7. ДЕЦЕМБАР 1941. ЈАПАНСКИ НАПАД НА ПЕРЛ ХАРБОР

Седмог децембра 1941. године почео је напад Јапана на Перл Харбор. Тог јутра, у раним часовима, јапанске ваздухопловне и поморске снаге извршиле су изненадни напад на америчку поморску базу Перл Харбор на острву Оаху, на Хавајима. Напад је означио крај америчке неутралности у Другом светском рату.

Напад на Перл Харбор био је део јапанске стратешке кампање за доминацију у Пацифику. Односи између Јапана и Сједињених Држава били су напети због јапанске еспанзије у Кини и југоисточној Азији. Америчке санкције, укључујући забрану извоза нафте у Јапан, додатно су подгревале сукоб. Јапан је ради одржавања своје велике војне машинерије хитно требао ресурсе као што су каучук, нафта, гвожђе, али и храна. Све то је Јапан могао да обезбеди заузимањем југоисточне Азије. Ту су му се на путу нашле САД. Јапан је планирао уништење америчке Пацифичке флоте како би осигурао своју експанзију без мешања САД. Јапанци су у радио тишини кренули на дугачак пут према америчким острвима Хаваји. Планирали су да изненада ударе на америчку флоту, без објаве рата.

НАПАД

Напад је започео у 7:55 часова ујутру по локалном времену. У операцији је учествовало више од 350 јапанских авиона, који су полетели са шест јапанских носача авиона. То су били “Акаги”, “Кага”, “Сорју”, “Хирју”, “Шокаку” и “Зуикаку”. Акција је изведена у два таласа. Исороку Јамамото је био адмирал који је предводио напад. Са носача су полетели ловци Мицубиши А6М “Зеро”, бомбардери Накађима B5N “Кејт”, и бомбардер Аичи D3A “Вал”. Мицубиши “Зеро” је био један од најбољих авиона Другог светског рата.

Циљеви су били амерички бојни бродови, крстарице, разарачи и авиони стационирани у бази. Јапанци су користили специјално модификована торпеда за плитке воде Перл Харбора, што је било пресудно за успех напада. Први напад се концентрисао на бродове и авионе на земљи. Највећи губитак овог таласа и самог дана је потапање брода „Аризона“. Она је потпуно уништена након што је бомба пробила складиште муниције, погинуло је преко 1.100 морнара.

Други напад је требао да се настави по авионима и аеродромима. Није био успешан као први, али је нанео велику штету. Одустало се од планираног трећег напада, јер су Јапанци уочили да нема америчких носача авиона. Ово је уједно био и највећи промађај напада, амерички носачи авиона су остали нетакнути.

Напад је резултирао великим губицима:

  • 2.403 Американца су погинула, а више од 1.100 их је рањено.
  • Уништено је или оштећено 8 бојних бродова, укључујући USS Arizona и USS Oklahoma.
  • Око 200 авиона је уништено или озбиљно оштећено.

С друге стране, Јапанци су изгубили само 29 авиона и пет подморница.

Напад је шокирао америчку јавност. Дан касније, 8. децембра, Конгрес је једногласно изгласао рат Јапану, чиме су САД ушле у Други светски рат.

Напад на Перл Харбор означио је преломни тренутак у Другом светском рату. Паралелно са њим кренула је и велика совјетска контраофанзива код Москве, којом су Немци одбачени од престонице. Након ових догађаја Савезници почињу да сарађују ближе, да се помоажу и координишу своје нападе.

36 коментара на “7. ДЕЦЕМБАР 1941. ЈАПАНСКИ НАПАД НА ПЕРЛ ХАРБОР

  1. i posle citamo svakakve komentare – kao… Amerikanci bacili atomske bombe na Japan!!!!

    jesu

    nisu dzabe

    osveta kauboja je bila strashna

    Japan je platio visoku cenu za ovaj suludi napad na Perl…

  2. Dva faktora su bila kao okidac da bace nuklearke na Japan.
    Prvi faktor je bio strahovit bes zbog perfidnog/podmuklog napada Japanaca.
    Drugi faktor je bio da se sacuvaju zivoti mladih Amera, kao sto je poznato Japanci su se fanaticno borili i US javnost to nije mogla da trpi, za razliku od Rusije gde vidimo da zivoti vojnika nista ne vrede.

