Дан младости који је био веома важан празник у некадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији обележавао се као рођендан доживотног председника Јосипа Броза Тита.
Иначе, осим Титовог рођендана као “Дана младости”, овај датум се поклопио и са немачким десантом на Дрвар који је почео такође 25. маја 1944. када је Тито успео за длаку да избегне хватање после скока немачких падобранских јединица у операцији која је у историји позната како Коњићев скок (немачки Rösselsprung).
На данашњи дан навршава се 79 година од почетка велике ратне војне операције немачког Вермахта- Битка за Дрвар. Сам десант је био оперативни део велике тактичке замисли Вермахта са главним циљем да се уништи Врховни штаб НОВ и ПОЈ и његов Врховни командант – Маршал Југославије Јосип Броз Тито- лидер Народно ослободилачког покрета”.
Тито је требао да буде ухваћен жив и да се пребаци у Немачку Врховну команду у Растенбургу, директно на ноге Хитлеру.
Наредбу за извођење велике ратне операције уништења команде партизанских јединица издао је лично Адолф Хитлер, са задатком да се уништи руководство НОБ-а, маршал Тито ухвати жив и парализује ослободилачки покрет у целини. Операцији је дат назив “Реселшпруг” – “Коњићев скок”, чија је идејна стратешка замисао формирана 04.02.1944. у Хитлеровом главном штабу у Растенбургу.
Саму операцију у форми наредбе о њеном извођењу лично је представио Хитлеру један од најшколованијих официра Вермахта, маршал Фон Вајкс, који је у операцију укључио падобранско десантне јединице и специјалну групу дивизије Бранденбург заједно са јединицама Друге оклопне армије и СС падобранским батаљоном, а све с тим да се операција изведе у највећој тајности, што је био condicio sine qua non успеха.
Улога Ото Скорценија
У планирање операције укључен је био и легендарни командант немачких командоса Отто Скорцени, који је после спектакуларне акције спасавања Мусолинија био на врхунцу славе. Скорцени је у пролеће 1944. допутовао у Београд где је команданту сектора генералу Лотару вон Рендулицу изнео свој план. Скорцени је намеравао одредити групу одабраних и врхунски обучених командоса који би се убацили у партизанске редове и извршили тиху ликвидацију Тита и неприметно се повукли. Вон Рендулиц је сматрао да је тај план превише фантастичан и тешко изводив па га је одбио.
Саветовање немачке команде и Штаба Друге оклопне армије о реализовању операције, у Врњачкој Бањи је одржано 17. маја. Наређење са извршном наредбом за извођење операције издато је 22. маја, а само наређење о почетку операције 23. маја 1944.
Три месеца раније пре почетка операције, Јосип Броз Тито заједно са начелником Врховног штаба, генералом Арсом Јовановићем, стратегом и тактичарем одлучујућих битака НОВ и ПОЈ пребацио је команду из града Дрвара у Дрварску пећину. У оперативном делу Врховног штаба поред Тита и Арсе били су генерал Иво Рукавина, начелник Оперативног одељења, и пуковник Вјекослав Клишанић, начелник Обавештајног одјељења. Остали органи Врховног штаба: Одељење за везу, чији је начелник био школовани пилот и радиотелеграфиста и оснивач Ратне официрске школе Врховног штаба, Вељко Драгићевић, Економско одељење, Санитетско одељење, Артиљеријско, Техничко, Шифрантско, ОЗН-а (Одељење за заштиту народа), налазили су се у самом граду Дрвару.
Обезбеђење Врховног штаба заједно са обезбјеђењем Англо-америчке и Совјетске војне мисије била је дужност пратећег батаљона Врховног штаба под командом Милорада Јанковића, капетана и политичког комесара Драгутна Божовића, капетана, у саставу 400 бораца и једним коњичким ескадроном. Инжењеријска бригада Врховног штаба била је размештена у Дрвару – два батаљона, док су остала два била у Босанском Петровцу и Потоцима.
У Дрвару се налазио ЦК КПЈ и ЦК СКОЈ-а, те НКОЈ и неколико чланова АВНОЈ-а, Виши војни суд, заједно са слушаоцима радиотелеграфског и шифрантског курса, болница, штампарија, као и уредништво “Нове Југославије”, “Тањуга”, Команда места и Команда подручја Дрвар, и група ратног позоришта “Народно ослобођење”, заједно са Официрском школом Врховног штаба.
