Пише: Данко Боројевић
Након завршетка Другог светског рата империјално ваздухопловство Ирана, је почело да заснива своју моћ на ваздухопловима америчке производње. Први авиони који су набављени у САД за империјалну авијацију Ирана били су авиони П-47 тандерболт (P-47 Thunderbolt), Т-33 авион за обуку и његова извиђачка верзија РТ-33 (RT-33), те познати авиони из тог времена Ф-84 тандерџет (F-84 Thunderjet) и Ф-86 сејбр (F-86 Sabre).
Свој врхунац и зенит империјално ваздухопловство Ирана је доживело почетком седамдесетих година ХХ века, када су из САД набављени авиони Ф-5Е/Ф тајгер-II (F-5E/F Tiger-II), Ф-4Д/Е фантом-II (F-4D/E Phantom-II) и тада један од најмодернијих вишенаменских борбених авиона Ф-14А томкет (F-14A Tomcat).
Договор председника САД Ричарда Никсона и иранског шаха Мохамеда Резе Пахлавија
Почетком 1972. године америчкој компанији Груман (Grumman Aerospace Corporation), је због финансијских проблема претио стечај. У мају 1972. године председник САД Ричард Никсон (Richard Nixon) долази у службену посету Ирану, домаћин му је био ирански шах Мохамед Реза Пахлави. Будући, да је Иран зарађивао велике количине новца захваљујући нафти, ирански шах је одлучио да део новца инвенстира у опремање сопственог РВ. Током поверљивог разговора између председника САД и иранског шаха, Никсон је шаху изнео проблем у компанији Груман, а шах је Никсону у поверењу рекао: да совјетски извиђачки авиони МиГ-25Р често неометано прелећу преко територије Ирана и то некажњено и да му требају нови ловци, како би зауставио незване госте. Председник САД је шаху понудио ловце Ф-14А томкет и Ф-15А игл (F-15A Eagle).
Током те посете председника Никсона иранском шаху, очигледно је постигнут неслужбени договор око набавке ловаца Ф-14А, како би се компанија Груман спасила од стечаја који јој је претио.
У августу 1973. године шах Реза Пахлави је потписао одлуку о набавци вишенаменских авиона Ф-14А томкет за потребе РВ Ирана, а влада САД је продају одобрила у новембру исте године. Почетне поруџбине томкета за РВ Ирана су износиле 30 авиона, али је већ у јуну исте године уговор допуњен одлуком о набавци још 50 томкета. Одлуком о куповини 80 авиона Ф-14А чија је вредност тада износила нешто мање од 2 милијарде америчких долара (тачније 1 милијарду и 850 милиона америчких долара), с правом се може тврдити да је компанију Груман од стечаја спасао ирански шах Мохамед Реза Пахлави.
Почетак испоруке ловаца Ф-14А томкет иранском ваздухопловству
Борбени авиони Ф-14А томкет који ће бити испоручени Ирану били су у потпуности индентични морнаричким томкетима, који су били у саставу РМ САД. Избор пилота за томкете је обављен у бази Исфахан и углавном су то били пилоти ветерани са авиона Ф-4. Одмах потом, већ у мају 1974. године биће упућена четири пилота РВ Ирана у америчку поморску базу Мирамар у Калифорнији, на обуку за пилоте ловаца Ф-14А. После њих још 11 пилота је упућено у САД на обуку за пилоте томкета. Али ће они бити упућени на обуку у морнаричку базу у Вирџинији. Након завршетка обуке у САД ове две групе пилота су постале инструктори за обуку на ловцима Ф-14А у РВ Ирана. По повратку у Исфахан, они су почели преобуку одређеног броја пилота РВ Ирана уз помоћ 4 америчка инструктора, који су били део уговора о испоруци ловаца Ф-14А Ирану.