  3. Nije to bila nikakva osveta jer je iz Perl Harbura bila vec ranije izmjestena glavnina brodova ratne mornarice Amerike, ostali samo neki stari brodovi. Ruzvelt je zelio ulazak u rat ali nije imao podrsku javnosti tako da mu je to palo ka tica cuku. Isti slucaj je bio 1917-te kad je Amerika uz pomoc prljave britanske igre uvucena u rat da spasi Britance i Francuze koje su Njemci zestoko stisli nakon izlaska Rusa iz rata.
    Razlog bacanja atomske bombe lezi u dvije cinjenice. Prva je ogromni troskovi projekta Menhetn koji su vec 1942-ge iznosili milijardu dolara. Americke vlasti su zeljele da vide rezultate od toliko ulozenih sredstava. Druga je da SSSR-u pokazu sa cim raspolazu – poceo je Hladni rat (mada jos nezvanicno). Sve ostale nazovi teorije o nekakvoj osveti su price za malu djecu.

    1. heh, pa Ruzvelt je naredio da americka vojska krene u rat i da se ne vraca dok ne uplovi u Tokijski zaliv.

      te atomske bombe su spasile zivote na hiljade americkih vojnika

      da su odmah bacili i jedno dve tri na Moskvu… ihhh

      1. Japanci su vec bili gotovi iako su se borili do posljednjeg covjeka. Pa svakodnevna masovna bombardovanja velikih japanskih gradova su ih vec bavila na koljena. Ostali su im samo kamikaze (ne cak ni ozbiljna avijacija), nesto brodova I bukvalno fanatici po ostrvima. Po dogovoru sa Amerikom, SSSR ih je dodatno oslabio ulaskom u rat sa njima.
        A za Moskvu? Mi u Crnu Goru imamo uzrecicu: zelja ce ve minut.

  4. To jeste bila osveta za Perl Harbur.
    Drugo kao sto sam napisao US javnost ne trpi masovne pogibije vojnika.
    To su primarni faktori, a sekundarni su ogroman broj i udeo Germana u populaciji US, koji su imali baj d vej ogroman uticaj na donosenju politickih, finansijskih i vojnih odluka u drzavi.
    Mogao je Cercil da kuka svaki dan i nista se ne bi promenilo u diskursu US u vezi njihove neutralnosti.
    Kakav hladni rat, SSSR im nije bio ni do kolena u to vreme. Malo ko zna da je US zestoko pomogla SSSR u novcu i ratnoj opremi Crvenoj Armiji.
    Ja mislim koliko se secam Rusija kao pravni naslednik SSSR je platila tek 2006 zadnju transu ratnih kredita US.

    1. naravno da je pomogla, samo… rusofili o tome ne vole da pricaju

      staljin je bukvalno preklinjao za pomoc
      ..
      avioni, kamioni, dzipovi, hrana, cizme,

      setimo se da je na studebejkerima, americkim slavnim kamionima bila katjusa montirana

      ili one parade na crvenom trgu gde se sovjeti voze u americkim dzipovima

      ima neka informacija, citao sam da je Amerika poslala milione tona konzervi govedine kao pomoc
      ..

