevnim časovima izvesti napad kod El Mansoura.
Vazdušna bitka kod El Mansoura je jedna od najvećih bitaka u vazduhu tokom Jom Kipurskog rata. Bitka se odigrala iznad grada El Mansoura u blizini delte reke Nila, na čijem je obližnjem aerodromu bazirao 104. vazduhoplovni puk RV Egipta, koji je tokom celog toka rata predstavljao udarnu pesnicu lovačke avijacije Egipta u sukobu sa lovcima RV Izraela. Zadatak RV Izraela je bio uništiti 104. vazduhoplovni puk i preuzeti potpunu kontrolu vazdušnog prostora, pri čemu je trebalo sprečiti isti da pruži lovačku zaštitu egipatskim oklopnim jedinicama, koje su istog dana krenule u opšti napad na izraelske oklopne jedinice.
Izraelski avioni su se egipatskoj vazduhoplovnoj bazi približavali iz pravca Sredozemnog mora. Negde oko 15 časova i 30 minuta jedinice VOJIN su obavestile svoje snage da se vazduhoplovnoj bazi približava 60 aviona sa Sredozemnog mora u tri pravca. Jedan talas je prilazio iz pravca Port Saida, drugi iz pravca Damieta i treći iz pravca Baltima, zapadno od Damieta. Hosni Mubarak je naredio svojim lovcima da presretnu sve tri napadačke formacije neprijatelja. Odmah po poletanju 16 lovaca MiG-21 je formiralo zaštitni kišobran iznad grada. Zadatak te grupe lovaca bio je da razbiju formaciju izraelskih aviona, i da ih tako ranjive prepuste drugom talasu lovaca MiG-21 koji su upravo poletali.
Pored 16 lovaca MiG-21 koji su upravo poleteli u drugom talasu, kao ispomoć lovačkim snagama koji su u tom trenutku vodili borbu iznad El Mansoura, iz baze Tanta poletelo je 8 lovaca MiG-21. Lovci MiG-21 su presreli izraelsku formaciju, desetak kilometara severno od El Mansoura. U 15 časova i 38 minuta egipatske radarske instalacije su otkrile drugu grupu izraelskih aviona. Ta grupa od 16 aviona dolazila je preko Mediterana u brišućem letu, na nju je iz baze Ebu Hamad poslato 8 lovaca MiG-21. Počela je ogorčena vazdušna borba.
U jednom trenutku u vazdušnim duelima bilo je uključeno 64 lovca MiG-21 i oko 120 izraelskih aviona F-4 i A-4. Nekoliko izraelskih aviona uspelo je da stigne do aerodroma i da ga bombarduje. U 15 časova i 52 minuta radari otkrivaju novi talas od 60 izraelskih aviona. Zadatak ovog talasa izraelskih aviona bio je da napadne ciljeve koje nisu uništila prethodna dva napadačka talasa. Prema toj grupi je poletelo 8 lovaca MiG-21, 102. vazduhoplovnog puka iz baze Inshas u blizini Kaira radi presretanja ovog poslednjeg talasa. Nakon što u potpunosti nisu postigli svoj cilj uništenje vazduhoplovne baze kod El Mansoura, izraelski avioni su se počeli izvlačiti iz borbe.
Poslednji izraelski avioni napustili su ovaj prostor u 16 časova i 08 minuta. Ova vazdušna borba trajala je 53 minuta, Izrael je izgubio 17 aviona a Egipat 7 aviona. Iako izraelski avioni nisu u potpunosti ostvarili zadati zadatak, ipak su postigli drugi važniji cilj, omogućili su izraelskim oklopnim jedinicama pobedu u tenkovskoj bici koja se vodila u istom trenutku kada i vazdušna bitka kod El Mansoura.
© Israel Defense Forces, IDF, צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵלNakon što je Sirija izbačena iz rata, Izraelci počinju da smišljaju način da unište jake egipatske oklopne snage na Sinaju. Budući da su Egipćani iz nepoznatih razloga još 9. oktobra zaustavili svoj munjeviti prodor, Izraelci su imali vremena da izbace Siriju iz rata i da smisle klopku za egipatske tenkove.
Egipćani su svoje oklopne snage izvukli ispod PVO kišobrana i bez zaštite lovačkih aviona poslali u napad na izraelski oklopni bataljon. U cilju prodora kroz izraelsku odbranu i zaposedanje prevoja Mitla, Gida i Kamfija, Egipćani izvode napad samo s tenkovima.