Мајор Фарахауер је први долетео са једним Ф-14А у Иран из САД. Већ 1975. године пилот мајор Зангенех је био први пилот РВ Ирана који је изнад САД тестирао ракету В-В АИМ-54А феникс (AIM-54A Phoenix). Први томкети су империјалном ваздухопловству Ирана испоручени у јануару 1976. године. Прва два сквадрона РВ Ирана опремљена ловцима Ф-14А су постала оперативна у лето 1977. године, до кад је обука преосталих посада напредовала у веома високом темпу. У међувремену, се више од 120 пилота и 80 официра за пресретање радаром (RIO – Radar Intercept Officer) квалификовало за управљање томкетом, а додатне групе су увелико завршавале своју обуку.
Од 1977. године империјално ваздухопловство Ирана је обавило неколико опитних тестова авиона и оружаног система у екстремним ситуацијама, ти тестови су завршени са неколико спектакуларних гађања ракетама В-В великог домета АИМ-54А феникс.
У октобру 1978. године два иранска Ф-14А су изнад Каспијског мора успели да пресретну совјетски извиђачки авион МиГ-25Р, приморавајући га да прекине мисију извиђања иранске територије. Са овим пресретањем извиђачког авиона РВ СССР МиГ-25Р, ловци РВ Ирана Ф-14А су прекинули даље активности РВ СССР изнад Ирана.
До краја 1978. године произведен је и последњи Ф-14А томкет, од укупно 80 наручених и намењених за РВ Ирана. Тај осамдесети томкет чији је евиденцијски број у РВ Ирана био 3-6050 остао је у САД ради испитивања система за попуну горивом авиона у лету, и никад није испоручен Ирану. Ирански Ф-14А су били израђени у две серије. Прва серија је чинила 30 ловаца Ф-14А блок-90, а друга 50 ловаца Ф-14А блок-95. Ирану је до избијања Исламске револуције 1979. године испоручено 79 авиона Ф-14А и 284 ракете В-В великог домета АИМ-54А феникс од поручених 714.
Евиденцијски бројеви ловаца Ф-14А блок-90 су били од броја 3-863 до броја 3-892, а бројеви ловаца Ф-14А блок-95 су били од 3-6001 до 3-6050.
Технички састав РВ Ирана који је био задужен за одржавање авиона Ф-14А обучаван је у компанијама Прет и Витни и Хјуз. У компанији Прет и Витни обучаван је састав који је требао да брине о моторима томкета, а у компанији Хјуз је обучаван састав који је требао да води бригу о авионици и ракетама В-В феникса.
Током опитних вежби 1977. године, десила су се и два удеса томкета због застоја мотора. Први удес се догодио 30. априла, а други 14. новембра 1977. године. Обе посаде су се спасиле катапултирањем из авиона.
Империјално ваздухопловство је формирало четири тактичка борбена сквадрона опремљена авионима томкет. И то, 71., 72., 81. и 82. тактички борбени сквадрон (TFS – Tactical Fighter Squadrons).
Током испоруке авиона Ф-14А, Ирану је испоручена и већа количина резервних делова за авионе томкет. У Ирану је уз помоћ америчких инструктора и техничког особља успостављен систем за ремонт авиона Ф-14А.
Мотори, опрема и карактеристике авиона Ф-14А томкет у наоружању Ирана
Вишенаменски борбени авион Ф-14А је у основи висококрилац са променљивом геометријом крила (промена стреле крила се врши аутоматски у зависности од режима лета од 200 до 680), с удвојеним вертикалним репним површинама и два турбовентилаторска мотора са допунским сагоревањем. У конструкцији авиона је примењено преко 36% легуре алуминијума, око 26% легуре титанијума, око 16% легура на бази челика и око 0,6% композитних материјала (на бази борних влакана су израђене четири плоче оплате хоризонталних стабилизатора). Повећање борбене „жилавости“ конструкције је остварено удвојеношћу система погонске групе, команди лета, система за напајање горива.
Због сложености система на авиону, посада броји стална два члана – пилота и официра за пресретање радаром.
Намена томкета у саставу РВ Ирана је иначе, пресретање циљева у ваздуху и борба за превласт у ваздушном простору. Иако може да носи до 6577 кг разног убојног терета за нападе на циљеве на земљи, у Ирану је био а и данас је пре свега, ловац-пресретач и чувар ваздушног простора.