      1. Rusi to NE KRIJU, ali Vi izgleda od svega volite da pravite paradu. Imate rusku emisiju Voenoe delo na državnoj ruskoj televiziji (iz 2009-te čini mi se, možda i ranije) đe je do detalja obrađen taj dio rusko-američkih odnosa. Čak su nove generacije Amerikanaca bile zapanjene što su Rusi napravili takvu emisiju (valjda su mislili da se to tamo “gura pod tepih”). Amerika je tokom Drugog svjetskog rata pozajmljivala materijal ne samo SSSR-u, već i ostalim saveznicima (Britaniji, Kini, Francuskoj…). Rat nije vođen na teritoriji Amerike, pa su Amerikanci u punom kapacitetu mogli da snabdijevaju svoju i savezničke vojske ratnim materijalom. “Američki stokovi kapitala su u tom periodu ostali netaknuti” – lekcija sa 4-te godine Ekonomskog fakulteta u Podgorici, predmet Međunarodna ekonomija (predavači su mi bili pokojna prof dr Sonja Bjeletić i prof dr Danijela Jaćimović – obije stipendisti američke vlade).
        Bio je to globalni sukob i SVi saveznici su ulagali napore da dobiju rat jer je fašizam bio prijetnja SVIMA. Posljednju tranšu zajma tzv lend-lease (lend znači pozajmiti, znači zajam je u pitanju a ne bespovratna pomoć) Britanci su vratili posljednju tranšu zajma 2006-te godine, a SSSR ako se ne varam 70-ih godina XX vijeka (uglavnom u rudama i žitu). Jedan dio zajma je recimo odmah tokom rata vraćen Americi od strane Rusa u zlatu i drugim rudama. Postojao je i tzv. obrnuti zajam đe su svi saveznici davali materijal Americi (SSSR je recimo poslao put Amerike oko milion tona raznih ruda – najviše zlata, hroma, mangana, platine…, ali i industrijskih mašina). Čak su Amerikanci koristili 3 aerodroma u SSSR-u za napade na nacističku infrastrukturu u Njemačkoj, Rumuniji i Mađarskoj. Svo vrijeme rata svi saveznici su jedni druge pomagali i putem informacijama – špijunažom fašističkih sila.
        Edward Stettinius američki državni sekretar je rekao da su Rusija i Kina pretrpjele ogromne žrtve i razaranja, ali da su ipak redovno slale materijal za Ameriku i izvršavale sve svoje obaveze prema Americi (i jedni i drugi su uglavnom nakon rata vratili preživjeli ratni materijal za Ameriku – npr. avione, džipove…). Njegove su čuvene riječi: “svi zajedno ulažemo napore da pobijedimo zajedničkog neprijatelja”.

        1. ajd sad…

          i onda imate neverovatnu kolicinu napisa napaljenih rusofila na portalima kako je SSSR da ne kazem Rusija, sam pobedio fasizam i Hitlera, a da su Amerikanci dosli na gotovo, kad je svemu bio kraj

  5. Јапанци су увек били прича за себе, исто као и коњокрадице али супротно.
    Јапанци имају част,ови насупрот њима немају а и не знају шта је образ и част што није чудно јер су потомци барских дрољетина и пљачкаша банака, пљачкаша поштанских кочија, друмских разбојника и коњокрадица, нису они храбри само се ничега не стиде.
    И сама употреба атомских бомби говори пуно о њима и њиховој храбрости која је увек долазила до изражаја кад су сами ратовали, због тога сада ни за живу главу не улазе у сукоб сами.
    Јапан памти, користи непријатеља да ојача а онда иде наплата с каматом
    По стрпљењу, тактици и мудрости нема тог народа који се може мерити с Кином и Јапаном …

    1. E bio sam 2 puta u Japanu na strucnom usavrsavanju, u Tokiju i Osaki.
      To sto ti pises veze nema sa istinom, ali ajde nek ti bude ona neutaziva mrznja prema US narodu, valjda ti je tako lepse u zivotu.
      Ne postoje nikakve revansisticke pobude kod Japanskog naroda prema US, stavise mene i moje kolege su gledali sa velikim uvazavanjem, postovanjem i izuzetnim gostoprimstvom. Za njih sam bio cudo prirode zbog konstitucije od 6 fita i 8 inca sa 255 funti misica, to je tamo izuzetna retkost, cak su mi namestali i Japanke zaboravio iz koje provincije, bas stasite i visoke.
      Nista to, na moje pitanje o atomskim bombama oni su mi rekli “nisu nam dirali CARA”, to je za njih Bog otac koji hoda na zemlji !!!
      Ja ih gledao u cudu !!!

