Pilot američkog aviona F-16 Skot Ogrejdi ispričao je kako je njegova letelica primećena od strane pokretne raketne jedinice srpske vojske i oborena iznad Republike Srpske u junu 1995. godine, tokom raketiranja NATO na položaje bosanskih Srba.
„Znali smo kako da se klonimo srpskih raketa zemlja-vazduh na severu i istoku. Te rakete su definitivno bile pretnja za F-16, čak i sa našim naprednim sistemima odbrane”, rekao je Ogrejdi.
Prema njegovim rečima, tog dana u šumi ih je čekala skrivena pokretna raketna jedinica srpske vojske koju napredni sistem NATO-a za rano upozoravanje pilota „Medžik” nije uočio.
Ogrejdi je zajedno sa Bobom Rajtom krenuo u napad na Srbe iz baze u Avijanu u Italiji, ali nisu očekivali tako žestok otpor kakav ih je sačekao iznad bosanskih brda. Oni su znali položaje protivvazdušne odbrane Vojske Republike Srpske, ali su tokom leta ipak upali u žestoku vatru kojom su ih Srbi zasuli, navodi u tekstu Ogrejdija.
„Tačno u 15:03 moj sistem za upozoravanje je pokazao crvenu tačkicu. Gledao sam u svoju konzolu u neverici. Istovremeno, oglasio se i alarm u mojoj kacigi. Uhvatio me je neprijateljski radar! Zaboravi na pretnju sa severa. Ovo je dolazilo s istoka. Stomak mi se okrenuo. Sada je bio moj red da postanem plen. Znao sam da moram da se pripremim za najgore”, priseća se Ogrejdi.
Ogrejdi objašnjava da nije odmah video beli dim koji ispaljena raketa ostavlja za sobom.
„Pošto nisam video ništa na nebu, pogledao sam opet na displej. Crvena tačkica nije nestala, što je značilo da sam i dalje naciljan. Trenutak kasnije, u kacigi mi se oglasio i drugi alarm. Pogled mi se vratio na ekran. Tamo je bilo novo upozorenje, jače od prethodnog. To se sve dešavalo u nekoliko sekundi, ali dovoljno da shvatim da me je uhvatio radar. To još nisam znao, ali ‘Medžik’ je dobio informaciju sa špijunskog satelita da se tačno ispod mene nalaze rakete, ali zbog ometane radio-veze mi nikad nismo dobili tu poruku”, priča Ogrejdi.
Pilot F-16 navodi da je bio ljut zbog „neprijateljskog nadmudrivanja”, ali je naveo da je ostao pribran. „Znao sam da te rakete lete u parovima. Bila je velika šansa da je još jedna raketa već u vazduhu i da leti pravo na mene”, dodaje američki pilot. On je, kako ističe, zatim razmišljao da li da izbacuje „mamce” ili da manevrima pokuša da izbegne udar rakete, jer nije imao vremena ni za jedno, ni za drugo.
„Od mog aviona je ostala slamčica u vetru, bio je potpuno van kontrole. Uprkos svemirskoj elektronici, supersoničnoj brzini i borbenoj moći, F-16 nije bio savršen. Dok trepneš, on može da se pretvori iz nebeskog princa u plamteću hrpu žica i iskrivljenog metala”, kazao je Ogrejdi.
Tek tada je shvatio da su se nos i kokpit aviona fizički razdvojili. Avion je bio prepolovljen. Pilot je pomislio: „Gospode, ne daj da umrem sada, ne daj da umrem od ovoga”. Kroz vatru i dim ugledao je ručku za katapultiranje i u poslednjem trenutku je uspeo da je povuče.
Padobranom se spustio na srpsku teritoriju, a onda je počela grozničava potraga za njim. U jednom trenutku, srpski helikopter koji ga je lovio bio je tako blizu da je mogao da vidi lica vojnika u njemu.
Na kraju je ipak uspeo da pošalje signal sa svojom lokacijom, pa su po njega poslata četiri helikoptera oko 100 kilometara duboko u srpskoj teritoriji. Poslato je još 40 letelica kao dodatna podrška. Marinci su ga pronašli 8. juna 1995. godine.
O Grejdi je sa nosača helikoptera prebačen u Avijano gde je dočekan kao heroj. Međutim sve lovorike slave upropastio je sam, jer je na jednoj od konferencija za novinare čak i zaplakao. Da stvar bude gore po njega, pred američkim medijima kroz suze je izjavio da on nije bio nikakav heroj, već preplašeni zec koji je pokušao samo da preživi. Ovu njegovu izjavu američki mediji dočekali su na nož čak su neki prizivali da se general Paton vrati iz mrtvih i išutira O Grejdija.
Neki mediji su tvrdili da zvanična informacija o spasavanju nije istinita i puna nelogičnosti: Kako je oboren kod Mrkonjić Grada, a spasen kod Bosanskog Petrovca?, ako se krio u šumi kako je peške prešao neopažen destine kilometara?, kako je od silne patnje održavao kondiciju, ako je jeo bube i pio samo kišnicu?.
Mediji su tvrdili da je neverovatno da američke snage nisu izvršile po srpskim PVO nijedno dejstvo, posebno po radarima tokom spasavanja koji su verovatno primetli takav intenzitet naleta.O Grejdija je primio po povratku u SAD lično tada američki predsednik Bil Klinton. Sam O Grejdi je posle nekoliko godina napustio američku vojsku, a o svom obaranju i akciji spasavanja napisao je čak dve knjige. Njegovo obaranje je čak ekranizovano filmom i dokumentarcem. Dok je O Grejdi ubirao pomalo gorku medijsku slavu, borbena posluga baterije koja je oborila prvi američki avion na Balkanu je ostala u senci anonimnosti, jer u opštem ludilu, ali i decenijama kasnije nikoga nije interesovala činjenica da su u našoj vojsci postojali veoma sposobni i uvežbani pojedinci i jedinice, školovani i obučavani za odbranu SFRJ koji su dokazali svoje sposobnosti protiv tada najmoćnije i najsposobnije vazduhoplovne sile!?
Obaranje američkog aviona i pilota O Grejdija od strane raketnog sistema „KUB“ imalo je snažan odraz na proceduru američkog vazduhoplovstva u vazdušnim operacijama koje su sledile. Avioni nisu ulazili u zonu dejstva bez podrške avijacije za neutralisanje PVO. Uvedeni su bili striktni donji limiti visine za letove nad srpskom teritorijom.