Као што је већ познато, ирански томкети су били индентични америчким морнаричким томкетима уз неке изузезтке. Прва разлика је била код мотора, јер су амерички Ф-14А блок-60 били опремљени нешто лошијим моторима типа ТФ-30-П-412 (TF-30-P-412), док су ирански томкети блок-90 и блок-95 имали нешто боље моторе типа ТФ-30-П-414 (TF-30-P-414). Да не буде забуне, ирански томкети су опремљени моторима ТФ-30-П-414 јер су произведени после прве серије америчких томкета, те су због тога опремљени бољим моторима. Одмах по завршетку производње авиона Ф-14А за Иран, Американци ће све своје томкете опремити са новим моторима ТФ-30-П-414 ( а касније и још бољим Ф-110-ГЕ-400).
Међутим, и поред тога што је мотор ТФ-30-П-414 био нешто бољи у односу на старији ТФ-30-П-412 и он је испољио неке своје мане. Мане су се огледале пре свега у поремећају ваздушне струје у компресору, малом ресурсу комора сагоревања, лопатица турбине и сл., несигурном укључењу форсажа и његовом самовољном искључењу у лету, отежаном поновном покретању мотора. Сви горе наведени проблеми довели су до смањења ресурса појединих елемената мотора. Временски интервал између два ремонта код мотора ТФ-30-П-414 износи 550 часова.
Основу опреме авиона Ф-14А (како оних у САД тако и оних у Ирану) чини систем за управљање оружјем АН/АВГ-9 (AN/AWG-9) који се састоји од импулсног-доплерског радара, инфрацрвеног уређаја, дигиталног електронског рачунара и уређаја за пренос података.
Радар се у импулсном режиму користи за откривање циљева при малим брзинама, при чему даљина откривања циљева са ефикасном одразном површином од 5 м2 износи око 115 км. У импулсно-доплерском режиму радар открива бомбардере на даљини 315 км, а ловце на 215 км, крстареће ракете на 120 км.
Систем АН/АВГ-9 обезбеђује једновремено праћење до 24 циља и навођење на њих до шест вођених ракета В-В типа АИМ-54А феникс.
Код иранских томкета недостају неке компоненте у авионици, за које су САД процениле да су тајна, и те компоненте нису уграђене у систем авионике, већ су уграђене компоненте које имају нешто слабије карактеристике, од компоненти уграђених у авионику америчких томкета.
Ирански томкети су опремљени избацивим седиштима типа Мартин Бејкер, као додатак имају и опрему за преживљавање посаде у пустињи. Од ракета В-В имају ИЦ вођене ракете АИМ-9П сајдвиндер (AIM-9P Sidewinder), ПРС вођене ракете АИМ-7Е-2 и АИМ-7Е-4 спероу (AIM-7E-2 и AIM-7E-4 Sparrow) и ПРС/АРС вођене ракете АИМ-54А феникс (AIM-54A Phoenix). Ракете В-В великог домета АИМ-54А феникс су слабијих карактеристика, у односу на истоветне ракете намењене опремању америчких томкета.