      1. Можда си стварно био у Јапану али Јапанце, њиховог Цара и њихову историји слабо познајеш.
        Јапанци су свог Цара Хирохита сматрали потомком богиње Аматерасу, богиња Сунца (отуда Сунце на њиховој застави) и сматран је божанством на земљи.
        Окупационе Америчке власти су упорно инсистирале да Јапански Цар Хирохито јавно одбаци божанско порекло што је он и учинио и Јапан је постао уставна монархија али Цар никада више није имао удео у власти. Управо то им Јапанци никада неће опростити …

        1. U sustini u pravu ste obadvojica, ali ste Vi bili precizniji i dali vise detalja.
          Postoji medjutim jos jedna dimenzija ovog problema. Amerikanci su sceli da Japance dovedu “k poznaniju prava”. Organizovali su sud za ratne zlocine slican onome koji su Rusi i Amerikanci napravil za nacisticke glavesine u Nirnbergu. MekArtur je izveo japanske djenerale, ministre, visoke duznosnike na optuzenicku klupu ocekujuci da ce oni u strahu od izvjesne smrtne kazne prebaciti odgovornost na cara. Oni su medjutim listom preuzeli odgovornost na sebe, ne zeleci da ni sjenka sumnje padne na njega. MekArtur nije mogao da vjeruje. Svi su svjesno otisli u smrt zadovoljni sto ce postradati za cara. Na sceni je bio busido – samurajski kodeks casti.
          Mada, to bi stvarno bio presedan u istoriji, da jedna krunisana glava bude izvedena na optuzenicku klupu I da bude pogubljena. Kajzer Vilhelm je bio direktno odgovoran za Prvi svjetski rat ali niko ga nije krivicno gonio zbog toga. Cak je cini mi se neka zemlja odbila da ga izruci I na time se I zavrsilo.

      1. A i to je bezobrazluk ako mene pitate. Bilo kakvo etiketiranje po rasnoj osnovi i generalizovanje u XXI vijeku je stvarno neprihvatljivo. “Niggers, white trash… “. Ili si čoek ili si nečoek – drugog nema. Ili si pošten Amerikanac/Rus/Japanac/… ili si nepošten Amerikanac/Rus/Japanac…
        Mala upadica – volim mnogo Moskvu, ali su u Piteru ljudi mnogo ljubazniji i predusretljiviji. Slično mi je rekao moj drug za Njujork (živio i u NYC i u LA). Kaže da su u Los Anđelesu ljudi prijatniji i opušteniji, a da u Njujorku bukvalno gaze (nijesam bio lično pa ne mogu da tvrdim). Mada i ja sad uđoh u generalizovanje.
        P.S. Volio bih da čujem Goranovo mišljenje povodom ovoga zadnjeg.

        1. Па видите, генерално Њујорк је страшно убрзан град, где је највећи бизнис центар, где имате 25м људи у грејтер Њујорку, главни пословни центар света, где је конкуренција страховита и где у том пословном Вол стриту има гомила великих белих ајкула и китова убица, где да би направили велике паре већина су спремни да газе преко лешева ако треба, и није то само у биг бизнису него је исто и у смол бизнису, конкуренција је заиста жестока.
          Тешко је бити опуштен јер је сваки дан је борба за бољи живот, клима је сурова нарочито зими а и лета су веома и паклено врућа.
          Мени је Бруклин а не Менхетн(Тајм Сквер је кул) омиљени део града, ритам живота је некако спорији и има свој неки шмек.
          Тачно је да су људи опуштенији и пријемчивији за познанства у СА и ЛА, и опет је клима битан фактор. На Флориди(Саншајн Стејт и Тексасу(Лоун Стар), Кентакију, Тенесију, Аризони, Невади људи су отворенији и дружељубивији.