Izraelci su im pripremili dinamičnu zasedu, sastavljenu od tri elementa. Prva dva su činili tenkovi, a treći helikopteri i borbeni avioni. Kada je masa s više od 1000 egipatskih tenkova krenula u napad, suprotstavio im se izraelski oklopni bataljon koji se povlačio pod borbom. U tom trenutku aktiviran je mehanizam postavljene klopke. Izraelski tenkovi koji su bili postavljeni bočno, zasuli su Egipćane ubitačnom vatrom tenkovskih topova s bliskih odstojanja, nanoseći im ogromne gubitke.
Istovremeno su dejstvovali i helikopteri s protivoklopnim raketama tou (TOW). Iznad njih u napad su krenuli i avioni F-4E i A-4F uništavajući egipatske tenkove kasetnim bombama i vođenim raketama V-Z AGM-65A mejverik (AGM-65A Maverick). Na zemlji je nastao pakao. U ovoj najvećoj tenkovskoj bici od Drugog svetskog rata, Izrael je egipatskim tenkovima suprotstavio 750 svojih tenkova. Izraelski avioni, helikopteri i tenkovi su uništili 250 egipatskih tenkova uz gubitak 25 svojih tenkova.
Ovo je uspelo zahvaljujući, pre svega dobro smišljenom planu i izvlačenju egipatskih tenkova ispod PVO kišobrana SAM raketa. Budući da Egipćani nisu mogli da dejstvuju sa RS PVO SAM protiv izraelskih aviona, ovi su bez problema uspešno pružili vazdušnu podršku svojim tenkovima.
Ova bitka je označila prekretnicu u ratu i početak kraja za egipatsku inicijativu u ratu. Inicijativa prelazi u ruke Izraelaca.
Dana 15. oktobra avioni F-4 su napali egipatske avione MiG-21. U toj vazdušnoj borbi jedan F-4 je oboren a drugi oštećen. U naredna tri dana, tokom izraelskih napada na egipatske SAM rakete tri aviona F-4 bivaju oborena a četiri teže oštećana. Dana 18. oktobra, četiri sirijska lovca MiG-17 obaraju izraelski lovci fantom-II koristeći nove rakete šafrir (Shafrir). Dva dana posle, nekoliko lovaca F-4 bivaju oboreni egipatskim raketama SAM. Do sredine oktobra, 37 aviona F-4 je izgubljeno većinom od dejstava SAM raketa i PAA. Dodatnih 6 je teško oštećeno tako da su morali biti otpisani. RV Izraela je izgubilo i 53 aviona A-4 skajhok. Gubici skajhok aviona su delimično nadoknađeni iz američke pomoći.
Izraelski general Ariel Šaron je još 12. oktobra zahtevao da mu se omogući napad na Egipćane i forsiranje Sueckog kanala. Taj zahtev će mu biti odobren 15. oktobra. Iste večeri izraelske oklopno-mehanizovane jedinice pod njegovom komandom, iskoristile su slabo branjeni prostor između 2. i 3. egipatske armije na području Gorskih jezera na Sinajskom poluostrvu i ušle su duboko na teritoriju koju su branili Egipćani. U toj operaciji Izraelci su okružili 3. egipatsku armiji i ostavili je na milost i nemilost RV Izraela. A potom prelaze preko Sueckog kanala.
Na zasedanju UN 24. oktobra usvojena je rezolucija broj 339, s pozivom svim sukobljenim stranama za prekid rata. Rat je završen izraelskom pobedom 26. oktobra 1973. godine.
GUBICI SUKOBLJENIH STRANA U AVIJACIJI
Za razliku od prethodnog Junskog rata 1967. godine, ovaj rat što se tiče gubitaka na obe strane imao je veće posledice. Pored velikih gubitaka u kopnenim snagama i vazduhoplovne snage sukobljenih strana su pretrpele teške gubitka.
Sirija je izgubila 135 aviona i 13 helikoptera. Iračani su izgubili 21 avion hanter i MiG-21. Alžirci su izgubili jedan MiG-17, koji je oboren u vazdušnim borbama sa izraelskim F-4. Libijci su izgubili četiri svoja aviona miraž-V, mada nikada nisu priznali te gubitke. Egipćani su prošli najgore jer su imali i najbrojnije vazduhoplovstvo. Izgubili su 235 aviona i 42 helikoptera.