| Погонска група: Два турбовентилаторска мотора Прет и Витни ТФ-30-П-414 (Pratt & Whitney TF-30-P-414) -потиска без допунског сагоревања 54, 913 кН, -потиска са допунским сагоревањем 93,157 кН. Гориво: Маса унутрашњег горива 7348 литара; два додатна спољна резервоара запремине по 1011 литара. Могућност пуњења горивом у лету. Димензије: Размах крила (са минималним углом стреле од 200): 19,54 м; размах крила (са максималним углом стреле од 680): 11,65 м; дужина 19,10 м; висина 4,88 м; површина крила 52,59 м2. Масе: Маса празног опремљеног авиона: 18191 кг; максимална при полетању 33724 кг; максимална маса спољашњег терета: 6577 кг. Карактеристике: Максимална брзина на висини 2517 км/ч (2,4 маха). Максимална брзина на нивоу мора 1468 км/ч (1,2 маха). Максимална брзина крстарења 741-1019 км/ч. Брзина при слетању 231-270 км/ч. Почетна брзина пењања 153-167 м/с. Оперативни врхунац лета 15240 м. Теоријски плафон лета 27000 м. Дужина стазе за полетање 396 м. Дужина стазе за слетање 762 м. Укупни тактички радијус дејства 1180 км. Тактички радијус дејства при брзини од 1,5 маха износи од 250 до 400 км. Тактички радијус дејства при брзини од 1,3 маха износи од 315 до 500 км. Време патролирања на удаљености од 280 км износи од 91 до 122 минута. Наоружање: Фиксно наоружање авиона Ф-14А представља шестоцевни топ М-61А1 вулкан (Vulcan), калибра 20 мм са магацином за 675 граната. Ф-14А има укупно шест подвесних тачака: -четири подтрупне тачке за вођене ракете В-В: АИМ-54А феникс, АИМ-7Е-2 и Е-4 спероу, -две поткрилне тачке за вођене ракете В-В: две АИМ-9П сајдвиндер и по једна АИМ-54А или АИМ-7Е-2 и Е-4. Најчешћа комбинација је: 4 АИМ-54А, 2 АИМ-9П и 2 АИМ-7Е-2 или Е-4. Посада: Два члана (пилот и официр за пресретање радаром). |
Исламска револуција и рат са Ираком
Уочи Исламске револуције, иранско ваздухопловсто је чинило ослонац и подршку корумпираном режиму шаха Пахлавија.Елитни део ваздухопловства су чинили пилоти на ловцима Ф-14А. У то време је постајала и анегдота, да кад би пилотима на Ф-4Е фантом рекли да су пилоти на Ф-14А елита иранске авијације, они би дали циничан одговор. До краја 1978. године РВ Ирана је располагало са 186 лаких ловаца Ф-5Е/Ф тајгер-II, 209 ловаца-бомбардера Ф-4Д/Е фантом-II и са 77 ловаца Ф-14А томкет. У исто време, САД су Ирану само за његове томкете испоручиле 284 ракете В-В АИМ-54А феникс, више од 800 ракета В-В АИМ-9П сајдвиндер и преко 1000 ракета В-В спероу у верзијама АИМ-7Е-2 и АИМ-7Е-4.
Проблеми у Ирану су расли, тако да је већ 16. јануара 1979. године шах Пахлави побегао из земље. У прелазном периоду до проглашења Исламске Републике Иран, САД су својим каналима покушавале да откупе или чак посредују при продаји иранских Ф-14А некој трећој страни. Међутим, све је то пало у воду јер су Иранци одлучили да се не одрекну услуга овог авиона. Након тога САД су повукле своје саветнике из Ирана. При повлачењу из Ирана саветници су извршили неке саботаже на иранској техници, пре свега на радарима за ВОЈ, а успели су да онеспособе и 16 ракета В-В феникс. Исламска Република Иран је проглашена 1. априла исте године, на чијем челу је био исламски верски вођа ајатолах Хомеини. Верска власт је успела да у врло кратком периоду „растури“ РВ Ирана. Већина пилота и људства РВ је завршила у затворима или су одмах били ликвидирани. Многи пилоти на Ф-14А нису напустили земљу, за разлику од техничког састава. Они су сматрани непријатељима револуције те је већина затворена, а неки су и ликвидирани без суђења. Само су два пилота из прве групе пилота, који су завршили обуку у САД поштеђени тортуре нове власти. Такође су у верском лудилу уништавани „безбожнички“ рачунари, у којима су били сачувани технички подаци о резервним деловима за авионе и осталу технику. Због проблема са таоцима, САД прекидају односе са Ираном и уводе санкције према тој земљи. То је представљало озбиљан проблем код одржавања авиона, нарочито код томкета, јер су и поред добре опремљености јединица резервним деловима проблем представљали лоша обученост техничког састава за одржавање (стари искусни технички кадар је са избијањем револуције побегао из земље). Погрешне процене власти Ирана, довешће РВ Ирана у још тежи положај почетком рата са Ираком.
