POMORSKA BITKA KOD TASAFARONGA: Poslednja u seriji mornaričkih bitaka američke i japanske flote tokom Gvadalkanalske kampanje!

Piše: Danko Borojević

Nedaleko od Tasafaronga 30. novembra 1942. godine odigrala se poslednja od šest pomorskih bitaka, između američke i japanske flote u vodama istočnih Solomonovih ostrva. Ova bitka je negde poznata i kao četvrta bitka kod ostrva Savo.

Porazom u Gvadalkanalskoj bici 12-15. novembra 1942. godine, Japanci su izgubili prevlast u području Gvadalkanala. Zbog toga je snabdevanje japanskih jedinica na ostrvu nastavljeno noćnim prodorima razarača, koji su hranu i opremu, upakovanu u nepromočive plivajuće posude, bacali u more uz deo obale koju su držale japanske trupe.

Bitka je nazvana po mestu Tasafaronga koje su držale japanske trupe i služilo je kao mesto iskrcavanja japanskih zaliha i odredište razarača koji su bili angažovani u tom poduhvatu. Svaka četiri dana po 8 razarača sa 1000 posuda je snabdevalo japanske trupe kod navedenog mesta. Povremeno su za snabdevanje trupa korišćene i podmornice.

Mesto Tasafaronga se nalazilo u prolazu između ostrva Gvadalkanal i Savo, gde se odigrala istoimena bitka.

AMERIČKE PRIPREME ZA BITKU

Američka obaveštajna služba saznala je da Japanci vrše pripreme za pojačani dotur zaliha, pa je viceadmirla Holsi (Viliam F. Holsi), komandant američke flote na Južnom Pacifiku, formirao na ostrvu Espiritu Santu operativni odred 67 (Task Force 67) od krstarica i razarača da onemogući ta dejstva.

Razrađene su instrukcije za noćni boj, na osnovu kojih je taj odred podeljen u dve taktičke grupe; predviđeno je korišćenje brodskih aviona za izviđanje i osvetljavanje ciljeva i otvaranje artiljerijske vatre nakon iznenadnog torpednog napada razarača, a krstaricama je zabranjeno približavanje protivniku na daljinu ispod 11000 metara.

Obavešten da se japanske snage približavaju Gvadalkanalu, viceadmiral Holsi je uputio odred s Espiritu Santa (4 teške, 1 laka krstarica i 6 razarača), pod komandom kontraadmirala Rajta (Karlton H. Rajt), koji je uveče 30. novembra uplovio s istoka u Prolaz gvozdenog dna. U Prolazu se sastav prestrojio iz stroja kolene u stepen, sa razaračima na oba krila. Istovremeno približavao se Gvadalkanalu sa severa sastav od 8 japanskih razarača pod komandom kontraadmirala Tanake (Raizo Tanaka) u kursu na zapadni rt Gvadalkanala i, ušavši u Prolaz gvozdenog dna, okrenuo se prema Tasafarongi s posudama za snabdevanje na palubi.

Japanci su plovili u koloni, sem jednog razarača koji je bio nešto isturen ulevo.

POČETAK I ISHOD BITKE

U 23 časa i 06 minuta 30. novembra 1942. godine Amerikanci su uspostavili radarski kontakt na 20700 metara, a dva minuta kasnije jednovremenim okretom udesno prešli u kurs 320^o, ploveći u koloni do 23 časa i 14 minuta, kad je izvršen postepeni okret u kurs 300^o.

U 23 časa i 20 minuta kontraadmiral Rajt je odobrio razaračima prelazak u torpedni napad, ali je japanski sastav došao u nepovoljne kursne uglove i napad je bio bezuspešan i pored toga što su 3 razarača lansirali ukupno 20 torpeda. Neposredno nakon izbacivanja torpeda sa razarača, američke krstarice, otvorile su artiljerijsku vatru i pogodile najbliži japanski razarač.

U međuvremenu se japanski sastav podelio, pa su se 3 razarača okrenula u protivkurs, a 4 ostala su ih sledeli nakon dolaska pred Tasafarongu.

Koristeći se kao nišanskim tačkama bleskovima topova krstarica, izvežbane jedinice japanskih razarača izvršile su samoinicijativno torpedni napad i, izbacivši preko 20 torpeda u 23 časa i 27 minuta pogodili su komandni brod krstaricu Minneapolis sa dva, zatim krstarice New Orleans i Pensacola po jednim, a u 23 časa i 40 minuta krstaricu Northamption sa dva torpeda.

Sve krstarice sem krstarice Northamption, mada teško oštećene, spasene su.

Iako slabiji, Japanci nisu imali većih gubitaka sem jednog razarača, i uspeli su da bace u more veliki deo posuda za snabdevanje.

Ono što je zanimljivo za ovu bitku, je to što je ona postala sinonim za uništenje tehnički superiornijeg i višestruko nadmoćnijeg protivnika. Naime, Japanci uopšte nisu raspolagali radarima, a i sama vatrena moć je bila na strani kontraadmirala Rajta. Ipak dobro uvežbani i disciplinovani mornari kontraadmirala Tanake, odneli su pobedu nad superiornom flotom admirala Rajta.

Treba navesti i to da je Tanaka jedini neporaženi japanski admiral iz perioda Drugog svetskog rata.

Literatura:

T. Roscoe, United States Destroyer Operations in World War II, Annapolis, 1953.

S.E. Morison History of United States Naval Operations in World War II, V knj., Boston, 1954.

Kresvel, Rat na moru 1939-1945 (prevod s engleskog), Beograd, 1954.