          1. Hvala Vam na iscrpnom odgovoru. I ovaj moj drug mi to isto rece za Njujork. Ali i pored svega toga, on najvise voli Veliku jabuku. Usla mu pod kozu, navikao na taj ritam zivota potpuno.
            Ja sam zivio u Bronx-u, a nikad nijesam bio u Njujorku i u Americi. Znate li kako?

      2. Види @Еванс, то је било у неком 16, веку 17 веку, кад је елита и аристократија попут Рокфелера, Вандербилтова, Морганови, Дипонтови а и очеви оснивачи нације била концентрисана на североистоку.
        Како су деценије пролазиле тако су и миграције почеле да иду ка Западу, Југозападу, храбри нови свет, данас је тамо главно подручје иновација, нових технологија етц.
        Дакле променио се дискурс живота, променило се стање пожељних дестинација, дошле су неке нове вредности и није више суштина живота живети у Бостону, Њујорку, Фили или Вошингтону.
        Свет се глобално мења, ништа није заувек дато и непромењиви.

  6. Znaci nije pomoc nego zajam. To su dvije razlicite kategorije. Inace, Rusija nikad nije krila da je dobila te zajmove od Amerike.
    Cercil je naravno mogao da kuka, jer je Americka javnost bila protiv ulaska u rat. Ako se ne varam Lindberg je vodio aktivnu kampanju protiv ulaska. Ali Ruzvelt je bio za ulazak I sve se preokrenulo u njegovu korist nakon Perl Harbura. Tada su se Amerikanci masovno prijavljivali u vojsku.
    Sto se tice Hladnog rata, svi istoricari (i u Rusiji I na Zapadu) se slazu da je poceo odmah nakon susreta Crvene i US Army na Elbi. Tada je bilo rukovanja, ljubljenja, grljenja, vodke i viskija, slikavanja… A odma nakon zahladjenje odnosa.
    Udio Amerike u pobjedi nad fasizmom je neosporno velik i to niko normalan ne moze da ospori. To i Rusi isticu. Problem je sto se udio Rusa minimizuje, maltene negira i omalovazava. Ruski udio je bio jos veci – podnijeli su vece zrtve (ogromne civilne izmedju ostalog), razaranja na njihovoj teritoriji (Americi napanut samo Perl Harbur), 9/10 ukupnih njemackih vojnih zrtava je postradao od strane Rusa. Najbolji saveznicki asovi u kategoriji: najbolji pilot, najbolji tenkista, najbolji snajperista… Bili su na stranu Rusa, ne kod Amerikanaca ni kod Britanaca. Najvece bitke: Moskva, Stalingrad, Kursk (najveca tenkovska bitka u istoriji ratovanja) vodii su Rusi. Svaka cast Amerikancima i za Normandiju, i za Okonavu, i za Ivo Dzimu i posebno za Midvej… ali Rusi su Njemcima “slomili kicmu”.
    Na kraju, kad su pocele sulude teorije o navodnom laznom americkom spustanju na Mjesec, prvi su reagovali Rusi (posebno iz Roskosmosa) da stanu u odbranu americkih kosmonauta i da kazu da su takve price budalastine.
    Malo vise objektivnosti ne bi bilo na odmet postovani gospodine. Ne kazem Vam ovo iz nikakve lose namjere. Opet ponavljam, ja volim Rusiju, ali ne mrzim Ameriku, naprotiv. Iako iz dna duse prezirem njihovu spoljnu politiku, nikad necu Amerikance moci staviti u istu ravan sa Englezima, Francuzima i Njemcima. Kakve divne duse je iznjedrila Amerika: oca Serafima Rouza, Carlsa Bukovskog, Kurta Kobejna…
    Svako Vam dobro zelim

