Проналазак олупине УСЦГЦ Тампа код обале Енглеске није само историјска вест, већ касно затварање једног од најтежих поглавља америчке поморске историје у Првом светском рату. Брод Обалске страже САД потопљен је 26. септембра 1918. године након директног поготка немачке подморнице УБ-91, а са њим је страдало 130 људи. Није било преживелих.
Олупину је, око 50 миља од обале Њукија у Енглеској, пронашао британски ронилачки тим Гасперадос Диве Теам, док је Обалска стража САД потврдила да је реч о Тампа. Брод лежи на морском дну на дубини од око 320 стопа. Место погибије сада је прецизно утврђено.
Тампа је у тренутку потапања пловила сама, након одвајања од 19. конвоја који је пратила, да би се снабдела. Брод који је пратио трговачке конвоје потопљен је у кратком, прецизном удару подморнице када је остао без заштите формације.
Значај брода Тампа у ратној служби
Тампа није била случајан брод на погрешном месту. У европским водама деловала је од 1917. године као један од шест бродова Обалске страже САД додељених пратњи конвоја. Током ратне службе штитила је 18 конвоја дуж западноевропске обале. Под њеном заштитом изгубљена су само два транспортна брода.
Њено уништење имало је шири значај од губитка једног брода. Немачка подморничка кампања била је усмерена на прекид линија снабдевања. Када је подморница директним ударом потопила брод који је до тада успешно штитио конвоје, показало се да ни искусна пратња није безбедна када остане сама.
Потапање за мање од три минута показује колико је простор за реакцију био мали. Зато су страдали сви – 111 припадника Обалске страже САД, четири морнара америчке морнарице и 15 британских морнара, војних и цивилних.
Најтежи амерички поморски губитак у Првом светском рату
Губитак Тампа остао је упамћен као највећи појединачни поморски губитак Сједињених Држава у Првом светском рату. Рат је био при крају, до његовог окончања остала су још два месеца, али то није умањило тежину губитка.
За Обалску стражу САД, Тампа је више од историјског брода. Када су САД ушле у рат, Тампа је стављена под контролу морнарице, али су њоме и даље управљали припадници Обалске страже. Зато је овај губитак дубоко урезан у памћење обе службе.
Посебну тежину има и чињеница да је посада Тампа 1999. године постхумно одликована Пурпле Хеарт.
Откриће олупине и статус ратног гроба
Проналазак олупине није био случајан. Иза открића су стајале три године истраживања и више излазака на терен, а положај је потврђен током десетог покушаја.
Видео-снимци и фотографије показали су јасно препознатљиве делове брода, укључујући сидро и парни котао. Ти делови помогли су идентификацији олупине.
Обалска стража САД ради на плану да попише остатке олупине и да место добије статус ратног гроба. Пошто није било преживелих, даља активност требало би да буде подређена заштити локације и достојанству погинулих.
Шири значај открића
Амерички поморски губици у Првом светском рату били су мањи него у Другом, али Тампа заузима посебно место. Потонула је у близини британске обале, у зони где је штитила савезнички саобраћај, а међу погинулима су били и британски морнари.
Откриће Тампа долази у време када се све више проналазе олупине из оба светска рата, мада је већина таквих открића последњих година везана за Други светски рат. Зато проналазак брода изгубљеног 1918. године има додатну тежину.
Најважнија последица овог открића је то што је после 108 година коначно познато почивалиште посаде. За војне институције то је питање части, а за историју службе завршетак дугог периода неизвесности.