Рат са Ираком избио је 22. септембра 1980. године нападом РВ Ирака на шест иранских аеродрома. Увидевши грешку, верска иранска власт је из затвора пустила одређен број пилота на ловцима Ф-14А. Будући да их је оценила „револуционарно неподобним“, за њихове официре за пресретање радаром су одредили „подобне“ официре (како би ови пазили на њих).
Прва ваздушна победа иранског ловца Ф-14А над неким ирачким ваздухопловом, догодила се већ 7. септембра 1980. године. Тада је оборен ирачки борбени хеликоптер Ми-25. Ирански томкет је хеликоптер оборио отварајући ватру из топа 20 мм М-61А1 вулкан.
Већ 10. септембра исте године ракетом В-В АИМ-9П испаљеном са Ф-14А РВ Ирана, оборен је први ирачки борбени авион типа МиГ-21Р.
© Islamic Republic of Iran Air Force نیروی هوایی ارتش جمهوری اسلامی ایران Nirvi-ye Hevayi-ye Artesh-e Jimhuri-ye Eslâmi-ye IranПрво успешно обарање неког ирачког авиона, ракетом В-В АИМ-54А феникс лансираном са иранског Ф-14А догодило се 13. септембра 1980. године. Тада је оборен ирачки ловац МиГ-23МС.
Од 164 оборена ирачка ваздухоплова, иранским томкетима се приписује 130 обарања. Од тог броја са ракетама В-В АИМ-9П оборено је 32 ваздухоплова, са ракетама АИМ-7Е-4 16 ваздухоплова, док је највећи број обарања приписан ракетама АИМ-54А, чак 66.
Ирански пилот Џалал Занди (Jalal Zandi) имао је 9 потврђених и 3 непотврђене победе. Још један пилот на Ф-14, мајор Ранхавард је успео да у једном дану обори 4 ирачка авиона. Иран је упркос америчком ембаргу успевао да набавља резервне делове за своју флоту авиона Ф-5Е/Ф, Ф-4Д/Е и Ф-14А. Тако да су успели да врате у функцију и 16 ракета феникс, које су оштетили амерички техничари током свог одласка из Ирана. Позната је и афера у САД тзв. „Ирангејт“ која је избила због испоруке војне опреме Ирану, и поред забране извоза оружја тој земљи.
Ирански томкети су учествовали и у заштити нафтних постројења на острву Карг, од напада ирачких бомбардера ТУ-22Б. Приписује им се обарањe 4 бомбардера ТУ-22Б и једног Б-6Д.
Од укупно 15 изгубљених иранских Ф-14А, само 5 су оборили ирачки пилоти, остало су обориле ракете З-В или је долазило до отказа технике због лошег одржавања. Један Ф-14 је оборен од стране ирачког МиГ-23МЛ 11. августа 1984. године, три су оборили ирачки ловци Мираж Ф-1ЕК (Mirage F-1EQ), а један је оборен пошто је налетео на остатке експлодираног ирачког ловца МиГ-21, марта 1983. године.
Мало је познато да су ирачки пилоти имали наређење да се не упуштају у ваздушни дуел са иранским Ф-14А.
Занимљиво је да су Иранци Ф-14А користили и као мини авакс. Након уочавања циљева посада Ф-14А је на уочене мете слала ловце Ф-5Е и Ф-4Е. Током осмогодишњег рата са Ираком, ирански томкети су утрошили 71 ракету великог домета В-В феникс при чему су уништили 66 ваздухоплова.
Иронично или не, али најефикаснији сквадрон је био 81. тактички борбени сквадрон састављен од пилота који су оцењени као „ револуционарно неподобни“.
Септембра 1985. године Иран је имао само 30 или 32 ловца Ф-14А у исправном стању, док су се остали налазили у хангарима због неисправности. Рат је преживело 55 томкета од укупно 77 колико их је било на почетку рата (15 Ф-14А је уништено, а 7 је искоришћено за резервне делове).
Томкети у саставу РВ Ирана данас
Иранци су од укупно 55 преживелих томкета, успевали да држе флоту од 30 томкета у исправном стању. Тај број томкета је био увек спреман за борбену употребу.