Izraelci svoje najteže gubitke pripisuju kombinaciji RS Kub, SPAT Šiljka i LPRS Strela-2. Tako oni navode da je od ukupno 170 aviona A-4E oboreno ovom kombinacijom 53 aviona a od 177 aviona F-4E njih 33. Izraženo u procentima ova kombinacija oborila je 31% aviona A-4E i 19% aviona F-4E, ne računajući u te gubitke i deo aviona koji je otpisan zbog nerentabilnosti opravke usled težine oštećenja. Direktno je u borbama oboreno 115 aviona RV Izraela. Sistemima PVO pripisuje se obaranje 100 aviona a lovcima 15. Ako se uzme u obzir da su samo Šiljka, Strela-2 i Kub oborili 88 aviona a ostala sredstva svega 12, jasno je zašto Kub postao opsesija Izraelaca posle rata.
POUKE RATA
Ako se sagledaju dva rata, Junski rat 1967. i Oktobarski rat 1973. godine videće se da su Egipat i Sirija uložili dosta pripreme za početni uspeh u Oktobarskom ratu.
Međutim, i pored ogromne materijalne podrške Sovjetskog Saveza, početni uspeh arapskih snaga u ratu 1973. godine nije krunisan uspešnim arapskim završetkom rata. Očigledno je bilo da i Egipat i Sirija nisu bili spremni još za rat, te je zbog loših procena i brzopletosti rat završen izraelskim trijumfom.
S druge strane, Junski rat je Izraelcima doneo vojnu superiornost i pogrešno uljuljkivanje u svoju vojnu moć. Iako je Šestodnevni rat u potpunosti vojni trijumf Izraela, za Jom Kipurski rat to se ne može reći.
Bolje je reći da je uspeh pre svega Egipta rušenje „Mita o nepobedivosti Izraela“.
Ipak Izrael je uspeo da se uspešno suprotstavi napadu i da inicijativu iz ruku Egipćana preotme. Glavnu ulogu u preuzimanju inicijative odigrala je izraelska avijacija.
Naime, dejstva izraelske lovačke avijacije karakterisala su se uglavnom, u formiranju i upotrebi udarnih grupa lovačkih aviona koje su izvodile iznanadan napad odozdo nagore. Zatim, dejstvom iz zasede u vazduhu, iza prirodnih maski, u blizini borbenog dodira. Radi stvaranja uslova koji garantuju uspeh u borbi, primenjivali su demonstrativna dejstva i primenjivali su taktiku lansiranja vođenih raketa u susretnim kursevima radi razbijanja borbenog poretka protivnikovih aviona.
U Oktobarskom ratu američki transportni avioni C-5 i C-141 isporučili su Izraelu za 33 dana (ukupno 815 letova) više od 27 hiljada tona vojnog materijala od vitalnog značaja. Prvi brod stigao je sa mnogo većim teretom, ali je do tada rat već bio završen.
Takođe je i SSSR pomagao svojim saveznicima vojnim materijalom.
Rat 1973. godine nije uopšte odgovarao ni SAD ni Sovjetskom Savezu, pa su velike sile vršile koordinisani pritisak na sukobljene strane da se rat završi. Premijer Izraela Golda Meir 1974. godine podnosi ostavku, dok se Egipat okreće SAD. Ono što uopšte nije mogao postići ratom, Egipat postiže Kempdejvidskim sporazumom marta 1979. godine. Ovim sporazumom Egipat je diplomatski priznao postojanje države Izrael, za uzvrat Izrael je Egiptu vratio Sinajsko poluostrvo.
Nakon toga u sukobu sa Izraelom ostaju Sirija i PLO (Palestinska oslobodilačka organizacija). Zbog otvorenih pretnji sa teritorije Libana, Izrael 6. juna 1982. godine pokreće operaciju „Mir za Galileju“, u kojoj će u potpunosti degradirati vazduhoplovne i snage PVO Sirije. Scenario po kojem je vođena ova operacija skoro u svemu odstupa od uobičajenih metoda i s tog stanovišta predstavljala je prvorazredno iznenađenje za tadašnje istočne i zapadne vojne stručnjake.
Moćno izraelsko vazduhoplovstvo i danas gospodari nad prostorom Bliskog istoka, spremno da u svakom trenutku pokaže svoje opasne zube zmije otrovnice.
Kraj
Za izradu članka korišćen tekst u rukopisu, Danko Borojević, Dragi Ivić, Raj i pakao obećane zemlje, 2010. godine.
Danko Borojević, Dragi Ivić, Ratna krila Mojsijevih sinova, 2010. godine.
Generalštab JNA I uprava, interno, Četvrti arapsko-izraelski rat Oktobar 1973, Vojna štamparija, Beograd, 1974.
Danko Borojević, Dragi Ivić, Željko Ubović, Zoran Vukosavljević, Nebeski štit sa zemlje, samohodni raketni sistem 2K12 Kub-M/Kvadrat, Ruma, 2020.