  7. Ma vidim da si ti gospodin, iako se ne slazem s tobom uvazavam tvoje stavove.
    E ovako, ko nije upoznao Amere uzivo moze da prica svasta, posebno Rujofili u Srbiji koji su ogrezli u neverovatnoj mrznji prema njima.
    I dan danas postoji u Americkom narodu podela na Jenkije i Diksije, za one koji ne znaju. Dakle Juznjaci su topli, hedonistiicki nastrojeni, ljubazni, ok rade ali i znaju da uzivaju. Ovi gore samo arbajt, arbajt i arbajt, jebem ih. Juznjakinje su lepse zene bez daljneg. Inace da se zna, strahovito se puno radi u Drzavama, nema kao u mediteranskim zemljama fieste, sieste i ostale lezilebovicke stvari. Cak i za najradosniji hriscanski praznik Bozic, rade sigurno trecina naroda.
    Generalno ne postoji mrznja prema Rusiji u narodu, postoji mrznja prema Putinovom rezimu.
    E sad ovo, ono sto je Petko 57 napisao za Jevreje, skroz je u pravu.
    Tih 5.5miliona Judeja su apsolutno najbogatija etnicka grupa i za divno cudo mrze moju Srbiju, to su sve sami olosi za mene. Ne Anglosaksonci, ne Germani, ne Romani ne Sloveni nego bas oni.

  8. Prvo hvala Vam velika na lijepim rijecima (hvala i gospodinu Evansu, stalno me hvali). Nijesam ja nikakav gospodin, ja sam samo obican covjek, obican Crnogorac.
    He, he – u pravu ste za Bozic. Saradjivao sam poslovno (i licno) sa nekim Amerikancima iz Viskonsina. Ljudi bukvalno rade svaki dan, bio sam zapanjen. U Evropi (npr Spanija, Holandija…) cekao sam ko zna koliko na poslijke, carinjenje robe… Jer su praznici. Druga dimenzija potpuno.
    Znate li da su Crnogorci ucestvovali u Americkom gradjanskom ratu? I to, pazite sad: na strani Juga?! E sad zasto Juga – prva mjesta doseljavanja su nam bila na Jugu (Luizijana, Nju Orleans posebno itd). Branili drzave koje su im ukazale utociste. Kasnije smo tek krajem XIX vijeka poceli sa rabotom u rudokopima tipa Kolorado, Bjut Montana, Aljaska (Mike Stijepovic bio guverner, a veliki istrazivac po kome se zove jedan vrh planinski bio jedan Crmnicanin).
    Mislim da tu nije problem ni sa rusofilima ni sa amerikanofilima. Svi smo mi na Balkanu mali i zavisimo od odluka velikih igraca, ali nikako to da shvatimo. Srbi nikad nijesu imali lose odnose sa Amerikom, naprotiv. Uzroke treba traziti u nesrecnim 90-im i katastrofalnim potezima vladajuce elite u tadasnjoj SRJ. Ljudi su bili zrtve masovnih medija, mrznja se razvila do neslucenih razmjera, rat, ubijanja… I na kraju bombardovanje. Mislim da je ovo posljednje nekako najvise bilo presudno za takav stav. Proci ce jos mnogo vremena prije nego sto ljudi razdvoje Americki narod od politike Stejt Departmenta.
    Slazem se, kroz istoriji Amerika i Rusija nijesu imali uopste lose odnose. Cak su se bolje razumjeli medjusobno nego sa evropskim silama. Nijesu ni jedni ni drugi bili kolonijalisti. Bilo je dosta i privredne saradnje. Amerikanci su otvorili jaku poslovnu bazu u Rusiji – banke, maloprodajni lanci, zajednicka ekspoatacija nafre i gasa… Cak cuveno koriscenje ruskih motora za od strane NASE ne vidim kao slabost Amerike – to je i cin uvazavanja, Rusi bi isto ucinili. Pa samo su te dvije nacije isle u kosmos donedavno, nijesu ni Njemci ni Englezi. Kad je bio 11-ti septembar Rusi su podrzali Ameriku, kad je bio 1-vi septembar u Beslanu – Amerikanci su podrzali Ruse. Sto rece jedan moj hrvatski kolega ekonomista (volim makroekonomiju, a zavrsih u mikroekonomiji): Amerika i Rusija se moraju pribliziti ekonomski, jer ce Kina uskoro ekonomski “pogasiti” sve.
    P.S. Ako ovako nastavimo zavrsicemo grdno i Vi i ja i gospodin Petko – kritika pomenutih se tretira kao politicki nekorektna.
    Raspisah se i odoh u off totalni, izvinite. Na portalu ima malo strucnih rasprava a bilo bi korisno cuti ih. Svi uglavnom reagujemo na vijesti. Gospodin Evans je u par navrata pomenuo kakvo je recimo njegovo vidjenje srpske vojske u buducnosti. Volio bih da cujem i Vase I bilo kojeg od ucesnika na takve teme. Na Tangosix-u su svojevremeno svi ucesnici imali svoje vidjenje razvoja crnogorske vojske i posebno vazduhoplovstva, a sve je pocelo od vijesti o nabavci 3 helikoptera Bell 412 za nase vazduhoplovstvo.
    Moje osobito uvazavanje za Vas. Ne moramo dijeliti isto misljenje, slazem se, bitno je da se postujemo. Ljudi smo.

