ПРИПРЕМЕ ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ЗА ОПЕРАЦИЈУ УНА-95

Лични осврт, Пише: Данко Боројевић

Хрватска војска уочи операције „Олуја“ војно-територијално је била организована на зборна подручја (ЗП). Постојало је шест зборних подручја, и то: ЗП Госпић, ЗП Загреб, ЗП Сплит, ЗП Осијек, ЗП Бјеловар и ЗП Карловци . Свако зборно подручје конципирано је било као оперативна група која се састојала од: три до шест резервних бригада, три до шест домобранских пуковнија, једне гардијске моторизоване бригаде (по потреби и више), логистичке базе, артиљеријског дивизиона за подршку и дивизиона за противоклопну и противваздушну борбу.

Ударну песницу ХВ чинило је седам гардијских бригада, и то: 1. гбр „Тигрови“, 2. гбр „Громови“, 3. гбр „Куне“, 4. гбр „Пауци“, 5. гбр „Соколови“, 7. гбр „Пуме“ и 9. гбр „Вукови“.

По завршетку операције „Олуја“, ХВ је остала у истој организацији. С тим, што је ЗП Сплит са 4. гбр и 7. гбр узело учешће у операцији „Маестрал“.

Због проблема у координацији нападних дејства са АБиХ, као и због немилих догађања у околини Босанског Петровца и Јајца између хрватских и муслиманских снага, ЗП Сплит је још 15. септембра зауставило даље напредовање и започело са уређењима
положаја за одбрану, на достигнутим линијама.

На наговор америчког представника за Балкан Ричарда Холбрука, Хрвати на челу са својим председником Фрањом Туђманом, одлучују да ситуацију у Поуњу реше у своју корист.
Наиме, Ричард Холбрук је Туђману још 14. септембра предлагао да хрватске снаге нападну РС из правца Баније и Поуња, форсирају реку Уну и заузму Нови Град, Козарску Дубицу, Костајницу и Градишку и тако избију пред сам Приједор и одсеку Бањалуку од остатка РС.

У хрватском „Главном стожеру“, сматрали су да постоје реални услови за успешну операцију на потезу од Новог Града до Козарске Дубице и даље према Градишкој.

Операција је названа „Уна-95“ и циљ јој је био заузимање целокупне Бањалучке крајине и протеривање српског становништва са тог подручја. Из хрватске перспективе чинило се да је ситуација повољна.

Операција „Маестрал“ била је велики успех, ВРС је претрпела низ пораза и била је у неповољнијем положају. Уз то избеглички талас кретао се ка Бањалуци, отежавајући тако маневар српској војсци чији 2. КК ВРС није контролисао ситуацију у зони своје одговорности.

На основу свих ових чињеница, донесена је одлука о војном ангажовању јединица ХВ у операцији која је добила назив „Уна-95“. Циљ операције био је, да се насилним прелазом реке Уне на простору Новог Града (Босанског Новог) и Козарске Дубице
(Босанске Дубице), те прелазом Саве код Јасеновца, успоставе мостобрани, овлада простором планине Просарине те створе повољни услови за наставак дејстава према Приједору.

Туђман се није одрицао Бања Луке, те му је став Холбрука око Поуња одговарао. Иако је имао подршку ГС ХВ, одлучио се на покретање операције уз подршку Шушка.

За покретање операције „Уна-95“, уопште није знао тадашњи начелник ГС ХВ генерал збора Звонимир Червенко који је, иако начелно био за операцију, упозоравао да операција не може почети без добре припреме и разраде, јер би у супротном могло доћи до трагедије. Међутим, Туђман и Шушак нису се превише освртали на ту чињеницу.

Њима је био циљ остварити оно што нису могли с југозапада БиХ, а то је, да са северозапада крену према Бањалуци и споје се са снагама 5. К АБиХ које су требале надирати из правца Босанске Крупе, те да на тај начин заузму што више подручја како би касније могли трговати територијом.

Адмирал Домазет и генерал Готовина то су објашњавали чињеницом, како се не сме допустити 5. К АБиХ излазак на Саву. Највећи део војника из састава 1. гбр и 2. гбр био је тада на одмору. Убрзо су позвани, да се одмах јаве у своје јединице. Нису знали због чега су позвани или куда се иде.

До 16. септембра 1995. године снаге АБиХ овладале су у потпуности планином Грмеч, заузеле Кључ и наставиле напад према Босанској Крупи, Санском Мосту и Мркоњић Граду. То је био повод да се у ГС ХВ 17. септембра закључи, свакако на основу информација Обавештајне управе да су снаге 2. крајишког корпуса „потпуно разбијене“, посебно због продора снага 5. корпуса АБиХ на правцу Кључ-Сански Мост-Приједор.

На основу Холбрукових предлога и наводно повољних обавештајних процена о слабостима српских снага, донета је одлука о ангажoвању ХВ у западној Босни. Директива за напад ГС ХВ написана је 17. септембра 1995. године и добила је кодно име „Уна-95“. Директиву је потписао генерал бојник Винко Врбанац.

За напад су ангажоване снаге зборних подручја Загреб и Бјеловар, 1. гардијске бригаде „Тигрови“, 2. гардијске бригаде „Громови“, делови 16. топничко-ракетне бригаде, 52. домобранске пуковније, 121. домобранска пуковнија, 125. домобранска пуковнија, 17. домобранска пуковнија, делови 202. бригаде ПЗО (ПВО), 303. ЛоБ-
ПРС и 34. инжењеријске бојне као и 18. топнички дивизијун и 69. сатнија војне полиције. Са 5. корпусом АБиХ одлучено је да се садејствује на правцу Кључ-Сански Мост-Приједор и Босанска Крупа-Нови Град. На тежишном правцу напада на реци Уни
нападало је Зборно подручје Загреб а на помоћном правцу на реци Сави, Зборно подручје Бјеловар.

Задатак Зборног подручја Загреб био је стављање реке Уне и Унске пруге под контролу ХВ, одбацивање снага ВРС према Приједору и Бањалуци и спречавање да снаге 5. корпуса АБиХ избију на реку Саву.

Задатак Зборног подручја Бјеловар био је да спремним снагама уз артиљеријску подршку 16. топничко-ракетне бригаде ХВ изведе одлучан напад на ширем подручју Јасеновца у зони Градине и у садејству са Зборним подручјем Загреб овлада планином
Просаром, заштити бок Зборног подручја Загреб и створи услове за развој и напредовање ХВ према Бањалуци.

Ангажовано је укупно 6414 људи, од чега је 1500 било из обе гардијске бригаде. У домобранским пуковнијама ЗП Бјеловар ангажовало је 2514 људи а ЗП Загреб 1500 људи, док је у јединицама подршке ангажовано око 900 људи. Од укупног људства које је ангажовано у подршци, дивизион 16. топничко-ракетне бригаде (16. трбр) имао је 237 људи а вод из састава 18.топничкoг дивизиона (дивизијуна) 106 људи, остало је отпадало на инжењерију и војну полицију . Од тог броја, мање од половине учествоваће у директним борбама.

Снагама ЗП Загреб командовао је генерал-бојник Маријан Марековић а снагама ЗП Бјеловар генерал-бојник Лука Џанко.

Готовост за почетак напада била је у 10:00 часова 18. септембра 1995. године. Снаге предвиђене за напад имале су на располагању десетак сати током којих су требале израдити сва потребна борбена документа и припремити јединице за насилан прелазак река. Никада до тада, ХВ није имала тако мало времена да се припреми за нападну операцију, која је уз то садржавала и задатак насилног преласка реке.

У складу с добијеним задацима, деловало се на два потпуно одвојена правца напада, с готово идентичним борбеним распоредом као у операцији „Олуја“.
Операција је била много захтевнија и сложенија, испоставиће се, због јачине противника, неизвршеног командног извиђања и предстојећег насилног преласка река Уне и Саве у врло неповољним временским условима.

наставак следи

За израду текста коришћена је следећа литература:

Данко Боројевић, Драги Ивић, Војска Републике Српске, 12. мај 1992. године-31. децембар 2005. године, СРВЧ, Београд, 2014,

Магазин Видовдан, Данко Боројевић, Драги Ивић, Отровни ујед шејтанових мамби, 31. јул 2011,

 Данко Боројевић, Уна-95, одбрана Републике Српске 1995. године, ауторско издање, Београд, 2023.

General Janko Bobetko, Sve moje bitke, treće izdanje, vlastita naklada, Zagreb, 1996,

Милан Х. Гулић, Последњи дани Крајине – Република Српска Крајина између Бљеска и Олује, Институт за савремену историју, Београд, Војнодело 2/2007,

Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995,

Holbrook, Richard, Završiti rat, Sarajevo 1998,

Душан Кукобат, Бојан Димитријевић, 2. крајишки корпус Војске Републике Српске, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука, 2019.

Драгослав Илић, Марко Јанковић, Милена Михаљевић, Борис Радаковић, Предраг Лозо, Мирко Цвијановић, Неђо Малешевић, Душан Павловић и Јовица Рудић, Република Српска у Одбрамбено-отаџбинском рату, историјски преглед, друго измењено издање, Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука, 2018,

Davor Marijan (Hrvatski institut za povijest, Zagreb UDK 355.42 (497.5-3 Bjelovar) Izvorni znanstveni rad Primljeno: 31. 1. 2008.), Zborno područje Bjelovar u operaciji Una, scrinia slavonica 8 (2008),

Udruga ratnih veterana 2. gardijske brigade, 2. grb Gromovi u akciji „Una-95“, Ponedjeljak, rujan 19th, 2016,