Међутим, и даље су највећи проблем представљали резервни делови за тај авион.
Покушај Иранаца да на сваки могући начин сакрију тачан број исправних томкета у употреби, указује и чињеница да су они прибегавали и промени евиденцијских бројева на томкетима (тако су се појавили и бројеви 3-6052, 3-6053, 3-6060, 3-6063, 3-6067, 3-6073 и 3-6079).
Од завршетка рата са Ираком, забележена су два инцидента у којима су главни актери били авиони Ф-14А. Оба удеса су се десила на тренажним летовима. Први удес се догодио 1993. године, а други 21. јуна 2004. године. У оба случаја посада се спасила катапултирањем.
Проблем са набавком резервних делова приморала је Иран да се ослони на сопствене снаге. Тако је директор иранске ваздухопловне индустрије, бригадни генерал Мохамед Алија Надар 28. септембра 2002. године изјавио да је ваздухопловна индустрија успела да овлада 100% ремонтом мотора за Ф-14А, уз производњу неких компоненти мотора за сопствене томкете. Такође, су процуриле информације да су Иранци успели да произведу одређен број ракета В-В АИМ-7Е-2, АИМ-7Е-4, АИМ-9П и АИМ-54А у сопственим погонима. Будући да је Иранцима остало нешто око 210 ракета В-В АИМ-54А из рата, вероватније је да су они те ракете само вратили у функцију, а не да су их произвели.
Било је и приче о томе да су на иранске Ф-14А интегрисане ракете Р-73, као и Р-33 великог домета. Међутим, Русија је то демантовала. Потом су ирански стручњаци покушавали да интегришу ракете З-В хок (MIM-23A HAWK) са системом АН/АВГ-9. Ракете су означене као АИМ-23. Не постоји поуздана информација докле је тај пројекат стигао, осим неколико фотографија на којима се виде авиони Ф-14А наоружани са овим ракетама.
© Islamic Republic of Iran Air Force نیروی هوایی ارتش جمهوری اسلامی ایران Nirvi-ye Hevayi-ye Artesh-e Jimhuri-ye Eslâmi-ye IranБудући да су САД почеле да повлаче своје томкете из наоружања, појавило се доста резервних делова за те авионе на црном тржишту. Да би се спречило понављање афере у наоружавању Ирана ка што је била афера „Ирангејт“, САД су донеле одлуку да се сви њихови авиони Ф-14А који су повучени из наоружања РМ САД униште до „задњег шрафа“. Донесен је закон по којем су резервне делове за Ф-14А могле да имају само установе попут музеја (и то само у количини која је потребна за одржавање експоната).
Последњи Ф-14 томкет је повучен из наоружања РМ САД 22. септембра 2006. године.
Међутим, до тада је Иран успео да изврши генерални ремонт на 25 својих томкета, враћајући их у оперативну службу у новој маскирној шеми.
Резиме
Од самог почетка коришћења авиона Ф-14А томкет у РВ Ирана, овај цењени ловац је био ударна песница ловачке авијације Ирана, како током пресретања совјетских извиђачких авиона МиГ-25Р, тако и у директном дуелу са ирачким ловцима током осмогодишњег рата са Ираком. Иранске персијске мачке сад већ увелико газе трећу деценију службе у РВ Ирана. О квалитети самих авиона указује и податак, да је иранска ваздухопловна индустрија уз знатне потешкоће и упорност успела да освоји у потпуности ремонт ових ловаца, не лишавајући сопствено ваздухопловсто услуга овог одличног ловца. Чак су успели да освоје производњу неких компоненти и да изврше мању модернизацију преосталих мачора. Будући да су САД своје мачоре повукле из наоружања, више из политичког него реалног разлога, једини оперативни ловци Ф-14А сада се налазе у Ирану.
Једно је сигурно, ми који смо заљубљеници у расне ловце, захваљујући упорности иранске ваздухопловне индустрије још дуго ћемо овог лепотана гледати како крстари плавим небеским сводом. Можда су га Иранци баш због своје лепоте (и корисности) назвали персијска мачка.