  9. Хвала такође.
    Ја о Српској војсци појма немам јер и не живим у Србији.
    Ево чуо сам да купујемо Рафале од Френчмена, што се мене тиче и да купимо СУ 35 и СУ 57 не бих имао ништа против, јер су то веома квалитетни авиони. Само не верујем да би нам их Рује продале.
    Мој кум кога знам још од вртића у Бегишу и који ради у ВБА чуо је од неких колега да кад смо тражили СУ34 и СУ35 да су нам Руси рекли а шта ће вам, да нећете да нападате неког у Африци, јасна алузија на величину и брзину тих авиона јер чим се залети ето га у Грчкој. Не знам, нисам стручан, јасно је само као дан да је МИГ29 застарео. Хеликоптер мислим да смо ми купили МИ 35 и што да не купимои Камов 52 ако се икако може.
    @Еванс, што се спорта тиче чуо сам ја за ове играче Кића ,Праја, Ћоса итд и то од деде, ја се нисам ни родио кад су они играли, само сам видео неке клипове на Јутјубу. Фудбал за мене је само Звезда и то опет преко Деде јер овај мој тата навија за Партизан.

  10. Vi ste jos u inostranstvu? Pametno. Nista nijeste propustili, naprotiv. Ja bio, pa se vratio i sad svaki dan gledam paradu zadriglih uhljeba sa kupljenim diplomama. I sto je najgore – ne vidim da ce se isto promijeniti u buducnosti.
    Vase znanje i iskustvo steceno vani (da je srece) bi bilo dragocjeno za drzavu Srbiju. A Vi – ne znam, nijesam strucan… A armija botova i beskicmenjaka (bilo koje strane) “sve zna” i za “sve su strucni”.
    Crnogorska dijaspora iz Moskve, Njujorka, Perta, Buenos Airesa… je vise uradila za Crnu Goru no svi politicari i birokrate.

  11. Ma molim Vas nemojte me persirati, ja sam klinac za Vas, 1992 godiste.
    Od 10g zivim u Drzavama, preko dede i bake, (moji roditelji su se razocarali u DOS i 2002 mene i sestru poveli u Merilend, diplomirao sam na tom univerzitetu, moj deda mi je nasao posao, i tamo je nepotizam) koji su tamo nekoliko decenija.
    Bio sam nedavno samo na par meseci u Srbiji i iskreno razocarao sam se, ali ipak to je moja Srbija i kakva god da je, to je moja zemlja. Ja i dalje koristim Srpsku IP adresu na internetu. U mojoj kuci su na velikim slikama Karadjordje, Njegos, Kraljica Marija, Ratko Mladic, mene su odgajili u Srpskom duhu, Baka ima veliki uticaj na mene i dan danas, ona pravi i kod nas se jede Srpska hrana, nase veze sa Srbijom su neraskidive, moja zena je Beogradjanka, nasu decu od 3 i 1 i po dana cemo odgajati u Srpskom duhu.
    Eto.