Иначе у Дрвару Тито је 24. маја организовао пријем за припаднике англо-америчке и Руске војне мисије са сугестијом да преноћи у истом објекту у граду, али је Тито наредио да он са наведеним официрима ноћ проведе у Дрварској пећини, у импровизованој бараци на њеном улазу. Занимљиво је и то да је вече пред десант у граду за припаднике партизанских јединица приказивани филмски журнали, “Битка за Стаљинград” и “Десант на Крим”. Претходно је у Дрвару одржан Други конгрес УСАОЈ-а (2. до 4. мај), који је поздравио мајор Рандолф Черчил, син председника Британске владе Винстона Черчила, а у име Руске војне мисије мајор Сухаров.
Падобрански десант започео је 25. маја у 6 часова ујутро, а немачке падобранске јединице биле су подељене у четири борбене групе: “Пантер” , “Црвени”, “Зелени” и “Јуришник”. Ваздушним снагама 500. СС падобранско-ловачког батаљона прикључиле су се јединице Друге оклопне армије, први пук Брандергург, 373. пешадијска дивизија, Борбене групе “Вилам” и “Лапац”, 92. моторизовани Гранедирски пук, три борбене групе Седме СС Брдске дивизије, 105. СС извиђачки батаљон и 21. Оклопна гранедирска дивизија, у укупном саставу од 160.000 припадника СС.
Целокупну операцију стратешки и оперативно пратио командант Друге околопне армије генерал-пуковник др Лотар Рендулиц, који је имао велико Хитлерово поверење.
Операција “Коњићев скок” започела је снажним бомбардовањем, а потом спуштањем ваздушног десанта на Дрвар – 200 летилица и 170 једрилица са укупно 780 падобранаца, и концентричним дејствима немачких и квислиншких снага. У првом таласу падобранаца искрцано је 654 војника, а паралелно с десантом започела је и копнена операција у којој су се различите војне јединице упутиле према Дрвару из девет праваца у чему су уз немачке судјеловале и оружане снаге НД Хрватске, док су четници обезбеђивали путни правац Книн – Босанско Грахово.
Процена Врховног штаба је била да се Маршал Тито одмах извуче из пећине и дислоцира на друго безбедније место, али је то Јосип Броз одбио, добро проценивши оперативну ситуацију и издавши нова наређења за одбрану Дрварске пећине, при чему је извршена евакуација свих затечених људи и архивске грађе у њој.
У пећини су остали само Тито, Арсо Јовановић, Александар Ранковић, Вељко Драгићевић и генерал Сретен Жујовић. У сукобу са немачким падобранцима погинуо је начелник Одељења за везу Врховног штаба Вељко Драгићевић, а сва шифрантска радио-телеграфска база са сигналима била је уништена, па су генерали Ранковић и Јовановић издали наредбу да се целокупна комуникација са оперативним штабовима НОВ и ПОЈ изводи путем курира, који су у тим тренуцима, извршили велико херојско дело.
После извесног времена, чланови Врховног штаба напустили су Дрварску пећину и склонили се на безбедније место – у рејон Мандића моста, заједно са Кардељем, Милентијем Поповићем, Иваном Милутиновићем, генералом Мирком Јовановићем и Титовим личним пратиоцем Николом-Никицом Прљом.
Велика ваздушна операција – Десант, заједно са придруженим копненим снагама наставила је своју офанзиву у бици за освајање Дрвара која је трајала све до 2. јуна, али коју су јединице ВИ Личке дивизије I, V и VIII пролетерског корпуса, официрски бараљон школе Врховног штаба херојски одбраниле.
Закључак
Спектакуларни лов на Јосипа Броза доживео је неуспех. Операцијом Коњићев скок привремено је био уништен партизански територији у западној Босни. Немачки падобранци су заробили велики број наоружања, муниција и друге опреме које су партизанима ваздушним мостом допремили савезници, а немачки војници су касније поносно показивали и Титову парадну униформу коју овај није успео обући за свој рођендан.
У операцији су уништене и савезничке војне мисије које су у Дрвару имали СССР, САД и Велика Британија. У операцији је погинуло између 213 и 343 припадника Вермахта, док су процене партизанских губитака крећу од 247, па све до 1916.
Бригадир Отто Кумм, командант 7. СС дивизије, саставио је о операцији „Коњићев скок” извештај на двадесет страница.