Тринаести мај је датум који се у некадашњим државама ФНРЈ, ДФРЈ, СФРЈ и СРЈ са страхопоштовањем изговарао. Наиме, тог датума славио се Дан безбедности, заправо славио се празник када је на тај дан далеке 1944. године у Дрвару основана ОЗНА ( у преводу Одељење за заштиту народа).
Погрешно је било рећи да се тај празник славио само у време комунизма, јер се подједанко у Србији славио и после распада СФРЈ и тог дана подједнако су га славили МУП и Ресор државне безбедности све док није формирана нова обавештајна служба Србије БИА 2002. године.
Али вратимо се у далеку прошлост
Тог 13. маја 1944. Врховни командант НОВ и ПОЈ и Повереник за народну одбрану Националног комитета ослобођења Југославије Јосип Броз Тито донео је у Дрвару директиву број 7 према којој се оснива Одељење за заштиту народа познатија под скраћеницом ОЗНА.
У оквиру директиве број 7 приложена је била и организациона структура ОЗНА-е и тиме су се стекли услови да се формира тајна полиција која би се бавила сузбијањем непријатељског агентурног рада и безбедносним пословима на ослобођеној територији. Осим на територији Југославије ОЗНА је своју делатност усмерила у послератном периоду на иностранство посебно земље где се склонила непријатељска емиграција. ОЗНА је била под непосредним руководством Врховног команданта Јосипа Броза Тита.
Одељење за заштиту народа водио је Александар Лека Ранковић познатији под илегалним именом друг Марко који је управљао овом службом 1946, али и неформално кад је променила име у УДБА све до чувеног Брионског пленума 1966, када је Ранковић смењен због наводног прислушкивања Јосипа Броза. Ранковић се затим повукао из политичког живота у илегалу у којој је остао све до своје изненадне смрти 1988 године. На челу ОЗНА-е налазио се од 1944-1946, када је постао министар унутрашњих послова ФНРЈ
Лека Ранковић је био тај који је 18. маја 1944 потписао упутство о формирању ОЗНА-е у Дрвару. За Ранковићевог који је био први начелник ОЗНА-е, као заменик именован је Светислав Ћећа Стефановић. ОЗНА је имала четири одсека са по три секције:
Први одсек се бавио обавештајним радом на привремено окупираним територијама. Из Првог одсека касније је настала Војна обавештајна служба ЈНА и СИД (Служба за информацију и документацију Савезног секретаријата иностраних послова, која је угашена 2004. године. Задатак СИД-а био је да у страним државама и установама тих држава врбује сараднике за придобијање информација о непријатељском и агентурном деловању и понашању непријатељске емиграције.Други одсек бавио се контраобавештајним пословима на ослобођеним територијама против непријатеља народа, издајника и прикривених сарадника окупатора из које је настала 1946 године УДБА (у преводу Управа државне безбедности) из које су настале Савезна, али и републичке службе безбедности које су се 1991. године међусобно заратиле. И ова Друга управа имала је своју агентурну мрежу која је прикупљала информације о активностима политичких група у НОП-у и ван њега, раду непријатељских агената и њиховом ликвидирању као и склањању колаборациониста.
Трећи одсек ОЗНА-е радио је на контраобавештајним пословима за ЈА из њега је 1946. настала Контраобавештајна служба ЈНА познатија и као КОС
Четврти одсек који је имао секције бавио се статистиком и техником за пријем ,предају и заштиту прикупљених података.
Јануара 1945. формиран је такозвани Пети одсек или секција за откривање и супростављање деловању страних обавештајних служби.
И Шести одсек или секција била је војна формација Корпус народне одбране Југославије или краће КНОЈ.
После распада СФРЈ све службе новоформираних република су фомрирале сопствене обавештајне службе по узору на ОЗНА-у. Неке ствари нису никада биле промењене, како и тад, тако и данас.
ОЗНА је посебно на зао глас дошла на време Резолуције информбироа 1948, иако се већ тад увелико звала УДБА када је почео политички обрачун са комунистима који су подржали Стаљина и његов отворени сукоб против ТИТА. Тада је формиран и затвор на напуштеном острву на Јадрану Голи оток на који су слати сви противници ИБ-а.
е