    1. ajd, prijatelju skini tu sliku dzenerala Vorena Janga i baci je u prvi kontejner
      ….
      nemas predstavu sta je ta komunjarska bagra ovde radila

      ja sam bio u tom ratu i video sam ono sto normalan covek nikad ne bi trebalo da vidi

      niko nije tako osramotio Srbiju kao ti vajni komunisticki oficiri

      1. Došlo je samo sportskim rječnikom rečeno do promjene dresova moj dragi Evanse – crveni su postali crni. Mnogo puta se to dešavalo tokom istorije u bilo kojoj naciji svijeta.
        Goran nizašto nije kriv – on samo pokušava da ne izgubi nit sa otadžbinom. I sigurno mu nije lako kad ga tamo daleko neka budala verbalno potkači zbog užasa 90-ih. Ka da je on kriv za klanja, ubijanja i razaranja. On je bio đetić kad se to desilo. Krivci su neki u zatvoru, a neki na slobodi… I sve je to neko dozvolio. Kad su Amerikanci i Rusi organizovali Nirnberški proces nakon rata neki optuženi su završili na vješalima, a neki na doživotnu robiju. Rijetki ka Šper su “zakučili” 20 godina robije ili su čak oslobođeni krivice. I nije bilo pomena o ikakvoj mogućnosti da neko ko je izašao iz zatvora “soli pamet” narodu o “starim dobrim vremenima”. Na EX-YU prostorima je ovako: odleže ili ne odleže razni Strugari, Šljivančani, Orići, Jašari ili Gotovine po koju godinicu u zatvor, pušte ih, i oni odmah pred kamere u prime time što se kaže. Još se krv žrtava nije ni osušila a oni već pjene sa TV-a. Pišu knjige, drže predavanja… Zato mržnja još traje nažalost.
        P.S. Sve, sve, ali Voren Jang… Brisao sam suze od smijeha kad sam pročitao. Imate duha, zaisto.

        1. nisam ni rekao da je kriv mister Goran , taman posla, jednostavno su ljudi tamo izbombardovani laznim informacijama


          ovde je krivica, u BGD, i zna se ko je kriv- SPC, SANU, vojska, SPS, SKPJ, SRS, SPO, RTS itd… + novinari, pisci, pesnici i mnogi drugi sumnjivi intelektualci raznih fela…

          opet vam kazem, uzasi koje covek dozivi u ratu, ne zaboravljaju se

          koliko puta sam slusao – oni su nas ubijali, e, sad cemo mi njih… da ne pominjemo paljevine, silovanja, mucenja…

          ali

          ako nas vojnik radi isto sto radi hrvatski, muslimanski ili neki drugi – po cemu se onda razlikuje od njih?

          samo po broju zrtva

          Hrvati za sada ubedljivo vode…
          ….
          najgore je sto ovde ima onih koji bi da taj rezultat izjednache

          i cekaju produzetku, ili novu utakmicu

          za sad im se izjalovio dolazak Rusa na obalu Dunava, pa da onda KRENU za ruskim tankovima da BRANE i OSLOBADJAJU, od Ljubljane do Soluna

          1. Indexovo pozorište u liku Zloboleona Jednoparte kad dotični sazna da nema više para ni zajmova od Međunarodne zajednice za finansiranje rata: “Kako će branioci Šida da osvoje Šibenik???”

          1. Šljivančanin je jedna prava neotesana SMB budaletina koja da je sreće (i ostatak te ekipe na čelu sa Blagojem Adžićem) – “ne bi mogla bit ni portir u trećerazrednim hotelima na Zapadu” – citiram Slavka Perovića

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *